Moć volontera

Nedavni izbori u Andaluziji, najvećoj španskoj pokrajini, potvrdili su tendenciju „usitnjavanja“ španske političke scene. Pobedila je socijalistička partija (PSOE) koja u ovoj pokrajini vlada od 1982, ali 47 poslanika nije dovoljno za samostalno formiranje vlade. Iako Susana Dijas, lider andalužanskih socijalista, kaže da će vladati u manjini, ne isključuje se mogućnost dogovora sa novom partijom u lokalnom parlamentu, Sijudadanos (Građani), koja je dobila devet mandata. Ko su i šta su Sijudadanos, kako u prevodu glasi njihovo ime? Koreni su im u Kataloniji gde je 7. juna 2005. grupa intelektualaca lansirala platformu „Ciutadanos de Catalunya“. Osnovna ideja bila je suprotstavljanje agresivnom katalonskom nacionalizmu. Platforma je u martu 2006. prerasla u političku partiju, a u julu 2006. je na Kongresu dobila zvanično rukovodstvo sa Izvršnim komitetom od 15 članova. Za predsednika je izabran mladi pravnik Albert Rivera, rođen 1979. u Barseloni, sa 16 godina prvak Španije u plivanju. Program partije je „liberalni progres“ i „demokratski socijalizam“. Na izborima u Kataloniji 2006. partija Sijudadanos je dobila 89.840 glasova, što im je obezbedilo tri poslanička mesta u katalonskom parlamentu. Postepeno, Sijudadanos su počeli da se šire na teritoriju čitave Španije. Da nisu obična partija pokazuju i neka njihova interna pravila na koja bi mogli da se ugledaju i drugi, ne samo u Španiji. Redak je slučaj, ako uopšte postoji, da je jedna partija u ekspanziji odbila 400 zahteva za učlanjenje, kao što su uradili Sijudadanos? Razlog? Oportunizam, „preletanje“ iz partije u partiju. Primaju se samo zainteresovani koji su bili samo u jednoj partiji, bez obzira na to da li su bili članovi PSOE, PP (Nardona partija) ili „UPyD“ (Unija progresa i demokratije). Druga specifičnost Sijudadanosa je obaveza članstva od najmanje šest meseci da bi se istakla kandidatura na bilo kojim izborima. Treća originalnost je način finansiranja. Partija ima samo troje zaposlenih (!) i mnogo volontera. Uspeh na izborima u Andaluziji doneće partiji 90.000 evra. Do sada je glavni izvor finansiranja išao preko donacija koje nikada nisu bile veće od 4.000 evra i nikada bez priznanice. Takođe, od građana uzima zajam koji vraća „u slučaju uspeha na izborima u roku od 90 dana“. Ako nema uspeha, nema povratka novca, ali građani to znaju unapred. Pravila se znaju i niko se ne ljuti, niti se oseća prevarenim. Partija ima 19.400 članova od kojih je oko 4.000 iz Madrida. Partija Sijudadanos je starija od Podemosa koji se pojavio kao novi politički fenomen pre nešto više od godine dana. Dok je Podemos radikalno leva stranka, pozicija Sijudadanos je levi centar. Mogu li Podemos, čija je boja ljubičasta, i Sijudadanos, koji je za svoju boju odabrao narandžastu, zajedno ? Teško, za sada nema nagoveštaja jer su razlike velike, ali kao što u jednoj analizi kaže Pablo Simon, profesor Univerziteta u Madridu, „potreba akumuliranja mandata obavezuje na razgovore da bi se odredili prioriteti“. Podemos i Sijudadanos, polako ali sigurno oduzimaju glasove do sada neprikosnovenim vladarima španske političke scene. Prema anketama čak 77 odsto građana želi da se dvopartizam okonča. Rezultat je izbacio u prvi plan najmlađu partiju, Podemos, koja bi na izborima dobila 22,1 odsto glasova. Drugi su socijalisti sa 21,9 procenata na trećem mestu narodnjaci sa 20,8 a na četvrtom Sijudadanos sa 19,4 procenata podrške.Četiri partije sa marginom manjom od tri odsto. Rasplet počinje 24. maja, završiće se u novembru, na parlamentarnim izborima.