Strpljenje po sniženoj ceni

Podstaknut činom belgijskog umetnika Jana Fabra, koji je rad I am a one man movement sa 52. oktobarskog salona poklonio Kulturnom centru Beograda, ova institucija je 2012. osnovala Kolekciju Oktobarski salon. Vrlo brzo su se Janu Fabru priključili brojni domaći umetnici, tako da zbirka danas ima preko 100 radova 65 umetnika. Kolekcija je jedinstveno svedočanstvo o radovima i umetnicima koji su bili učesnici Salona od 2004. od kada je ova manifestacija postala internacionalna. Svojom osobenošću u krugu javnih kolekcija radova savremenih umetnika, Kolekcija Oktobarski salon gradi svoj deo složene priče buduće istorije savremene umetnosti, njenog kvaliteta, karaktera, uslova pod kojima je nastajala i predstavljala se.

Nove momente u stvaranju zbirke pokazuju radovi predstavljeni u okviru izložbe Bonton: Dobro održavanje i lepo ponašanje. Raznovrsnost radova devetnaestoro umetnika čija su dela u protekloj godini postala deo Kolekcije onemogućila je čvršću kustosku koncepciju, ali je njihovo lakše sagledavanje omogućeno grupisanjem u nekoliko izložbenih celina. O kvalitetu izabranih radova svedoči činjenica da je među njima sedmoro umetnika koji su našu zemlju predstavljali na bijenalima u Veneciji. Izložen je crtež Anđeo Mrđana Bajića koji je par sa istoimenom skulpturom predstavljenom u Veneciji u okviru izložbe Reset 2007. Fotografsko svedočanstvo o ambijentalnoj mobilnoj instalaciji Mobiljke grupe Škart je bilo deo srpskog predstavljanja u okviru arhitektonskog bijenala 2010. Tu je i video-rad Milice Tomić, koji afirmiše antifašističko nasleđe i problematizuje naš odnos prema njemu, dovodeći u pitanje našu sposobnost prepoznavanja fašističkih ideja u svakodnevici. Nimalo prijatni za oko radovi Nevesta i Korekcija Portret Zorana Todorovića istražuju poziciju ljudskog tela u savremenom svetu suočavajući ga sa ekstremnim i veoma bolnim iskustvima. Fotografije i crteže fragmenata gotičke fasade katedrale u Orvietu, Mileta Prodanović ređa u svom zidnom poliptihu stvarajući vizuelnu metaforu o prolaznosti i trajanju, dokumentu i sećanju, prošlosti i sadašnjosti. Seks, umetnost i istorija naziv je triptiha Raše Todosijevića, umetnika koji u svojim radovima na kompleksan način razmatra različite segmente našeg odnosa prema istoriji, zbog čega je i bio nagrađen Unikretid nagradom na Bijenalu u Veneciji 2011. za izložbu Svetlost i tama simbola. Najzad, tu je i rad Mrtve zastave Ivana Grubanova, koji je početna tačka za stvaranje rada Ujedinjene mrtve nacije sa kojim će nas umetnik ove godine predstavljati u Veneciji. Ne treba zaboraviti da su među izlagačima i imena poput Balinta Sombatija, Dejana Kaluđerovića, Vladimira Miladinovića, grupe Kiosk, ali i umetnika koji su već u svojim prvim koracima prošli internacionalnu selekciju poput Nataše Kokić, Dušice Dražić, Paule Muhr, grupe diSTRUCTURA, Maje Rakočević, Dubravke Sekulić i Darinke Pop Mitić.

Drugi nivo novih akvizicija predstavljenih na izložbi je činjenica da je prvi put od osnivanja Kolekcije Oktobarski salon, zahvaljujući konkursu za otkup radova koji je prošle godine posle dugog niza godina ponovo organizovalo Ministarstvo kulture, Kulturni centar bio u prilici da zbirku proširi kupovinom umetničkih dela. Činjenica da su radovi u zbirci prošli komisiju za otkup Ministarstva kulture institucionalizuje i potvrđuje Kolekciju Oktobarskog salona na najvišem državnom nivou i tako je dodatno vrednosno verifikuje. Međutim, proces otkupa radova je, usled komplikovane procedure koja još nije završena, uzrokovao probleme u organizovanju izložbe. Naime, usled činjenice da umetnici još nisu dobili novac za radove, koje je Ministarstvo kulture odobrilo i uplatilo, nekoliko umetnika, među kojima su Aleksandrija Ajduković, Vladimir Nikolić i Aleksandar Jestrović odbili su da ustupe radove za izlaganje. S obzirom na to da je konkurs za otkup radova završen u julu prošle godine, postavlja se pitanje kako je moguće da sredstva gotovo godinu dana kasnije umetnici još uvek nisu dobili?



Prema informacijama stručnih službi gradskog Sekretarijata za kulturu razloga ima nekoliko, a svi se tiču zakonskih procedura koje Grad Beograd mora da poštuje. Jedan deo tiče se finansijskih propisa koji onemogućavaju da se novčane transakcije obavljaju direktno između ministarstva i institucija iz različitih nivoa vlasti. To znači da Ministarstvo kulture ne može da uplati novac direktno Kulturnom centru Beograda, kao što je to ranije bio slučaj, već prvo mora da ih uplati na račun grada, a grad nakon sprovedene procedure koja traje do mesec dana, dobijena sredstva prebacuje na račun institucije kojoj su namenjena. Drugi problem je vreme u kom su sredstva uplaćena gradu, a u konkretnom slučaju to je poslednja nedelja decembra 2014. godine. Kako objašnjavaju u Sekretarijatu za kulturu, kada se desi takva situacija, onda to finansijskoj službi ostavlja malo vremena da se procedura obavi u tekućoj godini i sve transakcije se pomeraju za sledeću. Međutim, da bi te transakcije bile obavljene, uplaćena sredstva moraju da uđu u plan budžeta za narednu godinu i raspoređena Sekretarijatu za kulturu. Kako se gradski budžet formira u oktobru i novembru mesecu, sve uplate ministarstva koje su se obavile nakon toga ne mogu se rasporediti do prvog narednog rebalansa.

Sredstva koja je Ministarstvo kulture namenilo za otkup radova i uplatilo gradu krajem decembra će, prema informaciji Sekretarijata za kulturu, biti preneta Kulturnom centru Beograda nakon rebalansa koji se uobičajeno dešava polovinom godine. Sredstva se trenutno, prema podacima Sekretarijata, nalaze na računu grada i ne mogu se koristiti za druge namene.
Drugo pitanje koje se nameće je zašto je Ministarstvo kulture sredstva za otkup uplatilo krajem decembra 2014. ako su rezultati konkursa bili poznati u julu? To objašnjava Aleksandra Estela Bjelica Mladenović, kustos izložbe u KCB-u: Po završetku konkursa kada su objavljeni rezultati, pojedini umetnici su bili vrlo nezadovoljni odobrenim iznosima. Mi smo krenuli krajnje otvoreno pozivajući umetnike da konkurišu i dali im slobodu da odrede cenu po kojoj će prodati rad i sa kojom ćemo mi aplicirati kod Ministarstva kulture. Na prvobitnom spisku je bilo trideset umetnika, a komisija je odlučila da otkupi dvadeset radova za Kolekciju. Od dvadeset odobrenih umetnika, troje nije bilo zadovoljno iznosom koje je komisija odobrila, jer je on drastično smanjen. Konkurs je završen krajem jula, ali tokom avgusta, septembra, oktobra i novembra, trajala je procedura u kojoj smo mi morali Ministarstvu da dostavimo posebne dopise sa obrazloženjem zbog čega od dvadeset umetnika troje nije prihvatilo ponuđene uslove. Sve to je produžavalo proces i izgledalo je kao da smo sve radili ispočetka. Mislim da je to jedan od razloga zbog kojeg Ministarstvo iznos koji nam je odredilo nije uplatilo ranije. Sedamnaestoro umetnika je pristalo i na te snižene cene. Tim pre mi je žao što se cela ta situacija tako izokrenula, navrat-nanos i što čak i umetnici koji su pristali na niže cene i koji su pristali da daju radove za izložbu i dalje čekaju na taj iznos. Jer ako pogledamo da je konkurs bio u aprilu 2014. a godinu dana kasnije ti predloženi i odobreni iznosi nemaju istu vrednost. Za sada nam preostaje, nažalost, jedino da čekamo i budemo strpljivi. Rebalans budžeta bi trebalo da bude u junu i nadamo se da će sredstva koja su nam pripala odmah nakon toga biti prebačena. U pitanju je iznos od 3. 871.160,00 dinara.
Na kraju, stiče se utisak da zbog komplikovane procedure svi gube, a najviše umetnici zbog kojih je čitav proces i započet.