Prase i konj

Sanjao sam da Toma Nikolić, posle neuspele posete rimskom papi, sav rastresen, i ljut, nije hteo da potpiše leks specijalis te da je Beograd na vodi pao u vodu! A to bi moglo da predsedniku vrati rejting, narušen prinudnim ateriranjem na Surčin. Pomislio sam, čak, da je to jedan od mojih proročkih snova koje, često, sanjam, ali, zalud sam, na Pobusani ponedeljak, šamarao daljinac. Okej, moj san je obična novinarska patka. Ali, šta vidim, na javnom servisu? Seljak, pardon, paor, napravio u Crepaji zoo-vrt sa domaćim životinjama, zato što, recimo, ni deca iz Pančeva ne znaju šta je prase, a šta konj!? A kako nam se ta nesreća desila?

Prvo je Tito od seljaka napravio proletere, sela su počela da se prazne, komunistički kolhozi su, potom, propali, a oni koji su na zemlji ostali, uglavnom su polutani... I da mnogo ne dužim, mleko je počelo da se pakuje u kartonsku ambalažu sa kravicom na etiketi! I, šta dete da pomisli nego da krava kaki mleko?! I, šta je čudno što dete, danas, za konja misli da je prase, i obratno!?

A to sa hranom otišlo je, konačno, dođavola kada je počela da nam stiže genetski mutirana hrana. Posle petooktobarske revolucije to je, brale, uzelo maha! A ministri su nas, bre, grdili: ako Nemca kljukaju GMO hranom, šta tu Srbin ima da se buni?! Ali, gle, ovog vikenda, pobunio se Švaba! Cela, bre, Nemačka, po gradovim ustala protiv sve većeg uvoza američkog GMO đubreta kome nema kraja.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, cinično, docira: Ne razumem zašto se Srbija štreca kada ona ima sve manje zemljišta u vlasništvu? A šta će Arapi, Hrvati i ostali da sade na svojoj, hoću reći, vojvođanskoj zemlji, to je njihova stvar! Mogu da sade ambroziju i strnjiku, šta to briga Srbiju!? A možda će, uskoro, bioinženjeri iz SAD da ubede Srbe da sparuju svinje i kobile, tako da srpska deca više neće da se kolebaju šta je ždrebe, a šta prase.Videćeš, Srbija će, uskoro, postati uzorna, orvelovska životinjska farma!

LJuštim preostala uskršnja jaja. Bilja od njih hoće da pravi rusku salatu. Rusku, ne rusofilsku. I, setim se, na Pobusani ponedeljak, da je Marija Magdalena odnela Tiberiju ofarbana jaja i molila ga je da joj dozvoli da uzme mrtvo telo Isusa sa raspeća!? Godinama se ta priča vrtela na televiziji oko uskršnjih praznika, a onda im je, valjda, neko šapnuo da to više ne šire. Zaštooo? Pa, u tom slučaju, ispada da raspeće nije bilo u Jerusalimu, već u Rimu! Jer, kako je Marija Magdalena mogla, za tri dana, da stigne iz Jerusalima u Rim? Sem da je sela u ovaj Tomin falkon, kome treći motor, bajagi, kašljuca... A ispade, bre, da su se jaja farbala i pre Isusa! I to samo u crveno! U to staroversko, arijevsko crveno, na radost i ratnu slavu.

I moja Crna se zbog Tome uzvrpoljila, i postala, nekako, napadno pobožna: Ne želim ni da pomislim šta bi bilo da nam šef države nije dobio patrijarhov blagoslov, uoči puta za Rim. Mada je SPC, svojevremeno, blagoslovila i Tuđmanovu brojku od šezdeset hiljada stradalih u Jasenovcu...