Klizav teren

Evo, priznajem, nije se u Srbiji promenio samo Aleksandar Vučić. U nedelju sam i ja promenio mišljenje. Do tog dana bio sam veliki skeptik. Sada verujem u „Beograd na vodi“! Samo što mnogi građani Beograda i Srbije neće doživeti da to čudo vide svojim očima. Ako tada Vladu Srbije, kojim slučajem, ne bude savetovao Toni Bler, evo jedne besplatne pi-ar ideje, jer je ionako ovde važan samo pi-ar. Ko god tada bude premijer, može zgodno 100. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata da spoji sa svečanim uručenjem ključeva novim stanarima „Beograda na vodi“. Kad je bal - nek je bal i to na vodi. U redu, vlast je rešila jedan problem. Da joj neki džangrizavi kritičari ne bi stalno prigovarali, rok za završetak „Beograda na vodi“ jednostavno su produžili na 30 godina. Možda i u nadi da se toga za pet-šest godina niko neće ni sećati. Kao što se sada niko ne seća kanala Dunav - Morava - Solun, a od lansiranja tog grandioznog projekta nisu prošle ni dve godine. Ih, koliko ćemo još takvih gluposti morati da se naslušamo pre nego što bude završen „Beograd na vodi“. Mnoge druge probleme Vlada je rešila u ponedeljak, na otvorenom. Po idealnom vremenu za igru, doduše i na malo raskvašenom terenu od prošlogodišnjih poplava, kapiten ekipe iz Nemanjine 11 je pred nekoliko stotina gledalaca odigrao pravu simultanku. Svi saigrači iz njegove ekipe morali su da se zadovolje epizodnim ulogama, a protivnik se nije ni video na terenu. Uprkos ubedljivoj pobedi, kapiten je, u skladu sa filozofijom da uvek može bolje, najavio da će neke članove ekipe uskoro zameniti. Sveža krv je, kažu, dobra za ekipu. Mada neki misle i da se ekipa koja dobija - ne menja. Ako baš na rođendan, odnosno prvu godišnjicu, razmišlja o promenama u ekipi, kapiten bi morao da ima u vidu bar nekoliko činjenica. Da, na primer, od pada helikoptera nešto škripi u odbrani! Uz to, ni napad, osim verbalni i to na tajkune, političke protivnike i neke medije, u poslednje vreme nije naročito efikasan. Ključni napadač kao da je zanemario treninge zbog istraživačkog rada, da li za novi doktorat, ili samo istražuje neke zaboravljene slučajeve eventualnih budućih protivnika. Šta tek reći za ekipu u kojoj najveći „levak“ formalno stoji iza liberalnog, dakle desničarskog Zakona o radu? Uprkos svemu tome, kapiten će, u skladu sa dosadašnjom taktikom, po svemu sudeći pojačati sredinu terena, u nadi da će i sa takvim igračima uspeti da obezbedi veliku podršku navijača. Samo, mora da zna da u tom slučaju, čak i posle rekonstrukcije, Vlada Srbije neće ličiti na Barselonu sa Mesijem, Nejmarom, Ćavijem i Suaresom. Doduše, Vučiću nije ni bio cilj da njegova ekipa bude kao Barsa, već kao Bajern. Ovih dana u polufinalu Lige šampiona sastaće se upravo Barsa i Bajern. Baš da vidimo ko će u finale. Još jedan problem Vlada će rešiti narednih nekoliko dana. Do 12. maja Misija MMF-a pokušaće da se uveri šta je od dogovorenog sa Vladom urađeno. Ovoga puta Zuzana Murgasova, šefica Misije, bar nema razloga za strah. Pre pet meseci, na pres konferenciji, delovala je prilično uplašeno. Ovdašnji novinari, sram ih bilo, pokušali su da saznaju bar neki od detalja budućeg aranžmana. To im nije omogućeno, jer su na toj čuvenoj „konferenciji za novinare“ postavljena samo dva i to unapred dogovorena pitanja, od kojih nijedno nije imalo veze sa suštinom sporazuma. Kasnije smo shvatili i zašto. Bilo kako bilo, uplašena za Murgasovu, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ju je zabrinuto, tiho upitala: „Zuzana, are you afraid (plašiš li se, Zuzana)“? Pet meseci kasnije više se, blago nama, niko ne plaši. Ni premijer, ni ministri, iako skoro ništa od dogovorenog nisu uradili. Ah, da, prošle nedelje obradovala me vest da je jedan poznanik prešao u Atlantik grupu, u čijem sastavu je i Soko Štark. Šta mislite, da mu predložim strateško partnerstvo? Pa, oni prave bananice, a ponekad se zaista osećam kao - majmun.