Zaboravljene zapete

Kad sam ih pročitao, pomislio sam: eto kud su pobegle zapete iz „Politike“! „Politika“ je svojevremeno bila list s najboljim lektorima, u kome se i interpunkciji poklanjala velika pažnja. Poslednjih godina, nažalost, u našem društvu zavladala je parola „Zaboravi zapete“. (Mnogi bi sigurno upotrebili drugi glagol na „z“, ali ga ovde iz pristojnosti neću navoditi.) Toj tendenciji nije odolela ni „Politika“. Zato ona (da navedem samo najsvežije primere) izostavlja zapetu u apoziciji, npr. „Miloš Rajković član Saveta Regulatornog tela kaže...“, dok bi po tački 149g Pravopisa posle „Rajković“ i posle „tela“ morale da dođu zapete. Nema ih ni u rečenicama kao „Teniserka Marija Šarapova koja je pre dve i po godine pokrenula proizvodnu liniju gumenih bombona...“ ili „Gošća emisije biće i Ivana Španović koja dolazi da vidi da li će Ivan (Ivanović) ispuniti obećanje“ – mada Pravopis u t. 156 II 1(b) i 157 jasno kaže da odnosnoj rečenici kojom se naknadno određuje dovoljno poznat pojam mora da prethodi zapeta. Istu takvu zapetu traži i odnosna zamenica što kad se odnosi na ceo sadržaj prethodne rečenice. To znači da je u rečenicama „Naredio je kopilotu da startuje motor što je uspelo“ ili „Pokrajina traži da novac uplati na račun grada Novog Sada što je bila ideja ministarke Zorane Mihajlović“ ispred „što“ apsolutno morala da dođe zapeta. Mada Pravopis takve primere ne navodi, zapeta je nužna i kad je zamenica što u padežu (čega, čemu itd.). Nikako, dakle, „Ugasio se jedan od tri motora o čemu je obaveštena kontrola leta“ ili „Slavica nije htela da bude s njim zbog čega joj je i pretio“ nego sa zapetom posle reči „tri motora“, odnosno posle reči „s njim“.