Spomenik Malom Perici

Poslednje je vreme je da Mali Perica dobije spomenik. Ali pre toga valja ustanoviti i zašto. Krenimo od početka: Mali Perica je mitsko biće iz narodnog predanja, nepostojeći klinac koji se bavi poslovima odraslih ljudi, prelamajući ih kroz svoju nedoraslu, neobaveštenu i nestručnu perspektivu. Svet koji je sazdan onako „kako zamišlja Mali Perica“ po pravilu nije ni funkcionalan, ni istinit, a ni moguć. Što, takođe, nije nikakva smetnja da se svako malo konstatuje pojava koječega osmišljenog po principu “kako zamišlja Mali Perica”. Mali Perica je, dakle, i neuništiv. Mali Perica je, nadalje, i nepravedno zapostavljeni junak ovog podneblja. Nedostatak promišljanja o njegovom značaju i ulozi sprečava da on bude otkriven u mnogim epizodama ovdašnje istorije. Pa, na primer: jedino “kako zamišlja Mali Perica” logika daje najveće šanse za pobedu u jugoslovenskom međunacionalnom sukobu – a neposredno posle pada Berlinskog zida – onoj naciji na čijem je čelu komunista. Samo je Mali Perica mogao da zamišlja da politički prevrati sa sobom automatski donose i moderniju državu i ekonomski prosperitet. “Povratak Devedesetih” i “Povratak Žutih” su sredstva zaplašivanja sa kojima se ovakva zamisao najbolje ostvaruje, kaže učenje Malog Perice. Autorski pečat Malog Perice oseća se u neuništivom shvatanju da je problem isključivo u pogrešnim vođama, a nikako ne u pogrešnom sistemu. Potpis Malog Perice se može naslutiti ispod reciklirane teze da i veliki reformator i većinski vlasnik narodne podrške mogu i moraju biti ista osoba. Iz te zamisli proističe i nastavak delanja po metodologiji Malog Perice – da se ima odlučno reagovati kad je bilo šta od prethodnog ugroženo. Što ispade da je uvek, jer gorepomenuto dvoje nikad ne opstaju istovremeno. I što Mali Perica, takav kakav je oduvek bio, nije dužan ni da zna, sve dok mu se ne kaže samo. Elem, nisu samo veliki istorijski promašaji bili koncipirani zaslugom Malog Perice. Učestvovanje tog infanta u svakodnevnom životu mnogo je intenzivnije. Jer nacionalni, ideološki i društveni koncepti, zamešani po „kako Mali Perica zamišlja“ recepturi, mogu se izvesti jedino ako se stvori publika koja odobrava i recepturu i zamišljanja. Takav izum nužno proizvodi realne Male Perice, čiji je klonirani pogled na svet takođe nedorastao i nestručan, jer je takav i u originalnoj mitskoj verziji. Pa onda sve to puta onoliko koliko je Malih Perica u tom razmnožavanju nastalo. A ima ih, vala, posle tolikih godina proizvodnje. Ovakvo neometano multiplikovanje daje kao krajnji rezultat kritičnu masu istinskih Malih Perica, svih vrsta, boja i opredeljenja: zagovornika i protivnika, pošiljalaca i primalaca, aktera i posmatrača, uticajnih i neuticajnih, moćnih i nemoćnih, eliti pripadajućih i nepripadajućih. Tada Mali Perica nije više samo incidentni imaginarni kreator istorijskih grešaka, političkih i ekonomskih propasti ili zabludelih sledbenika. On postaje izvorni DNK rasprostranjene mutacije, kod po kome se masovno kreiraju novi buljuci realnih Malih Perica – ideološki, polno, obrazovno, moralno, statusno i generacijski raznovrsnih tupana, strateški raspoređenih na sve strane i na sve nivoe. „Kako zamišlja Mali Perica” u takvom slučaju više nije imaginarna infantilna logika pogodna za podsmeh, već ozbiljna i prihvatljiva osnova za realizaciju budućih realnih i grandioznih poduhvata. Jer drugačijih poduhvata kod Malih Perica teško da ima. Spomenik Malom Perici, kako stvari stoje, nikad nije bio potrebniji. Već u nekoj bliskoj budućnosti bi on mogao poslužiti kao svedočanstvo da je postojala makar svest o tome da su, posle mnogih decenija upornog negovanja, Male Perice dostigle i broj i uticaj i rasprostranjenost preko svake razumne mere. Ovaj monument valja napraviti sada, dok još nije kasno – sa svakim novim danom se smanjuju šanse za njegovo podizanje. Malih Perica je sve više, pojavljuju se u poslednje vreme i tamo gde ih do sada nikada nije bilo, ostavljajući surovi utisak da se ubuduće Male Perice mogu samo Malim Pericama zameniti. I na kraju svega će potpuno nestati mogućnost da se junaci i pobednici ovih vremena ovekoveče u kamenu. Jer posle tolikih Malih Perica ni kamen na kamenu neće ostati. Spomenik, dakle, što pre.