Opasne veze

Bosna je opet postala planetarna vest. I dok je napad na policijsku stanicu u Zvorniku u ponedeljak naveče u vodećim svetskim medijima odmah okarakterisan kao teroristički, u BiH se u tim prvim satima osetila razlika. Svi iz srpskog političkog establišmenta su reagovali munjevito i uglavnom govorili o „klasičnom terorističkom napadu“. Bošnjačka politička elita bila je osetno sporija u reagovanjima i uglavnom su, osim retkih izuzetaka, upotrebljavali sintagmu „nemio događaj“. Kroki priče koja je zatresla BiH: Dvadesetčetvorogodišnji Nerdin Ibrić iz sela Sapna upao je u ponedeljak oko 19 časova sa sačmaricom u policijsku stanicu Zvornik pucajući uz povike „Alahu ekber“ (Alah je najveći). Pre nego što su ga policajci likvidirali uspeo je da ubije policajca Dragana Đurića, a rani Željka Gajića i Stevu Milovanovića. Sve se dogodilo u vreme policijske smene, a kod Ibrića su pronađene dve puške i jedan pištolj. Ibrić nije bio registrovan ni u jednoj policijskoj agenciji kao pripadnik bilo koje ekstremističke grupe, ali se tek sad otkrivaju tri, izgleda važne, činjenice o njemu. Poslednjih meseci u lokalnoj džamiji klanjao je odvojeno od drugih i to na način kako to rade pripadnici vehabijskog pokreta. Meštani su uočili da je svakodnevno trčao po nekoliko kilometara, dizao tegove i osetno popravio fizičku kondiciju. Poslednja tri meseca najviše se družio sa povratnikom sa sirijskog ratišta Avdulahom Hasanovićem zvanim Fatih, koji je već i uhapšen. Istraga će, dabome, narednih dana otkriti još kojekakvih detalja, ali je za razumevanje cele priče svakako važno da je ovo treći gotovo istovetan događaj u BiH. U Bugojnu je eksplozivom 2010. godine napadnuta policijska stanica u kojoj je poginuo jedan, a ranjeno šest policajaca. Vehabija Haris Čaušević, koji je predvodio terorističku grupu, još nije pravosnažno osuđen, što jeste priča o BiH, ali i priča o međunarodnoj upravi koja pod snažnim medijatorstvom drži i Sud i Tužilaštvo BiH. Američka ambasada u Sarajevu je napadnuta 2011. godine, a napadač je opet pripadnik vehabijske zajednice – Mevlud Jašarević. Tu se već uspostavlja ozbiljna vertikala, govore sad oni koji se obraćaju najširoj javnosti. Zanimljivo je da je tri dana pre napada u Zvorniku iz Ministarstva bezbednosti BiH svim bezbednosnim agencijama poslato upozorenje da se negde na području BiH očekuje atak na neku od policijskih stanica. Skoro izabrani ministar Dragan Mektić za NIN kaže: „Tu informaciju smo dobili od jedne vrlo kredibilne inostrane obaveštajne agencije, nažalost nismo imali više podataka osim te činjenice koja se, evo, ostvarila.“ Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik smatra da je informacija bila isuviše uopštena, načelna, čak lošija od različitih medijskih tekstova koji s vremena na vreme ovde najave dramatične događaje. Inače, u Republici Srpskoj je stepen bezbednosti podignut na vrlo visok nivo, slično je i u drugom entitetu, Federaciji BiH. Dodik vrlo žestoko napada institucije bezbednosti na nivou BiH, ali istovremeno vrlo učestala obraćanja javnosti koristi da bi pozvao na mir i međunacionalnu toleranciju. I lokalni političari u Zvorniku govore u tom tonu, a policija celi taj kraj nadgleda kao nikad dosad. Treba, verovatno, u narednom periodu očekivati ozbiljne političke priče o celom bezbednosnom aparatu u BiH. Mada Dejton to nije predvideo, uz žestok pritisak međunarodne uprave pre neku godinu u BiH je od dve tajne entitetske policije napravljena jedinstvena Obaveštajno-bezbednosna agencija (OBA), kao i SIPA, agencija osnovana za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Dodik, a i svi viđeniji ovdašnji politički prvaci sada kažu: „Napadnuta je Republika Srpska, imamo pravo da se branimo i moramo jačati svoje institucije“, što mnogi tumače kao najavu uspostavljanja odeljenja koja bi zamenila ukinutu tajnu policiju, naravno u okviru MUP-a RS.“ Sa velikom pažnjom ovde je primljena i izjava premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je, da podsetimo, rekao da će uz uvažavanje Dejtonskog mirovnog ugovora i njegovih rešenja „pružiti finansijsku i obaveštajnu pomoć Republici Srpskoj“. Na zahtev rukovodstva Republike Srpske, narednih dana će se u Beogradu održati sastanak na najvišem nivou. Biće tu prvi ljudi dveju republika, ali i ministri resora koji su važni za ostvarivanje „finansijske i obaveštajne pomoći Republici Srpskoj“. Novinari u Sarajevu tražili su od međunarodnog namesnika Valentina Incka da prokomentariše Vučićevu izjavu, a on je bio vrlo kratak: „Svaka pomoć u ovom trenutku je dobrodošla.“ Međunarodna civilna uprava u BiH je, inače, javno izrazila veliku zabrinutost, ali vrlo primetno nisu se oglasile, bar do zaključenja ovog broja, međunarodne vojne snage koje ovde deluju pod imenom EUFOR, kao ni misija NATO koja već dve decenije boravi na sarajevskom aerodromu Butmir. Nije se još oglasio ni, kako ga obično zovu, „prvi u Bošnjaka“, Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH. Jesu, međutim, mnogi bošnjački politički prvaci. Prvi je bio opozicioni Fahrudin Radončić, koji kaže da su pre svih Bošnjaci, odnosno njihove elite odgovorne za terorizam sa islamističkih pozicija. On ponavlja svoju raniju tezu da je jasno da je to rastuća opasnost, ali da pravosudni i bezbednosni aparat ne čine ništa ozbiljno da to zaustave. Krivicu adresira, pre svih, na politički vrh Stranke demokratske akcije koji se, po njemu, ponaša neshvatljivo indolentno. Politikolog DŽevad Galijašević, koga smatraju jednim od viđenih eksperata za terorizam, u NIN-u je pre pola godine gotovo proročki najavio upravo ovakve događaje. Da podsetimo, on veruje da se kreira „vojska budućeg sukoba“, da u BiH ima najmanje pet hiljada ekstremista organizovanih po različitim osnovama, da je sve to poznato, da su mnogi ušli u institucije sistema – od bezbednosnih do pravosudnih i da je to već najveći islamistički pokret u Evropi. Galijašević povodom napada na policijsku stanicu u Zvorniku kaže da samo naivni ne vide u ovom događaju vezu sa nedavnim događajima u Makedoniji. „Ovo je planska teroristička akcija, mesto nije slučajno odabrano, granica sa Srbijom, očekujem da ovo nije kraj.“ On misli da je neophodna regionalna koordinacija i akcija u okviru svetske borbe protiv terorizma. I dok svi ovdašnji mediji učestalo pozivaju na međunacionalnu toleranciju, u tom tonu se oglašavaju i svi zvaničnici, pa i brojne druge javne ličnosti, na društvenim mrežama traje pravi mali rat. Gori od zapaljivih poruka i pretnji. Procenjuje se da je to nadgornjavanje najmlađih i to je, čini se, dugoročno gledano najveća ovdašnja nevolja. I još jedan podatak, i ubijeni policajac Đurić i napadač Ibrić izgubili su očeve u proteklom ratu.