Ne dalje od mrtve tačke

Foto Dalibor Danilović

Za zainteresovane a neobaveštene, odgovor glasi: čovek koji je kupio Avala film zove se Saša Obradović! Po zanimanju biznismen. Kažu da je propalo filmsko preduzeće kupio sa izvesnim inostranim partnerom, za već poznatih osam miliona evra. Dobra vest glasi da upućeni govore kako je pokazao spremnost da digitalizuje sve filmove u posedu Avala filma. Naravno, sve je ovo iz dobro obaveštenog izvora, kao i propratno objašnjenje da je reč o čoveku veoma kooperativnom i spremnom da se cela ova ujdurma reši na najbolji način po srpsku kulturu. Tako je okončana ova priča, uz jasna objašnjenja koja su stigla iz Ministarstva kulture i informisanja da će filmovi snimljeni u Avala filmu, kao nacionalno blago, biti sačuvani i zaštićeni. U Jugoslovenskoj kinoteci, naravno.

I kad pominjemo ovu instituciju od velikog nacionalnog značaja, ne možemo zaobići činjenicu da je prošle nedelje poništen konkurs za njenog direktora na koji su se prijavili Boban Jevtić, Srđan Knežević, Aleksandar Ninić i bivši ministar kulture, reditelj Nebojša Bradić. Pitamo producentkinju Jelenu Mitrović da nam objasni šta se dogodilo, a ona nam u svojstvu predsednice Upravnog odbora JK tumači:

Konkurs nije poništen, nego je sproveden po zakonskoj proceduri i na osnovu važećeg Statuta Jugoslovenske kinoteke. O svemu ovome zainteresovana javnost može da se informiše i iz zapisnika sa sednica UO JK, koji su javno dostupni na sajtu Kinoteke. Konkurs bi bio poništen da smo prekršili Statut, Poslovnik o radu UO ili Zakon o kulturi. U našem slučaju, konkurs nije uspeo, odnosno svi prijavljeni kandidati nisu ispunjavali formalne uslove konkursa. Jedan od razloga zašto konkurs za izbor direktora nije uspeo nalazi se i u propozicijama samog konkursa, odnosno u Statutu Kinoteke koji je donet u zakonskoj proceduri od strane prethodnih UO Jugoslovenske kinoteke. Motivacije zašto su uslovi za izbor direktora previđeni na trenutno važeći način, treba tražiti u prethodnim sazivima UO, koji su uvek uključivali i članove iz redova zaposlenih Jugoslovenske kinoteke. Na sednici UO na kojoj smo raspisali konkurs, a po nalogu Ministarstva kulture i informisanja, kolege iz UO i ja smo izrazili sumnju u pogledu formulacije prvog uslova konkursa: da kandidati moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka. Nametnulo se pitanje da li kandidati koji su završili fakultete koji potpadaju pod Univerzitet umetnosti ispunjavaju uslove mogućnosti konkurisanja. Od pravnih savetnika koji su nam na raspolaganju, kao i zaposlenih u Jugoslovenskoj kinoteci nismo mogli da dobijemo precizan odgovor na ovo pitanje.

Zbog ove formulacije smo tražili mišljenja nadležnih ministarstava kako kasnije ne bismo imali problem sa poništavanjem konkursa, ukoliko iz našeg nepoznavanja akreditacija po Bolonjskoj konvenciji izaberemo kandidata koji ne ispunjava ovaj uslov. Konkurs smo na kraju sednice raspisali jer smo smatrali da je prethodni UO prilikom donošenja Statuta imao u vidu da propozicijama konkursa ne isključuje kandidate kojima je fakultetsko obrazovanje iz domena osnovne delatnosti koju Kinoteka obavlja.


Foto Tanjug/Oksana Toskić

U toku trajanja konkursa stigao je dopis dekana FDU koji je potvrdio da kandidati većine katedri sa FDU, kao i ostalih umetničkih fakulteta ne ispunjavaju prvi uslov iz konkursa i da zbog toga ne mogu da konkurišu jer su osnovne studije iz domena umetnosti a ne društveno-humanističkih nauka.

Mišljenja Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture i informisanja su stigla neposredno pred zakazanu sednicu UO, i njihovim tumačenjem smo došli do istog zaključka da skoro svi smerovi na osnovnim studijama fakulteta Univerziteta umetnosti ne spadaju u domen društveno-humanističkih nauka već u domen umetnosti. Nakon što smo otvorili konkursne prijave po predviđenoj proceduri za izbor direktora, konstatovali smo da tri kandidata od četiri prijavljena ne ispunjavaju uslov da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka jer su završili umetničke fakultete, a da četvrti kandidat ne ispunjava uslov od najmanje osam godina radnog iskustva u oblasti kulture. Na osnovu toga, konstatovali smo da konkurs nije uspeo, jer niko od prijavljenih kandidata ne ispunjava formalne uslove konkursa. Zbog svega navedenog, došli smo do zaključka da Statut Kinoteke mora da se izmeni i da uslov stručne spreme bude samo stečeno visoko obrazovanje. Uputili smo molbu Ministarstvu kulture i informisanja da Statut Kinoteke bude izmenjen po hitnom postupku, kako bismo što pre raspisali novi konkurs za izbor direktora Kinoteke. Ovo će omogućiti najdemokratskiji izbor direktora Jugoslovenske kinoteke iz najšire baze kandidata, što će omogućiti članovima UO da odaberu najboljeg i najstručnijeg, koji će se prijaviti na konkurs, kaže Jelena Mitrović.

Još jedna filmska ustanova je u sličnoj situaciji. U novembru 2014. ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je na mesto v. d. direktora Filmskog centra Srbije postavio Snežanu Marić, nepoznatu široj javnosti, ali u svetu filma ona je neko čije su producentsko-organizatorske sposobnosti na ceni. Nažalost, nije uspela da ih potvrdi u proteklih šest meseci, pa je zbog propusta u radu i neorganizovanja konkursa (reč je o konkursu za film o Velikom ratu gde je teško objasniti zbog čega se nije krenulo sa mrtve tačke), prošle nedelje smenjena sa v. d. funkcije, a šta će se dalje događati informiše nas predsednica UO FCS dr Nada Popović Perišić:

Sada UO treba da predloži ličnost koju će njegovi kvaliteti preporučiti za ovo mesto. Kada taj predlog pošaljemo Ministarstvu kulture i informisanja, ministar kulture će, ukoliko se složi sa tim, poslati predlog Vladi Srbije koja će doneti odluku o smeni jednog v. d. direktora i imenovanju drugog v. d. direktora. Sve ovo bi trebalo da se završi odmah posle prvomajskih praznika.

Kad se pomene imenovanje na Vladi Srbije, teško je ne postaviti pitanje koje je jedno od najčešćih u poslednjih mesec dana: zbog čega od polovine marta do danas Vlada Srbije ne stavlja na dnevni red predlog za imenovanje Božidara Đurovića na mesto direktora Narodnog pozorišta? Da podsetimo, početkom marta je Upravni odbor NP izabrao ovog reditelja na konkursu za direktora, poslao predlog Ministarstvu kulture i informisanja, ministar je to prihvatio i poslao predlog Vladi Srbije. Ali, ova tačka nikako da stigne na dnevni red. Bez obzira na čaršijske spekulacije koje uglavnom proizvodi aktuelni v. d. upravnik Dejan Savić (u službenim razgovorima saopštava da mu je ptičica šapnula kako od Đurovićevog imenovanja nema ništa), istina je da su odnosi u NP iz dana u dan sve komplikovaniji i proizvode sve više problema.



U čemu je moć, a teško je naći adekvatniji izraz za takvo ponašanje, dirigenta i bivšeg, pa opet sadašnjeg v. d. direktora NP Dejana Savića? Postoji samo jedan logičan odgovor: Savić je jedan od onih pripadnika Srpske napredne stranke koji ima najveći autoritet kad je o kulturi reč i teško je priznati da nije prošao na konkursu u želji da pošto-poto ostane na tom mestu.
Jednako se Savić ponašao kada je na mesto direktora NP došao prvi put, tada kao kadar moćnog G 17 plus. Naravno, nije Savić jedini koji je svoje osrednje umetničke i upravljačke moći snažno podupirao isključivo stranačkim osloncem, menjajući ga u skladu sa političkim rejtinzima. On je samo jedan od najbahatijih u takvom ponašanju, pre svega kad je reč o političkim neistomišljenicima ili dojučerašnjim najbližim političkim saborcima, kao što je to bilo pre godinu dana u javnom prepucavanju sa Radoslavom Laletom Pavlovićem, dramskim piscem i savetnikom predsednika Srbije. Takvog čoveka premijer očigledno nema vremena, ili hrabrosti, da smeni. Tačnije, na njegovom primeru pokazuje da ne poštuje zakonsku proceduru u koju se svakodnevno kune.

Koliko god se ovi problemi ticali velikog dela kulturne javnosti, oni spadaju u mali deo preostalog, nezavršenog posla u ovih godinu dana rada Vlade, u ovom slučaju Ministarstva kulture Srbije. Na drugom tasu je ogroman urađeni posao u domenu zakonske regulative kad je reč o informisanju, obezbeđen novac za završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti uspešan pristup fondu Kreativna Evropa odakle je za 10 meseci 30 organizacija dobilo sredstva...