Andrićev elaborat

Evo me, najzad, u Vidovu. Nikad ovoliko nisam odsustvovao, ali sve stoji kako sam ostavio, kao da sam juče za Beograd otišao. Moj četvoroglavi bog Vid me u hramu sa isukanim mačem dočekuje. Stoji nepomično kao na mrtvoj straži, jer jasno vidi da na Gašićevu vojsku ne može baš da se osloni. I Nepobedivo Sunce salutira, raportira o nesigurnim južnim granicama. Šarplaninci su, čujem, čas sa govedarima, čas kod nastavnika Caneta kod Divljanskog jezera gde se druže i sa ribarima. Ali, polako, okupićemo se, valjda, do Đurđevdana, da hajdukujemo, pa dokle trajemo. Jer, nisam ti, bre, za Beograd! Pogotovo, za Beograd na vodi!

Bilja se izvrndačila u ligeštulu i sa suncem upija i Suvu planinu. A moji govedari, začas, smislili da je Bilja došla fijestom samo da me istovari. Leonarda na Dunavu sam završio, pa se spremam da pišem roman o Ivi Andriću. Čitam njegov Elaborat o - podeli Albanije! Napisao ga je 30. januara 1939. godine. Elaboratu Andrića, pak, prethodila je poseta grofa Ćana, šefa italijanske diplomatije, Beogradu, koji je, na tajnim razgovorima, u Belju, predložio Milanu Stojadinoviću, predsedniku jugoslovenske vlade - podelu Albanije. I Stojadinović je, odmah, naložio Andriću da napravi službeni podsetnik o albanskom pitanju. Zatim se, na terevenki u Belju, sa posebno odabranim damama naš korpulentni Stojadinović popeo na sto (!?) da održi zdravicu! Ali, gle, malera! Astal se slomio i predsednik jugoslovenske vlade se našao na podu, zatrpan jelima s trpeze.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, zacenio se od smeha: To ste vi, Srbi! Terevenke i kurave su, za vas, visoka diplomatija! Pa se posle čudite što vam je država sve kraća, manja! A po Andrićevom elaboratu, severna Albanija pripala bi vama, sa Arbanasima katolicima, dobili biste i Skadarsko jezero, a i izlaz na Jadransko more. I šta bi bilo da Vučić ovaj elaborat ponese kada se sretne sa Edijem Ramom. A, možda se za elaborat zainteresuju Majkl Kirbi i Toni Bler. I, šta znaš, možda, se, u zgodan čas, i oni presaldume...

Od majčine dušice još nema ni traga ni glasa, ali stigao sremuš, procvetala trnjina i biće od nje, na jesen, gvozdenog vina. Zurim u šumu koja, tek, lista i razmišljam; zašto li je knez Pavle odustao od Andrićevog elaborata? Da li zato što je doznao da je kralj Milan Obrenović bio otac Vinstonu Čerčilu o čemu je, evo, Dragoslava Koprivica objavila knjigu Kralj i ledi!? Ali, sve da mu je kralj Milan i bio tata, šta vredi kada je mladog novinara Čerčila išamarao onaj Apisov kapetan Tankosić i to usred beogradske kafane Grčka kraljica?!
Na sve to moja Crna mudro zbori: Ako Vučić i ponese Andrićev elaborat za Brisel, nikako ne bi smeo da se penje pijan na astal da drži zdravicu, u prisustvu odabranih dama. I da, brate, ne šamara novinare po briselskim kafanama.