Simulacije i opstrukcije

Foto Tanjug/Srđan Ilić

U poglavlju o pravosuđu je, čini mi se, pod rednim brojem 349 bila zamerka o zloupotrebi pozicija u privatne svrhe, što je veoma kritikovano u EU, aonda ste nam rekli da ste to promenili. A promenili ste samo redni broj.Ali nismo mi toliko naivni ko što neki misle, rekao je Kukan u intervjuu za Blic.

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija samo je naglasio ono što svi dobro znamo, a to je u kakvom se stanju nalazi naše pravosuđe.
Vida Petrović Škero, advokat i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, upozorava da je kod nas, uglavnom, sve simulirano. Simulira se reforma, simulira se način pravednog izbora sudija, simulira se to kako će se sprovesti zakon. Donesemo zakon koji deluje sjajno, a niko ne proračuna da li imamo uslova da ga sprovedemo, kaže Petrović Škero.

Iako bi institucije trebalo da suzbijaju korupciju bez podstreka političara, podsetimo se kako je posle hapšenja i tokom suđenja Miroslavu Miškoviću, personifikaciji premijerove borbe protiv korupcije, a u želji da stvari drži pod kontrolom, ili bar pod tenzijom, koja na zadovoljstvo ojađenog puka, dodatno difamira krivca koji se obogatio dok su Srbija i narod propadali, premijer Aleksandar Vučić stalno poručivao da Mišković neće pobediti Srbiju, i tako ga je unapred proglasio krivim i osudio, a sebe u velikoj meri poistovetio sa Srbijom.

NJegov ministar pravde Nikola Selaković, glavni je krivac što je štrajk advokata trajao mesecima, mada je svima bilo jasno da će se završiti na štetu države. Ni sastav Visokog savet sudstva nije menjan, iako je jedan od glavnih krivaca za katastrofalnu reformu i reizbor sudija. Takav balast stvara poslušne, poput sudija Ustavnog suda koji Briselski sporazum vide kao politički akt, iako su mu posledice pravne i direktno suprotne sa Ustavom.

Kad je u podređenoj poziciji cela jedna grana vlasti, kao što je sudstvo, šta da očekuju resori sile, gde se subordinacija podrazumeva. Ako i zanemarimo takav detalj kao što je prošlogodišnje degradiranje načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala LJubiše Dikovića na mesto komandanta nasipa u Šapcu tokom poplava, afere sa padom vojnog helikoptera i preganjanje sa ombudsmanom pokazali su svu neodmerenost i bahatost čelnika Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i Nebojše Stefanovića.

Ministar odbrane Bratislav Gašić arogantno negira svoju odgovornost, iako je akciju spasavanja bebe lično naredio, preskačući dve stepenice u proceduri. U izveštaju o padu helikoptera, između ostalog, stoji i preporuka da se prilikom izdavanja naređenja mora u potpunosti poštovati procedura.

Tek nedavnom izjavom da helikopter Mi-17, koji se sredinom marta srušio u Surčinu, nije smeo da poleti bez njegove dozvole, načelnik Generalštaba VS general Diković indirektno je potvrdio da je ministar odbrane Gašić prekršio procedure prilikompokretanja akcije u kojoj je poginulo sedam osoba.

Malo ko veruje da je Nebojša Stefanović, Gašićev kolega u MUP-u, potegao kostur iz ormara u vidu slučaja ombudsmana Saše Jankovića od pre 23 godine da bi udovoljio pravdi koju traže roditelji nesrećno stradalog Jankovićevog druga, koliko kao revanšizam posle insistiranja zaštitnika građana da se do kraja rasvetli uloga pripadnika vojnog obezbeđenja u pratnji premijerovog brata, koga su žandarmi pretukli tokom Parade ponosa. Tim pre, jer je upravo Stefanovićev nekadašnji stranački kolega ukazao na moguće bezbednosne nedoumice u vezi sa Jankovićem, kada ga je SNS glatko izabrao na funkciju zaštitnika građana u drugom mandatu.

Čak i EU, bez obzira na povremena iskakanja, poput Kukana, toleriše ovakvo ponašanje, koje se smatra manje važnim od ispunjavanja i sprovođenja zahteva u odnosu na Kosovo i Metohiju, od kojeg u velikoj meri zavise i evropske integracije.