Borba za vlast i novac

Foto Vesna Lalić

Nesloga u najvišim crkvenim krugovima, koja datira još iz vremena pokojnog patrijarha Pavla, kulminirala je na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC u vidu peticije sa potpisima 21 episkopa. Struja na čelu sa vladikom bačkim Irinejom ovim pismenim zahtevom traži smenu članova Sinoda, kao i obustavljanje procesa razrešenja dvojice episkopa mileševskog Filareta i kanadskog Georgija. Drugu struju predvodi mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, bliži patrijarhu Irineju, i zasada okuplja ostatak od ukupno 47 episkopa, od čega 37 aktivnih. Neke vladike, poput šabačkog Lavrentija i zapadnoameričkog Longina, još uvek mere kojoj će strani da se priklone.

Iako je zvanično razlog raskola niz nepravilnosti oko ingerencija za razrešenje upravljanja eparhijama mileševskog i kanadskog episkopa, javna je tajna da se sve vrti oko novca. Naime, Sinod je komisijski ispitivao tokove para kojim su upravljali Filaret i Georgije, a snage predvođene vladikom bačkim Irinejom ukazuju na potrebu sličnog preispitivanja i u drugim crkvenim oblastima. Pa i u Eparhiji beogradsko-karlovačkoj, kojom rukovodi patrijarh Irinej, što navodi na zaključak da je peticija vrsta puča na aktuelnog poglavara SPC.

Ovo ostavlja u senci moralni aspekt ponašanja crkvenih velikodostojnika koji, zapravo, najviše zabrinjava pastvu i veliki deo monaštva. Tako, dok mnogi od vladika i nižih službenika SPC imaju ozbiljnih zamerki na izveštavanje medija, skaredno, po njihovim rečima, postoje ozbiljne naznake da je istina još skarednija.

Istina je počela da izbija na videlo još 2011, kada je na lokalnom kanadskom Kanalu 7 objavljen video-zapis javnog napada mlade monahinje Angeline na kanadskog vladiku, skreće pažnju jedan dobar poznavalac prilika. Mati Angelina je svog bivšeg pretpostavljenog uhvatila za gušu i zasula ga optužbama uoči liturgije povodom Uspenja presvete Bogorodice, na vratima pravoslavnog hrama u Vindzoru. Optužbe su se odnosile na seksualne odnose koje je vladika imao sa nekoliko kaluđerica, a koji su doveli i do abortusa jedne od njih, što je u strogoj suprotnosti sa crkvenim kanonima. Udarna vest TV stanice 7 o fizičkom obračunu, ali i verbalnom napadu (mati Angelina je vikala na vladiku sa galerije hrama, pred okupljenim vernicima) osvanula je i na Jutjubu.

Episkop kanadski Georgije slučaj nije hteo da komentariše, osim izjavom da sestra Angelina nije imala šta da traži izvan svog manastira u Rusiji. Epilog je bio raščinjavanje mati Angeline koja je odrasla u Kanadi, zamonašivši se u Vindzoru, a sada živi svetovnim životom, iako je veliki deo monaštva i vernika kanadske episkopije stao uz nju. Navedena epizoda je pala u zaborav, sve dok se javnost nije ponovo sablaznila putem na Kubu vladike Georgija i njegovog brata Konstantina Đokića, vladike poljskog usred ovogodišnjeg božićnog posta, objašnjava naš izvor. Tada se više pričalo o neprimerenom troškarenju, nego o putenim gresima kontroverznog kanadskog episkopa.

Vladici Filaretu se, osim neekonomičnog poslovanja, spočitavaju i fotografije sa mitraljezom, snimljene tokom obilaska srpske vojske, na ratištu u Hrvatskoj. Zamera mu se i otvoreno podržavanje režima Slobodana Miloševića i projekta Velike Srbije Vojislava Šešelja. Kao starešina manastira Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, pojavio se u Dnevniku TV Novi Sad i govoreći o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj, izazvao šok kod gledalaca pokazujući lobanju dečaka Ilije, koga su Hrvati zaklali pred očima majke, a potom i spalili.

Tih, devedesetih prošlog veka, vladika Irinej bački komentarisao je ove postupke kao nedostojne i neprilične sveštenom licu, te egzibicionističke (NIN, 20. 3. 1992). Ali kao da ih je vladika zaboravio do ovih dana, kada se suprotstavlja odluci Sinoda o razrešenju Filareta. Irinej Bulović i drugi potpisnici peticije se, naime, ne protive razrešenju, već se ne slažu sa načinom vođenja postupka. Prvenstveno sa činjenicom da patrijarh Irinej nije hteo da da na uvid Filaretu komisijski izveštaj (Večernje novosti, 13. 3. 2015). Da rašomonijada bude veća, zaključke komisije Sinoda koja je dva dana provela u manastiru Mileševa, podržao je vladika raško-prizrenski Teodosije, jedan od potpisnika aktuelne peticije protiv njegovog razrešenja. Budući da se smatra da je istragu pokrenuo mitropolit Amfilohije, zaključak koji je izvela Politika 17. maja 2015, da je povod za rascep u Crkvi, zapravo borba dva giganta, Amfilohija i Irineja Bulovića, deluje ispravan. Jer, ova dvojica monaha bili su najozbiljniji pretendenti na mesto patrijarha, pored izabranog Irineja niškog.

Ilustracija finansijske pozadine slučaja jeste nedavni incident u manastiru Žiča. Vladika žički Justin je 23. aprila ove godine, po pisanju Blica, smenio dugogodišnju igumaniju Jelenu, dovodeći na njeno mesto mati Naomu, upraviteljicu jednog od manastira iz Ovčarsko-kablarske klisure. Neimenovani izvori iz Žičke eparhije, za Blic su objasnili da je povod bio kašnjenje manastira sa godišnjim porezom Patrijaršiji, većem od 30.000 evra. Žiča je bogat manastir, ima ikonopisačku radionicu, pa se mati Jelena na osnovu toga ponekad upušta u kredite, kaže za NIN jedan dobro obavešteni predstavnik SPC. Zbog toga igumanija Jelena nije uspela na vreme da uplati iznos u celosti. Ali, budući da je veoma cenjena u svojoj sredini, ona se požalila patrijarhu na rešenje Justina o svojoj smeni, objašnjava dalje. Vladika žički je, kako se veruje, morao da povuče svoju ishitrenu odluku, da ne bi bio jedna od tema na ovom Saboru, navodi naš izvor razloge za srećan završetak žičkog slučaja.

Bilo kako bilo, vladike zauzimaju strane, one mlađe Irineja bačkog, a starije Amfilohija Radovića. Uz Irineja su stali, kako navodi Blic od 17. maja, zapravo oni koji ne bi bili to što jesu da nije bilo njegove podrške, kao što je srednjoevropski episkop Sergej. Drugu grupu čine oni koji ne bi ostali sa titulama, bez Irinejeve pomoći. Jedan od njih je možda najsporniji vladika Pahomije vranjski, optužen na civilnom sudu za pedofiliju, dok je crkveni proces protiv njega zaustavio upravo Irinej Bulović. Ima i uplašenih za svoju sudbinu, kao što je banatski episkop Nikanor. Spekuliše se da se grupa od dvadeset jednog vladike okupila ili iz duga prema Irineju bačkom, ili zbog straha od patrijarhove želje da u Crkvi zavede red.

Ovu većinsku struju zabrinjavaju sve češće smene vladika koje su počele dve nedelje nakon dolaska patrijarha Irineja na ovaj položaj 2010. godine. Posle raščinjenog Artemija, kome na Saboru preti i isključivanje iz Crkve zbog nezakonitog paralelnog vladičanskog delovanja koje se tumači kao neposlušnost, Sinod je razrešio još dva episkopa, Kačavendu i Vasilija Đokića, što je Sabor samo potvrdio.

Upravo oko zakonitosti takvih postupaka Sinoda se biju verbalne bitke u SPC-u već pet godina, pa se dovodi u pitanje i patrijarhova sudbina. I zato je proces protiv Filareta i Georgija digao toliku prašinu, iako je pokretač bune, Irinej bački, bio član Sinoda kad su se navedene smene dogodile. Za Amfilohija, tadašnjeg sinodalca, podozreva se da stoji iza uklanjanja Artemija. Patrijarh, kao nepromenljivi član najvišeg tela, nosi na savesti prvu trojicu, a moguće je da će pridodati i Filareta i Georgija. Čini se da je tek sad većina vladika postala svesna opasnosti (možda i po njih) kaznene politike crkvene vlade.

Dani Sabora teku, burni, nikad burniji. Nakon dvodnevnog čitanja zapisnika koje po crkvenim kuloarima ocenjuju strašnim, do neprepričljivosti, ponedeljak je prošao u znaku odbrane Georgija od optužbi. U višečasovnoj besedi, prozvani, a odlukom Sinoda smenjeni vladika insistirao je na tome da ne postoji nijedan materijalni dokaz za njegovu navodnu krivicu. Raspolažem svim validnim papirima o finansijama u mojoj eparhiji, a ima mnogo drugih čije bi poslovanje valjalo istražiti, protestovao je kanadski episkop, mašući dokumentima. Utorak je bio rezervisan za odbranu vladike Filareta, kome se, uz pomenuto, spočitavaju reči da ne priznaje SPC jer se mnogo promenila, bez obzira na to što se naknadno izvinio.

Obojici je kao vetar u leđa podrška većine aktivnih vladika. Novitet je to što je uz Irineja Bulovića stala tzv. bosanska grupa episkopa. Delimično zbog njegove navodne brige za raščinjene vladike, a delom zbog toga što ih je patrijarh Irinej nazvao bosanskim klanom, kako piše Danas.
U svoj toj buci, međusobnim prozivkama i optužbama, iza kojih stoji strah ili volja za moć, prijatne priče o doglednom završetku Hrama Svetog Save do 2020. deluju nebitne. Kao i optužbe na račun predstavnika irinejevaca, bliskih patrijarhu, o šikaniranju nekih sveštenika i njihovih porodica.
Na kraju, možemo zaključiti isto što je, onomad, rekao Bulović: da je sva ta galama, jagma oko para, borba za prevlast, ponašanje protivno monaškim pravilima neprilično i nedostojno sveštenim licima. O pravoj, Hristovoj veri da i ne govorimo.