Dominantan predmet interesovanja

Pre četiri decenije pokrenut je časopis Pegaz koji se u Srbiji i SFRJ na seriozan način bavio štampanim vizuelnim umetnostima, svojim velikim tekstovima i obimnim pratećim likovnim prilozima koji su bili predmet ili povod tih studija. Iako je podnaslov „Revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem“ pružao mogućnost i objašnjenje za povremenu pojavu drugačijih tema (ilustracija, animacija, karikatura...), ipak je strip bio dominantan predmet interesovanja. Nijedan broj nije imao manje od 250 strana velikog formata. Početkom devedesetih prestao je da izlazi. Žika Bogdanović, vrhunski poznavalac filma, fantastike, ilustracije, džeza, kao i stripa, bio je i osnivač i urednik, a za saradnike je imao Bogdana Tirnanića, Ranka Munitića, Ješu Denegrija, LJubu Popovića i mnoge druge domaće teoretičare i stvaraoce, a prevođeni su tekstovi Umberta Eka, Morisa Horna, Fransisa Lakasena, Zanota, Dorfmana, Moliternija... I najvažnije: on je nedavno u svom aranžmanu obnovio postojanje ove dragocene institucije! Novi dvobroj na oko 300 strana sadrži sjajne eseje o Ešeru, andergraund stripu, Branku Vidiću, fenomenu stripovanih biografija, Dikanu, Lakasenovu uporednu studiju o arhetipovima u stripu, Tetkinom šampionu, kao i druge priloge, među kojima je i popis svih do sada objavljenih radova u Pegazu od njegovog osnivanja 1974. Urednik lično se, ukazujući na začetke, figurativno rečeno na embrionalnu fazu nastanka pojma serijala, prvenstveno pustolovnog, dakle na ontogenezu nizova avantura, pozabavio najproduktivnijim i najvažnijim međuratnim scenaristom Brankom Vidićem. On je sarađivao maltene sa svim važnijim srpskim striparima, dakle i onima ruskog porekla, usput pišući i palp-literaturu. Urednik tu nadovezuje Lakasena, koji, u svetlu arhetipova, obrađuje „rodbinske“ veze populističkog romana i stripa. U pripremi je i naredni broj. Ovo lako može da bude događaj sezone na stripskoj sceni!