Održavanje puteva ne može da čeka – traži se hitno rešenje

Preduzeće za puteve Beograd u tom pogledu nije izuzetak njegova sudbina bila je ogledalo odgovornosti države u njegovim najuspešnijim godinama, ali i u trenutku kada je ovo preduzeće dospelo u vlasništvo Nibens grupe i postalo opterećeno dugovima za koje njeni radnici nimalo nisu zaslužni. Oni, zajedno sa upravom preduzeća i zastupnikom državnog kapitala, očekuju da sadašnja Vlada Srbije i njene institucije pokažu više odgovornosti od prethodnih, kada je reč o sudbini domaćih putarskih preduzeća koja uspešno rade, a PZP Beograd jeste među njima, po svim egzaktnim pokazateljima.

Kratak osvrt na istoriju PZP Beograd nameće teško pitanje: zašto i ko je dozvolio da ovu firmu, koja je neprekidno poslovala pozitivno i sa velikim profitom, zahvati rušilački talas pljačkaške privatizacije? Od osnivanja 1962. godine preduzeće se stabilno razvijalo i raslo dok nije postalo vodeće preduzeće tog tipa u Srbiji. U periodu 2004-2006. godine, godišnja proizvodnja asfalta bila je oko 550.000 tona, a samo u jednoj godini kompletna realizacija bila je blizu deset milijardi dinara, od čega je skoro milijarda bila dobit. Posle privatizacije, firma je krenula u sunovrat, što je dovelo do raskida ugovora o privatizaciji 2011. godine i do procesa restrukturiranja preduzeća. Novembra 2011. godine, posle šest meseci štrajka, preduzeće je bilo na rubu propasti. Radnici su tada uvideli da samo uz rad i posao mogu da očekuju boljitak, kaže direktor, dipl. građevinski inženjer Nebojša Pavlović:

Zahvaljujući naporima radnika i uprave uspeli smo da oporavimo preduzeće, povratimo veći deo izgubljenog tržišta i da nastavimo sa redovnim obavljanjem osnovne delatnosti, odnosno izgradnjom puteva i auto-puteva, kao i održavanjem oko 700 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda. U organizaciji preduzeća postoje tri sekcije: Topola i Lazarevac sa po tri punkta i sekcija Beograd sa četiri punkta. Na tim punktovima su raspoređeni oprema i radnici koji održavaju putnu mrežu. Zajedno sa ostalim organizacionim celinama uprava, direkcija, transport, mehanizacija, servisna radionica PZP Beograd ima ukupno 562 radnika. Preduzeće raspolaže sa četiri asfaltne baze, ukupnog kapaciteta od 425 tona na sat. Od mehanizacije, poseduje četiri buldožera, četrnaest utovarivača, devet bagera, pet grejdera, 32 valjka, dva drobilišna postrojenja, devet finišera, četiri glodalice, 68 kiper vozila, 12 cisterni, 29 vozila za prevoz radnika. Ukratko, sve obaveze redovnog održavanja obavljamo sami i imamo sasvim dovoljno mehanizacije za to samo u toku 2014. godine na letnjem i zimskom održavanju puteva, na osnovu ugovora sa JP Putevi Srbije, ostvarili smo prihod od 1.043.540.000 dinara. Ovo javno preduzeće dalo nam je punu podršku od samog početka, verovali su u novo rukovodstvo i radnike da mogu da obave sve zadatke kvalitetno i u roku i zahvaljujući Putevima Srbije uspeli smo da stanemo na noge. Kako je količina opreme koju posedujemo veća, kao i broj radnika, nismo se zadovoljili samo redovnim održavanjem putne mreže, već smo učestvovali i na javnim nabavkama da bismo obezbedili dodatne poslove i prihode sa osnovnim ciljem da uposlimo sve kadrovske i tehničke kapacitete. Učestvovali smo u 124 postupka javne nabavke, a dobili smo posao na 48 tendera. Vrednost dobijenih i urađenih poslova bila je 374 miliona dinara, i svi su realizovani u ugovorenim rokovima i kvalitetno - u Smederevu, Gornjem Milanovcu, Aranđelovcu, Topoli, Novim Banovcima i Staroj Pazovi. Moram da pomenem još i to da je, uprkos slabijem angažovanju naših asfaltnih baza u Obrenovcu i Maloj Krsni usled pretrpljene štete od poplava, ukupna proizvodnja asfalta u našim asfaltnim bazama ipak bila na visokom nivou: 57.664 tone. Još jedan podatak upisujemo u spisak prošlogodišnjih uspeha: krajem godine, završena je druga nadzorna provera sistema menadžmenta kvalitetom, što znači da smo tokom svih prethodnih godina posebnu pažnju posvećivali kvalitetu u svim segmentima poslovanja.

Dokaz za to je i činjenica da smo, upravo u cilju poboljšanja usluge, uprkos teškoj situaciji, smogli snage da uđemo i u neke važne investicije. Uz saglasnost Agencije za privatizaciji, kupili smo opremu koja je nedostajala preduzeću - signalne prikolice, nekoliko bagera, vozila za prevoz radnika.. Pojačali smo svetlosnu opremu i signalizaciju i na taj način povećali bezbednost radnika. Sve radove izvodimo uglavnom pod saobraćajem, što predstavlja dodatni rizik. Opremu koju smo imali bilo je neophodno remontovati, vozila su bila neregistrovana, a sada su uredno servisirana i registrovana, dok su radnici opremljeni neophodnom zaštitnom opremom.

Koji je posao za vas bio naročito značajan prošle godine, a koji nije bio u vezi sa redovnim održavanjem puteva?

Uspeh u obavljanju redovnih poslova bio je za nas veliki podsticaj da tražimo nove investitore, koji će prepoznati našu vrednost i mogućnosti. Građevinsko preduzeće Planum bilo je jedno od njih: poverilo nam je zemljane radove na izgradnji petlje Preljine na Koridoru 11. Reč je veoma zahtevnom poslu jer je oko 600.000 kubika raznog materijala trebalo iskopati, transportovati i ugraditi za kratko vreme. Ugovorom je definisan rok na šest meseci, a mi smo 95 odsto posla obavili za četiri i po meseca. Uveli smo drugu smenu, uključili veliki deo mehanizacije i vozila, ali mislim da je najvažnija bila kvalitetna i iskusna radna snaga. Sve se može kupiti, ali se kvalitetni radnici moraju stvarati i čuvati. Rad na petlji je bio izvrstan test za sve nas da pokažemo i sebi i drugima da možemo ispoštovati dinamiku i kvalitet.

Prva asocijacija preduzeća u restrukturiranju je da su ona na teretu države i opterećena viškom zaposlenih. Kakva je situacija u tom pogledu u PZP-u?

Od početka restrukturiranja do danas račun preduzeća nije bilo u blokadi, a nismo dobili ni jedan dinar državne pomoći. Sve obaveze, kao i investicije, finansirali smo iz sopstvenih sredstava. Naravno da to nije bilo lako, naročito u početku. Po okončanju štrajka, suočili smo se sa činjenicom da smo izgubili poverenje investitora. Više ugovorenih poslova je bilo prekinuto i nezavršeno. Sa tako stvorenim negativnim referencama pokušali smo da ubedimo investitore da sve ugovorene poslove možemo da završimo, ali i da pronađemo nove investitore za nove poslove. Uspeli smo da završimo neke nezavršene projekte, među kojima je i Sremska gazela, sa izradom ukupno devet kilometara završnog sloja asfalta. Da bismo obezbedili bankarske garancije morali smo da deponujemo novčana sredstva, jer nijedna banka nije bila spremna da izda garancije preduzeću u restrukturiranju. Kada je reč o broju zaposlenih, u oštrim tržišnim uslovima preduzeće ima višak radnika, kao i nepovoljan odnos proizvodnih i neproizvodnih radnika. Očekujemo da će se i za ovo preduzeće kreirati socijalni program kojim će se optimalizovati broj radnika i preduzeće učiniti efikasnijim, funkcionalnijim. Neophodna je i veća kontrola troškova, a kroz kvalitetne investicione planove će se osvežiti i obnoviti oprema. Zvanični finansijski rezultati pokazuju da radnici ispunjavaju svoje radne obaveze, i da svojim radom mogu da sami sebi i svojim porodicama obezbede sredstva za život, kao i da izmiruju sve obaveze prema državi.

Do rešenja kroz strateško partnerstvo

Rodoljub Todorović

U prethodne dve godine prihodi PZP `Beograd` povećani su dva i po puta, dok su poslovni rashodi u isto vreme povećani za samo deset odsto. To je rezultiralo velikim poboljšanjem poslovnog rezultata, tako da je u 2014. godini gubitak preduzeća smanjen za više od pet puta, sa 800 miliona u 2011. godini na 150 miliona dinara u 2014. godini, dok je prvi kvartal 2015. završen sa pozitivnim rezultatom. Nadzorni odbor je nedavno usvojio investicioni plan za ovu godinu od skoro milion evra. Do sada su sva finansijska sredstva obezbeđivana iz sopstvenih izvora, pri čemu treba napomenuti da iz državnih fondova nisu dobijana nikakva sredstva. Istovremeno, blizu dva i po miliona evra preduzeće je u ovom periodu platilo državi za tekuće poreske obaveze, doprinose radnicima, zaostale i tekuće obaveze za komunalne usluge i električnu energiju. Zarade se takođe isplaćuju redovno, kaže zastupnik državnog kapitala u PZP Beograd dipl. ekonomista Rodoljub Todorović, i objašnjava da to, nažalost, ne znači da za PZP izvesno dolaze bolji dani, jer:
I pored svih dobrih rezultata i činjenice da ovo preduzeće nije koštalo državu nijedan dinar, 31. maja, shodno Zakonu o privatizaciji, prestaje zaštita ovakvih preduzeća od prinudne naplate obaveza iz daleko ranijeg perioda. U periodu pljačkaške privatizacije, ovo preduzeće, pošto je bilo finansijski i proizvodno najjače u takozvanoj Nibens grupi, plaćalo je obaveze za niz drugih preduzeća. Pošto su obaveze iz tog perioda enormne preko 100 miliona evra, ovo preduzeće iz svog redovnog poslovanja to ne može da obezbedi. Radnici nisu krivi ali... Smatramo da bi najbolji model privatizacije bio kombinacija prodaje imovine i strateškog partnerstva. Ovo preduzeće obavlja poslove od strateškog značaja za Republiku Srbiju jer održava deo njene imovine. Ta kombinacija modela bi bila idealna, ali, kako smo informisani od strane medija, ovo preduzeće nije ušlo u spisak šesnaest preduzeća kojima će zaštita biti produžena. To znači ponovnu blokadu preduzeća i stečaj. U toku stečaja može da se radi, ali kada bi bio sproveden brzo, uz očuvanje proizvodnih kapaciteta. Međutim, u pitanju su procesi koji dugo traju, a održavanje puteva ne može da čeka. Od novembra, kada je doneta odluka o modelu privatizacije za ovo preduzeće, pisali smo i Ministarstvu privrede i Ministarstvu građevinarstva, održan je niz sastanaka u Agenciji, na kojima je bio prisutan i naš investitor, JP Putevi Srbije. Na sastancima je jasno rečeno da prenos ugovora o održavanju puteva nije moguć u uslovima kada više nema pravnog lica. Prodaja imovine znači da PZP Beograd više ne postoji kao pravno lice, jer imovinu preduzeća čine sve proizvodne baze, punktovi, sekcije, oprema, mehanizacija, bez kojih nema održavanja puteva. Ugovor o održavanju puteva nosi PZP Beograd, a kada ga više ne bude bilo kao pravnog lice, taj ugovor ne može da se prenese na nekog ko kupi deo opreme.

Rešenje je da preduzeće dobije produženje privremene zaštite do kraja godine i da se napravi kombinacija strateškog partnerstva uz prodaju imovine. U tom slučaju bi PZP ostalo pravno lice, zadržali bi se ugovori, poslovi i proizvodni kapaciteti, i tek tada bi se preduzeće ponudilo na prodaju. Sve to je objektivno ostvarivo do kraja godine - preduzeće bi dobilo svog vlasnika, ali u uslovima normalnog poslovanja tokom celog tog procesa. Potraživanja poverilaca bila bi potom izmirena iz sredstava dobijenih prodajom preduzeća. Na taj način bi bili zaštićeni interesi države, radnika i poverilaca.