Pitanje platforme

Svako onaj ko ovih meteorološki potresnih dana izlazi na ulice i pritom ima hrabrosti da pogleda u mračna lica sugrađana, primetiće jednu veliku razliku. Uobičajenu zabrinutost, izazvanu fundamentalno važnim pitanjima – tipa da li je starleta i koliko redovno poklanjala svoju nespornu čednost ministru, te kolika je bila nadoknada – zamenila je jedna temeljna upitanost prožeta vidljivom sekiracijom. To je zbog toga što se građani, masovno i bez izuzetka, iz najdubljih dubina svoga radoznalog bića pitaju: šta to piše u Platformi o Kosovu? Jedna mala Tanjugova vest pokrenula je ovaj proces. U toj vesti piše, dakle, da Kabinet Predsednika Republike neće objavljivati tekst nove Platforme, dok se Predsednik i Premijer ne usaglase oko njenog konačnog oblika. I sad je zanimljivo zamisliti kako izgleda to usaglašavanje. Tu se sedi za stolom, a na sredini je neotvoreni Dokument. Predsednik ćutke gura Dokument ka delu stola gde sedi Premijer, a ovaj u tišini vraća Dokument ponovo na sredinu stola. I tako nekoliko puta. Tu i tamo, Premijer uzdahne, gledajući najverovatniji papirni izvor svih svojih budućih briselskih muka. A onda mu se lice naglo razvedri, jer mu na pamet pade spasonosna ideja. „A šta misliš da ipak prvo napravimo Platformu o Jugoslaviji?“ „Što nju?“ „Pa, šta ja znam. Ipak je to bilo pre Kosova. Možda da prvo ponudimo bivšim republikama da se vrate, pa tek onda Prištini. Realno, neke bi to možda i htele. Makedonija, recimo“, kuraži Premijer Predsednika, hvatajući se za poslednju slamku spasa od zamislivo mučnog, a i nemogućeg, usaglašavanja stavova Andrićevog venca i zainteresovanih ambasada. „Nije to loša ideja, ali ja bih to ostavio za kasnije“, odbi Predsednik ljubazno ideju i gurnu ponovo Dokument ka susednoj strani stola, odakle su se mogli osetiti nadirući talasi razočaranja. Tako bi moglo ići to usaglašavanje teksta Platforme, dokumenta čija bi se bazična ideja mogla svesti na to da je ujedinjavanje Kosova i Albanije moguće sprečiti i bez oružanog sukoba, a putem mirnog ujedinjavanja Srbije i Kosova. Što je samo korak daleko od koncepcije da će buduća najjača partija na Balkanu nastati ujedinjavanjem Srpske napredne stranke i Kosovske napredne stranke. Od čega ova druga partija tek treba da se osnuje i napuni članstvom mnogobrojnih razdraganih Albanaca, rasejanih od Bujanovca do Kumanova.. Ili možda ne? Možda u Platformi piše da, recimo, rečenica „Kosovo je Krim“ u jednom danu dovodi sve zemlje sveta do apsolutne saglasnosti oko njene forme, a u drugom do Trećeg svetskog rata, uzročenog neslaganjem oko njene sadržine. Ili piše da će, recimo, zemlje EU koje ne priznaju Kosovo, teško dati saglasnost da u EU uđe Srbija, a bez jednog svog dela. Ili, možda, Platforma tvrdi da problem Kosova treba da reše oni koji su ga napravili, a ne oni koji su deo problema? Te da se ovim prvima problem ne rešava uopšte, već naprotiv. Rado bi ga zakomplikovali, pa i jednom Platformom. Daj šta daš. Elem, kad se obavi usaglašavanje Platforme, znaće se, konačno, i šta piše u njoj: koja je tačna definicija Najpreče Brige i šta je precizna metodologija njenog uklanjanja. I kad to sazna, narod će se vratiti svojim uobičajenim mentalnim zadacima, koji se raspinju u trouglu između krađe glasova na Evroviziji, pitanja ljubavnog statusa Kebinog sina i eventualnog povećanja državnih plata i penzija. Taj trougao kao da je predviđen nekom drugom Platformom, na primer Platformom o zaluđivanju. Niko nam je nikad nije predstavio, a izgleda kao da na njoj živimo već godinama. Nismo videli ni Platformu o pedantnom uništavanju domaćeg kapitalizma i uvođenju kolonijalizma, samo da odlučimo čijeg. Ona mora da postoji, kad sve ovo ovako i ovim tempom ide. Valjalo bi, takođe, videti i Platformu o planskom odlasku radno sposobnog stanovništva u inostranstvo, Platformu o šundu i nasilju, Platformu o partijskom zapošljavanju, kao i mnoge druge Platforme, za koje osećamo da postoje, ali nikad nismo uspeli da saznamo šta u njima piše i ko im je autor. Iz svih ovih razloga, razumljiva je briga za to šta piše u ovoj Platformi. Ona je prva koju ćemo upoznati i za koju ćemo tačno znati ko je potpisao. Malo li je. Za sve ove godine.