Nalevo krug

Foto profimedia.rs

Jedan veliki, mada pomalo pritajeni pobednik Podemos, jedan veliki gubitnik, iako je ukupno dobila najviše glasova - Narodna partija, jedna stranka na putu relativnog oporavka - Španska socijalistička radnička partija (PSOE), jedna razočarana stranka - Siudadanos (Građani) jer je rezultat ispod očekivanja i nekoliko epizodista kojima preti silazak sa političke scene (Ujedinjena levica i Unija za progres i demokratiju) karakteristika su lokalnih izbora. Politički profil Španije definitivno se menja, od pregovora narednih dana zavisiće ko će biti na vlasti, ali nema sumnje da su birači kaznili vlast narodnjaka, odbili da upravljanje opštinama vrate direktno u ruke socijalista (PSOE), još uvek sumnjaju u Građane a više veruju dolazećoj snazi pod imenom Podemos. Uspeh Podemosa je veliki jer su u kampanji trpeli napade i sleva i zdesna, u nekim listovima od ponedeljka u opširnim izveštajima o glasanju njihovo ime treba tražiti gotovo lupom, ali realnost je drugačija. Podemos je prevazišao prognoze, možda i sopstvena očekivanja, i na velika vrata zagazio u lokalnu upravu.

Izvesna konfuzija kod slabijih poznavalaca španskih prilika proizlazi iz činjenice da je Podemos u mnogim gradovima na izbore išao pod drugim imenom. Zato ga nema u generalnom poretku koji kaže da je Narodna partija dobila 27odsto glasova građana što je Pirova pobeda jer je pre četiri godine osvojila 11 procenata više. Drugi su socijalisti sa 25 odsto što je solidan rezultat, dovoljan da budu zadovoljni jer je smanjena razlika u odnosu na Narodnu partiju i što će u mnogim gradovima ući u vlast u koaliciji sa Podemosom. Ako negde ne bude dogovora u roku koji predviđa zakon, glasaće se ponovo. Treći su Građani sa 6,55 odsto osvojenih glasova. Pravi pobednik - Podemos, međutim, nije rangiran.

Kandidatura koju je podržavala partija Pabla Iglesijasa odnela je pobedu u Barseloni a na putu je da sa trona u Madridu skine narodnjake čiji je glavni grad tradicionalno uporište. Naime, Esperansa Aguire, veliki adut Narodne partije, uspela je da privuče glasove za 21 mandat dok je relativno nepoznata Manuela Karmena, iza koje je stajao Podemos, donela 20 mandata. Sa devet koje su osvojili socijalisti biće dovoljno da se sa vlasti skinu narodnjaci. U Barseloni je situacija slična, s tim što je Ada Kolau ispred grupacije Barselona za sve koju je takođe podržavao Podemos, dobila 11 mandata, jedan više od aktuelnog gradonačelnika Barselone Havijera Trijasa. Istina, da bi postala gradonačelnik trebaće joj podrška neke od manjih partija ali sva je prilika da će socijalisti, sa 5 mandata, rado podržati Kolau.
Levica je, osim u Madridu i Barseloni, trijumfovala u Valensiji (koja je takođe godinama bila uporište narodnjaka), Sevilji, Saragosi...U gotovo svim velikim gradovima vlast će preći u ruke levice.

Ko su žene u čije ruke, gotovo izvesno, prelazi vlast u dva najveća španska grada? Ada Kolau rođena je u Barseloni pre 41 godinu i do sada se uglavnom bavila socijalnim radom. Studirala je filozofiju. Osnivač je platforme za pomoć ljudima koji su pogođeni hipotekarnim kreditima. Isticala se u mnogim antiratnim manifestacijama, učestvovala u protestima protiv G-8. U politiku je direktno ušla ovog proleća formiranjem građanske platforme pod imenom Pobeđuje Barselona koja je u februaru ove godine prerasla u koaliciju Barselona za sve. Kandidaturu za gradonačelnika istakla je 15. marta i u rekordno kratkom roku uspela da pobedi. Naravno, kao i uvek, nezadovoljni građani glasali su protiv aktuelne vlasti, odnosno Konvergencije i Unije (KiU). Uspeh Ade Kolau, kao i slab rezultat KiU (10 mandata) i još slabiji Republikanske levice (5 mandata) opasno ugrožavaju separatistički proces u Kataloniji. Ada Kolau će morati u neku koaliciju, a katalonski socijalisti već se nude...

Manuela Karmena, sedamdesetjednogodišnja pravnica radila je kao advokat i sudija, i takođe je kasno ušla u trku, Podemos je njenu kandidaturu za prvog čoveka glavnog grada obznanio 10. marta. Ima reputaciju progresiste i bespoštednog borca protiv korupcije. Još u doba frankizma istakla se kao borac za demokratiju i ljudska prava. U biografiji joj stoji da je u jednom periodu bila član Komunističke partije Španije ali joj, očito, to nije uzeto kao minus. Naprotiv. Kao u i Barseloni, lista koju je predvodila nije nosila ime Podemos nego Sada Madrid, ali glasači su znali da prepoznaju ko je ko. Ako je podrže madridski socijalisti, što se očekuje i što bi bilo logično, biće novi gradonačelnik Madrida.

Analitičari se slažu u oceni da je Narodna partija kažnjena i da je pred jesenje parlamentarne izbore dobila opomenu pred isključenje. Novine, u zavisnosti od političke orijentacije, drže svoju liniju. Pais se trudi da što manje pominje Podemos, Razon, uz veliku sliku slavlja Ade Kolau i njenih saradnika u Barseloni, stavlja ogroman naslov Nestabilnost, dok ABC konstatuje da je Narodna partija pobedila po broju glasova, ali izgubila moć. Mundo korektno konstatuje da je došlo do političkih promena na štetu narodnjaka ali takođe dodaje da će Madrid i Barselona biti u radikalnim rukama. Katalonski dnevnici Vanguardija i Periodiko fokusirani su na glasanje u Barseloni. Vanguardija u ogromnom naslovu konstatuje da dolazi do radikalne promene uz dodatak da je Ada Kolau ušla u istoriju pobedivši Trijasa.

Suve brojke kazuju da je Narodna partija izgubila 2,5 miliona glasova i jasno je da je priča o stranci koja je opet osvojila najviše namenjena isključivo internoj upotrebi. Narodnjake čeka teško leto i vruća jesen. Posle gubitka vlasti u velikim gradovima lako je moguće da izgube i vlast na nivou države. NJihovoj muci ne raduju se mnogi, ni opozicija iz PSOE jer su mnogi glasovi na koje su socijalisti računali otišli Podemosu. Do jeseni predstoje analize, procene i dogovori o eventualnim koalicijama. Sva je prilika da se Španija (ponovo) okreće ka levici ali za to je zaslužna desnica, ili centar, kako narodnjaci vole za sebe da kažu. Kad nema rezultata, kad se ne ispune obećanja, kad svake dve-tri nedelje izbijaju velike korupcionaške afere, nema druge nego da takva vlast bude kažnjena na izborima. Izvesni znaci ekonomskog oporavka jedan su od retkih aduta premijera Marijana Rahoja, ali na drugoj strani je poviše debelih minusa. Narodna partija i socijalisti nikada nisu bili u koaliciji ali i kada bi to poželeli jedva da bi danas zajedno prešli 50 odsto glasova. Poređenja radi, pre četiri godine zajedno su osvojili 65 procenata.

Španija se menja, od dvopartizma koji je na vlasti od 1982. i polako ali sigurno prelazi u pravu višestranačku političku panoramu koja trenutno naginje na levo. Ali ne treba zaboraviti da je i levica u prošlosti više puta bila kažnjena zbog pogrešnih poteza i neispunjenih obećanja.
Poruka je više nego jasna: pazi šta radiš.