Alergeni napadaju, zaštitite se

Dramatično povećanje broja pacijenata koji pate od alergija u poslednjih 50 godina posledica je povećanog zagađenja životne sredine, oslabljenog imuniteta i genetskih faktora.
Alergija je preterana osetljivost organizma na alergene, određene supstance iz okruženja. Manifestuje se kao gušenje, koprivnjača, osip, angioedem, kontaktni dermatitis i skoro uvek je praćena jakim svrabom. Simptomi se najefikasnije neutrališu prekidanjem kontakta s alergenom koji je izazvao promene na koži.
U većini slučajeva alergija se javlja sasvim neočekivano i kod osoba koje ranije nisu pokazivale simptome preosetljivosti, ali ne kao grom iz vedra neba. Organizam se do pojave prvih tegoba već susreo s određenim alergenom, ali na njega nije reagovao. Tako je i s polenom.

Polen napada i kroz oči

Kako nešto tako malo, nevidljivo golim okom, može da vam pravi pakao od života? Polen je sićušna čestica koja se oslobađa iz cvetova biljaka, ulazi u organizam i lepi se za sluzokožu disajnih puteva. Alergijsku reakciju, koja se manifestuje kao napad kijanja, curenje nosa, crvenilo kože, suze i svrab u očima izazivaju određene komponente belančevina iz polena. Samo 2030 čestica polena u jednom kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju, a samo jedna biljka može da otpusti i do osam miliona čestica polena. Doskora se verovalo da se polen unosi isključivo kroz respiratorne organe, ali nedavno je utvrđeno da ove minijaturne čestice u naše telo ulaze i preko kože, kroz dlaku i oči.
Polensku alergiju, koja se naziva i polenskom groznicom i polenskom kijavicom, u proleće najčešće izazivaju polen leske, breze i nekih vrsta vrbe, a tokom leta polen ambrozije, rasprostranjenog korova.

I grinje teraju na kijanje

I kućna prašina je čest uzročnik alergija jer u njoj žive grinje, sićušni paraziti čiji je izmet jedan od najjačih inhalatornih alergena na svetu. Svaka kuća, čak i ona besprekorno čista, puna je grinja, jer one žive u trosedima, tepisima, pa čak i u zavesama. U dušeku starom dve godine živi milion odraslih grinja, čiji se izmet trajno zadržava u tkaninama.
Alergijska reakcija na grinje slična je reakcijama na ostale alergene, što znači da je prate učestalo kijanje, nadražena sluzokoža, redak, bistar sekret iz nosa, opstruktivni kašalj, a u težim slučajevima i astmatični napadi.
Borba s grinjama nije ni laka ni efikasna. Redovna zamena dušeka i jastuka, upotreba specijalne antialergijske posteljine, temeljno čišćenje i pranje mebliranog nameštaja, tepiha i zavesa može da pomogne, ali ne predstavlja trajno rešenje. Umesto običnog usisivača, treba koristiti onaj s vodenim filterom, jer kod njega sva prašina i grinje ostaju u vodi. Jastuci moraju redovno da se menjaju, a posteljina da se pere jednom nedeljno na temperaturi od 90 stepeni.

Opasnost i na usta ulazi

I alergije na hranu su ozbiljan zdravstveni problem koji muči milione ljudi širom sveta. Manifestuju se kao svrab, crvenilo kože, osip, otok jezika i usana, sužavanje dušnika i gušenje, a u najtežim slučajevima dolazi do anafilaktičkog šoka. Anafilaktički šok je izuzetno burna reakcija organizma na pojedine nutritivne alergene, prvenstveno jagode, badem i orahe.
Ovo stanje, izuzetno opasno po život, zahteva hitnu medicinsku pomoć. Osobe koje su već preživele anafilaktički šok i alergične su na ujede pojedinih insekata uvek sa sobom treba da nose injekciju adrenalina, jer je to jedino efikasno sredstvo za samopomoć.
Za alergiju na hranu nema leka, pa je jedini način potpuno izbegavanje problematičnih namirnica. Nažalost, to nije uvek moguće jer se, recimo, soja nalazi u mnogim gotovim proizvodima.


Foto shutterstock

Zaštitite se na vreme

Da biste se lečili od alergija, morate da znate od čega bolujete, a da biste to otkrili, moraćete da pređete dug put. Kada lekar alergolog nakon pregleda i uzimanja anamneze posumnja na alergiju, potvrda bolesti se radi pomoću testova. Pravovremena dijagnostika, koja uključuje in vivo testove, tj. kožne probe, i in vitro testove, odnosno analizu krvi, predstavlja pravi put do adekvatne terapije. Kožni testovi rade se tako što se malom iglom u kožu sa unutrašnje strane podlaktice nežno unese kapljica određenog alergena. Ubod je bezbolan, a rezultati testa dobijaju se najkasnije za 15-20 minuta. Ukoliko se koža oko mesta uboda zacrveni, potvrđuje se alergija na određenu supstancu. Ukoliko dođe do pojave crvenila i otoka, znači da je osoba osetljiva na te alergene.
Međutim, ovakav način testiranja ima i određena ograničenja, pa se u tim slučajevima pristupa drugoj, savremenijoj vrsti testiranja in vitro, iz uzorka krvi, koje pokazuje alergije na više od 400 alergena jer se njime meri koncentracija specifičnog IgE antitela na određene alergene

Test iz krvi je pouzdaniji

Rezultati in vitro testova su kvantitativni jer se dobija brojčana vrednost na osnovu koje se vidi da li je i u kojoj meri neko alergičan. Ovo je najsavremeniji vid testiranja kojim se kvantitativno određuje količina specifičnog IgE antitela u krvi pacijenta i to onda kada kožno testiranje nije dovoljno.
Iako se in vitro testovi prvenstveno koriste za otkrivanje alergija, korisni su i za praćenje efekata imunoterapije ukoliko je pacijent na ovom vidu lečenja. Ukoliko je terapija dala rezultate, dolazi do smanjenja titraspecifičnog IgE antitela na određeni alergen i povećanje titraspecifičnog IgG 4 antitela.

Lečenje traje godinama

Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka, velika je verovatnoća da će se tokom godina pojačavati i da će se javljati alergije i na druge, nove alergene.
Terapija alergijskih bolesti podrazumeva četiri fundamentalna principa: izbegavanje alergena, medikamentnu terapiju, alergen specifičnu imunoterapiju i edukaciju. U borbi sa alergijskim stanjima na prvom mestu treba izbegavati uzročnike alergija, ali ponekad to nije moguće. Kod teže kliničke slike neophodna je primena medikamentne terapije koju prepisuje klinički lekar. Ona obuhvata širok spektar različitih lekova, a najčešće se koriste antihistaminici, lekovi koji sprečavaju aktiviranje histamina i ispoljavanje simptoma alergije. Proizvode se u obliku spreja za nos, kapi za oči, tableta i sirupa, a uzimaju se isključivo pod nadzorom lekara.

Kako se zaštititi od polena

* Preko dana zatvarajte prozore
* Izbegavajte izlaske iz kuće rano jutro, po sušnom, toplom i vetrovitom vremenu
* Šetajte se uveče, kad padne rosa, ili nakon kiše, tada je koncentracija polena u vazduhu najmanja
* Nosite naočare za sunce, polen ulazi u telo i kroz oči
* Kosu perite svako veče kako biste isprali polen
* Ne sušite posteljinu napolju
* Uzimajte terapiju koju vam je prepisao lekar