Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.09.2021. 04:23
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Друштво
Друштво лоших менаџера

Народ има власт и менаџере какве заслужује. Свака политичка гарнитура има своје фаворите па се многи са листе менаџера године селе на оптуженичке клупе

Турбуленције којима смо били изложени 80 година преламале су се преко свих друштвених слојева, а нарочито су на удару били привредни руководиоци. Од „тврдог“ државног социјализма, када је директоре постављала Партија, преко „меког“ самоуправног социјализма, до инфлаторног и транзиционог хаоса деведесетих, увек су били између чекића (политике) и наковња (тржишта).

У свакој од ових етапа било је успешних директора, који су своју моћ црпели директно од политичке гарнитуре на власти или од остварених резултата мерених растом дохотка и инвестиција. Насупрот њима, у оквиру истог социо-политичког алгоритма, импозантан број директора имао је катастрофалне резултате. Те неуспешне, али „подобне“ одржавале су везе са политичком номенклатуром. Без обзира на крупне промене и данас расподелу привредне и друштвене моћи битно предодређује држава. Ако погледамо редослед најуспешнијих предузећа, видимо да свака политичка гарнитура има своје фаворите и да се персонални састав привредне елите мења. Многи са листе менаџера године селе се често у црне хронике, па и на оптуженичке клупе.

Профилисање привредне елите примерене отвореној тржишној привреди је још увек у току. У привреди са доминантним учешћем јавног сектора и великим редистрибутивним захватима државе, политика значајно преферира лојалност на штету компетенције. Од бројних врлина које карактеришу успешне менаџере, садржаних у малом броју релевантних истраживања, навешћемо само најмаркантније без којих је дуга пословна каријера скоро немогућа.

Сваки од успешних менаџера имао је изражени персоналитет, пристојно формално образовање, општу културу и најчешће високо специјализована знања (посебно су опасне свезнајуће незналице). Захваљујући компетенцији скоро сви су примењивали програмске, организационе и финансијске иновације. Били су склони тимском раду и неупитно лојални предузећу (прави менаџер „отима“ за компанију, а не од ње). Суштина доброг менаџера је да изгради систем стимулативне расподеле дохотка на акумулацију (инвестиције) и текућу потрошњу (плате и бонусе).

У свим фазама успешни менаџери су пре свега бринули о расту предузећа. У ери „тврдог“ социјализма усмеравали су акумулацију државе у сопствена предузећа. У самоуправљању, које је доживело крах јер није конституисало рационалан систем акумулације, били су брана ескалацији плата наспрам акумулације, па су и у то време, захваљујући личним ауторитетима директора, поједина предузећа бележила експанзију.

Све време, од 1945. до 2015, успешни директори су показивали оно што се данас назива друштвена одговорност и брига за запослене у ширем смислу речи.
Менаџерска елита се креира у систему вредности који преовлађује у друштву. Експлозија школа за менаџмент свега и свачега није допринела привредном расту. Праве светске пословне империје створене су на темељу новог, пре свега техничког знања и радикалног повећања продуктивности. Менаџери опште праксе, махом у транзиционим земљама, извор богатства тражили су у прерасподели постојећег, а не стварању новог. Нажалост, наш систем не погодује акумулацији и развоју већ трошењу и прерасподели. Стално се прича да треба привући туђу акумулацију, а сопствена се немилице троши на луксуз и пребацује у иностранство. Купују се јахте и финансирају старлете, а траже се субвенционисани кредити.

Тај погрешни метаболизам траје у целом послератном раздобљу. Сетимо се само најизразитијих примера. „Зеленим планом“ омогућена средства за развој пољопривреде трошена су за куповање „стојадина“ и викендица. Зајам за препород Србије великим делом завршио је у приватним џеповима кроз хиперинфлацију. Уместо у мали бизнис „старт ап“ кредити су се користили и за летовања у Грчкој. Бесомучно давање подстицаја за ново запошљавање претходно отпуштених радника често је водило новим стечајевима.

Суштина транзиције је у промени укупног система, јер досадашњи непрекидно урушава супстанцу, која се санира растом јавног дуга. Сваки народ има власт и менаџере какве заслужује. Менаџери чији квалитет потврђује време су изузетак, а не правило.



Миодраг Зец


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, премијер Србије

На то сам поносан јер много тога не знамо, а када не знамо питамо Немце како се то ради и урадимо на тај начин.

Прочитајте све мисли
bg