Sudija: on i(li) ona

Ponekad mislim da se zabuna oko takvih oblika stvara u ranom detinjstvu, kad dete sazna da ima dve dede i dve bake, ili kad mu mama kaže „Ove bate i seke će se igrati s tobom“. Možda se tada u dečjoj podsvesti javi pitanje: kako dve dede, kad su dede muškarci, a bake su žene? Zašto ove bate, kad su oni dečaci, a seke su devojčice? Gramatike kažu da su imenice na -a pretežno ženskog, ali i muškog roda. Sa imenima kao Nikola, Luka, Matija, Siniša, Dobrica i slično ničija muškost nije pod sumnjom, jer se upotrebljavaju samo u jednini. Zajedničke imenice kao sluga, vladika, poglavica, kolega, izvedenice na ‑lija i ‑džija i mnogobrojni turcizmi kao aga, hodža, kalfa, delija, hadžija u jednini su muškog roda, ali u množini prelaze u ženski, kao što nam pokazuje oblik reči koje se slažu s njima: srpske vojvode, sve moje kolege, gazde su odlučile i tako dalje. Manji je broj imenica kao izbeglica, pijanica, svađalica, koje i u jednini mogu imati oba roda. Hoće li se njima pridružiti i imenica sudija? Ona u svim dosadašnjim rečnicima nosi oznaku „m“, osim u zastarelom značenju „(sudska) vlast“, kao ona Višnjićeva „druga sudija“ koja će nastati kad „u Srbiji zemlji prevrne“. U medijima, međutim, svakodnevno čujemo i čitamo „Sudija je rekla...“, „tako je odlučila sudija“ i slično. To smeta čitaocima kao što je Đorđe Janković, lektor, koji mi piše da „pored tolikih ’psihološkinja’ ništa ne bi smetala i poneka ’sutkinja’, za one koji ’sudiju’ živo osećaju kao imenicu muškog roda.“ U govoru se često čuje i „sudinica“ (kao komšija – komšinica), mada tu reč beleži jedino Matičin šestotomnik, sa značenjem „sudijina žena“. Za zvanični jezik to zvuči malo previše starinski i patrijarhalno, pa je sva prilika da će budući rečnici ipak priznati da imenica sudija može biti i muškog i ženskog roda, već prema tome ko obavlja tu dužnost.