Lovačka priča

Od Engleza su kviz preuzeli Amerikanci, a od njih i naša i hrvatska televizija, pod imenom „Potera“. To je svakako najprikladniji prevod naslova, ali kako nazvati „čejsera“? Kod nas je on preveden kao „tragač“, što po smislu ne odgovara, jer „čejser“ u kvizu ništa ne traži niti traga, on samo „juri“ za takmičarom, u nastojanju da ga brojem tačnih odgovora stigne i prestigne. Glagol chase znači goniti, progoniti, od čega mi imamo niz izvedenica za vršioca radnje. Kao za inat, sve one imaju negativan prizvuk: gonič stoke, gonič robova, gonilac po službenoj dužnosti, gonitelj otprilike što i gonilac, dok progonitelj sigurno krši zakone, ustav ili nečija prava. S obzirom na sve to, bolji bi bio prevod „lovac“, kako ga zovu u hrvatskoj „Potjeri“. I kad već govorimo o lovu, Zoranka Karapavlović šalje mi isečak iz jednog skorašnjeg broja „Blica“, gde se poznata glumica priseća detinjstva sa ocem, još poznatijim piscem: „Pravi provodi s njim bili su lov na pečurke i vožnja biciklom.“ „Zar su pečurke lovina?“ pita naša čitateljka. Glagol loviti podrazumeva da gonimo nešto što beži od nas ili se krije. Ima i izvedenih značenja, koja Matičin rečnik ilustruje primerima kao „loviti komade mesa po loncu“ i „loviti (štamparske) greške“. To ipak nije daleko od izvornog značenja, jer dok mi mlataramo viljuškom po loncu, komadi mesa često „beže“ pred njom, a kad tražimo slovne greške (naročito u sopstvenom tekstu), one kao da se kriju, postaju „nevidljive“. Kako se ponašaju pečurke ne znam: da li se i one „kriju“ iza trave, žbunja, neravnina, ili treba samo doći na pravo mesto, ugledati ih i ubrati? Oni koji o tome imaju više iskustva od mene, neka se jave.