Prave farsu od kontrolnih tela

Foto Zoran Lončarević

Potpuno je nejasno kako nezavisni kontrolni organi nisu za tri godine shvatili da borba protiv korupcije, taj imperativ aktuelne vlade, ipak ima svoje izuzetke: sukob interesa je nedopustiv sem kada u njega upadnu ministri Nikola Selaković ili Bratislav Gašić; mera upozorenja Agencije za borbu protiv korupcije je važna, osim ako se odnosi na Zoranu Mihajlović ili Ivana Tasovca; zakoni usaglašeni sa EU su neophodni sem kada se njima daju veća ovlašćenja kontrolnim telima... Da su to shvatili na vreme, možda bi svima bilo bolje, jer vlast ne bi trošila novac na formiranje novih kontrolnih tela, umesto da se nateže, recimo, sa direktorkom Agencije za borbu protiv korupcije Tatjanom Babić. A ona za NIN iznosi nezgodne podatke da se Strategija za borbu protiv korupcije veoma loše sprovodi, jer su u 2014. od predviđene 372 aktivnosti u skladu sa Akcionim planom, ispunjene samo 54, a jedan od glavnih razloga za to je što Skupština nije usvojila izmene najvažnijih antikorupcijskih propisa.

A šta se predlaže tim novim antikorupcijskim propisima?

Donošenje novog zakona inicirali smo sa ciljem da dobijemo bolji, a ne lošiji zakon, da se spreči gomilanje javnih funkcija i pooštri odgovornost funkcionera za povrede zakona, da se omogući veća nezavisnost Agencije i njen efikasniji rad. Kada je konačno obrazovana radna grupa, zaista smo verovali da ćemo posao završiti relativno lako, jer je bilo logično da Ministarstvo pravde, s obzirom na to koliko vremena je prošlo, nema zamerki bar na ponuđeni koncept. Ispostavilo se potpuno suprotno. Radna grupa tapka u mestu, a svi naši predlozi usmereni na efikasniji rad nisu naišli na odobravanje ostalih članova.

Da li ste stvarno verovali da će predlog da Agencija dobije veća ovlašćenja da kontroliše svakog člana vlasti biti po volji vlasti?

Smatrali smo svojom obavezom da, kao državni organ koji sprovodi taj zakon i najbolje zna šta u njemu treba menjati, damo svoj doprinos.

Šta je sporno u predlozima radne grupe, u kojoj su brojčano nadmoćniji članovi koje predlaže Ministarstvo pravde?

Pre svega, sporni su predlozi koji se odnose na pravni položaj Agencije i način izbora njenih organa, jer nesumnjivo ne idu u pravcu jačanja nezavisnosti Agencije. Za nas je sporan i predlog Marija Spasića da se u Zakon o Agenciji uvede novo poglavlje koje bi se odnosilo na Savet za borbu protiv korupcije. Članovi Saveta bili bi imenovani iz reda članova Vlade i funkcionera koji rukovode posebnim organizacijama. To znači da bi Savet u sadašnjem sastavu prestao da postoji. Mario Spasić je u jednom trenutku odustao od tog predloga, da bi na poslednjem sastanku rekao da za sada odustaje. Savet postoji od 2001. i pokazao je veliku ozbiljnost u svom radu. U poslednjem izveštaju Evropske komisije konstatovano je da se Vlada nedovoljno bavi njegovim preporukama, da Savet nema dovoljno sredstava za rad i da je potrebno imenovati nedostajuće članove Saveta. Članovi Saveta su javno upozoravali da nisu dobili nikakav odgovor na predloge Vladi da se imenuju tri nova člana. I onda se odjednom pojavljuje predlog Marija Spasića po kojem bi Savet činili funkcioneri Vlade?! Čemu to? Dokle ćemo, umesto da jačamo postojeća, da stvaramo nova tela? To nikako nije dobro.

Čime se Spasić kvalifikovao za izmenu tako bitnih propisa?

To bismo i mi voleli da znamo. NJemu se u poslednje vreme u medijima daje veliki prostor kao ekspertu za odgovor na svako pitanje o borbi protiv korupcije. A njegovi istupi ostavljaju utisak da je reč o vladinoj nevladinoj organizaciji. Izgleda da je to ono što ga kvalifikuje, iako je stručnoj javnosti nepoznat.

Da li je o njegovom imenovanju konsultovan nevladin sektor koji se bavi ovom temom, s obzirom na to da je u radnu grupu izabran kao predstavnik NVO?

Koliko je nama poznato, nije.

Šta mislite o tome što su vam predstavnici Ministarstva pravde, nakon sedam višesatnih razgovora o jednom modelu, dali slovenački zakon kao svoj model?

Slovenački zakon ima potpuno drugačiji pristup, a prema informacijama koje smo dobili od kolega iz Slovenije, velika je verovatnoća da će i kod njih biti donet novi zakon. Zašto je uvek lakše preuzeti tuđa zakonska rešenja, za koja ne možemo da znamo kakve bi efekte dala kod nas, umesto da se rukovodimo onim što je pokazalo naše iskustvo i što je, na kraju krajeva, našlo svoje mesto i u Strategiji koju je usvojila Narodna skupština? Mi smo, sa svoje strane, učinili sve da ova aktivnost bude realizovana u roku koji je bio predviđen Akcionim planom. Zar nije bilo logično da Ministarstvo pravde, kad već nije bilo zadovoljno ponuđenim rešenjima, koje je dobilo još u julu 2014, odmah ponudi slovenački zakon. Ili da, što bi bilo idealno, napiše svoje predloge i da ih obrazloži.

Kako je raditi u atmosferi u kojoj se odluke koje se odnose na neke funkcionere tretiraju kao hajka?

Nije uvek lako raditi u takvoj atmosferi, ali je naša zakonska obaveza da se prema svim funkcionerima i političkim strankama odnosimo jednako i strogo profesionalno. Zato nas takvi istupi funkcionera ne sprečavaju da radimo svoj posao. Naprotiv, podstiču nas da ga obavljamo sa još većom posvećenošću. U čovekovoj prirodi je da u takvim situacijama prvo pomisli da je možda iz nekog razloga pod posebnom lupom, ali Agencija tako ne funkcioniše. Niti se bavi, niti sme da se bavi tekućim političkim pitanjima. Odluke Agencije potkrepljene su činjenicama i zakonskim razlozima, a o tome kakve će političke implikacije da imaju treba da razmišljaju oni na koje se one odnose, a ne Agencija.



Ali svedoci smo da visoki funkcioneri SNS tvrde da ste prošle godine preispitivali rad Selakovića, ove godine Gašića, a zažmurili ste pred onim što radi Bojan Pajtić?

Zakon se primenjuje na sve funkcionere, pa i na ministre, a ja bih rekla pre svega na njih. Jer, što je viša pozicija u vlasti, to je veća odgovornost i ne vidim da je tu išta sporno. To što političari ponekad pokušavaju da manipulišu odlukama Agencije i da ih koriste za svoje dnevnopolitičke obračune ne znači da Agencija svoju nepristrasnost treba da dokazuje pravdanjem na svaki takav istup političara.
A kada je reč o vojvođanskim funkcionerima i navodnom žmurenju na nezakonitosti u njihovom postupanju, njihovi izveštaji o imovini i prihodima su predmet provere u ovoj godini, što je odavno objavljeno na sajtu Agencije, mnogo pre tih javnih prozivki.

Možete li da sačuvate nezavisnost dok se članovi Odbora koji kontroliše vaš rad, a koje predlaže Vlada, biraju lako, dok je izbor Vide Petrović Škero mesecima predmet istrage?

Odbor Agencije trenutno ima sedam umesto devet članova, što otežava njegov rad. Zašto je član koga je predložila Vlada izabran veoma brzo, za razliku od kandidata koga su zajednički predložili zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja, ne bih da nagađam. Ono što se sada pojavilo kao sporno u vezi sa kandidaturom Vide Petrović Škero ne menja činjenicu da je odlučivanje o tom predlogu došlo na red tek dva i po meseca posle njegovog podnošenja. Meru upozorenja Agencija izriče u slučajevima lakših povreda zakona, do kojih je došlo nenamernim propustom funkcionera i preventivnog je karaktera. Samo u 2014. Agencija je izrekla više od 650 mera upozorenja funkcionerima na svim nivoima vlasti, među kojima su i četiri ministra, državni sekretari, narodni poslanici, sudije, direktori javnih preduzeća... Mera upozorenja nije prepreka za izbor na javnu funkciju, jer bi u suprotnom bila i smetnja za njeno dalje obavljanje, pa bi svi kojima je ona izrečena, a nalaze se na javnim funkcijama, trebalo da ih odmah napuste. U konkretnom slučaju nije se radilo o neprijavljivanju imovine, već o zakašnjenju u prijavljivanju promene podataka iz Izveštaja. U praksi se neretko različito tumači ova zakonska obaveza zbog nedovoljno jasnog i preciznog određenja šta podrazumeva promena podataka iz Izveštaja. Zato smo predložili da se ta odredba dopuni, kako bi se u takvim slučajevima izbeglo nepotrebno vođenje postupaka pred Agencijom.

Od vas se očekuje da se izjasnite o slučaju sudije Škero. Očekujete li da će slično tumačenje biti traženo i o kredibilitetu Zorane Mihajlović, Ivana Tasovca ili Bratislava Gašića kojima je izrečena ista mera?

Naravno da ne očekujem, jer su te informacije odavno javno dostupne, pa je logično da bi ih do sada već zainteresovale na način na koji ih je zainteresovala ista informacija o Vidi Petrović Škero.

Da li će Agencija moći da obavlja svoj posao ako je Odbor bude nadglasavao u svakom slučaju koji je vezan za ljude iz vrha vlasti?

To je isto kao kada biste pitali sudiju da li će moći da sudi ako drugostepeni sud bude ukidao njegove odluke u svakom politički osetljivom slučaju. Agencija mora da obavlja svoj posao, zbog toga je osnovana i zato postoji. Odbor je organ Agencije koji, pored ostalog, odlučuje o žalbama funkcionera na odluke direktora. Prema tome, svako ima svoj deo odgovornosti, a nezavisnost Agencije podrazumeva da odluke donosi nepristrasno i objektivno i da ne podleže uticajima, bez obzira na to odakle dolaze i iz kojih razloga. To se odnosi i na direktora, i na Odbor.

A je li tako i u praksi? Kako Odbor ne može da donese odluku o ministru Selakoviću? Zar to nije pokušaj da se ne talasa?

To je pitanje za članove Odbora, a ne za mene, jer Odbor nadzire rad direktora, a ne obrnuto. Ipak, činjenica da su se mišljenja članova Odbora prvi i jedini put na takav način podelila u slučaju ministra pravde, koji nije ništa pravno komplikovaniji od brojnih drugih sličnih slučajeva, o kojima je Odbor ranije odlučivao, opravdano u javnosti stvara takav utisak.