Bićemo i seniorski prvaci Evrope

Foto Zoran Lončarević

Veljko Paunović nije nepoznato ime u srpskom fudbalu. Daleko od toga, ali njegov profesionalni put odredile su dve činjenice. Najpre, bio je jedan od najvećih talenata u poslednje dve decenije, ali je njegov odlazak u inostranstvo sa tek 18 godina sasvim sigurno učinio da bogomdani dar ne pretoči u veliku karijeru. Daleko od toga i da nije imao svojih momenata, dobacio je i do Atletiko Madrida, ali je menjajući veliki broj klubova ostao igrački nedorečen. Drugo, Veljko je sin legendarnog štopera Partizana i reprezentacije Blagoja Paunovića, a to ponekad ume da bude pretežak bagaž. Posebno ako fudbalska čaršija polemiše oko toga da li je Blagoje bio veći igrač, trener ili čovek. Osvajanjem titule svetskog šampiona za igrače do 20 godina, Veljko Paunović oslobodio se obeju hipoteka i na veliku scenu iskoračio kao jedan od najtalentovanijih evropskih trenera mlađe generacije. Otežavajuća okolnost će mu svakako biti činjenica da će njegov svaki naredni angažman biti meren fantastičnim rezultatom koji je postigao na Novom Zelandu. Na dan velike proslave u Sportskom centru FSS izgledao je kao neko ko želi da ostane po strani, prepuštajući igračima najveći deo zasluga za uspeh. Uprkos činjenici da je temelje za najveći domet srpskog fudbala postavio upravo on. Čitav proces počeo je pre više od tri godine. Sedeo sam sa 60 dečaka u istoj ovoj sali i pokazivao im snimak čuvenih `čileanaca` (generacija iz 1987. koja je takođe bila svetski prvak u ovom uzrastu). Rekao sam im da mogu da ponove taj rezultat, kaže Paunović za NIN.

Da li ste zaista bezrezervno verovali u potencijal ove generacije ili je to bio jedan od rutinskih, motivacionih govora?

Sve se jednostavno poklopilo. Bila je ovo prva generacija koja je nakon sankcija imala priliku da ode na Svetsko prvenstvo u ovom uzrastu. Pogledali smo se i rekli: Hajde da uradimo sve što je do nas da odemo na šampionat. Kada smo to ostvarili, huškali smo jedni druge i govorili da možemo da budemo šampioni sveta. Najpre smo zacrtali da dobijemo prvu utakmicu, potom da budemo prvi u grupi, pa da dobijemo prvu utakmicu u nokaut fazi... Takav pristup nas je odveo do titule. Možda će zvučati iracionalno, ali verujte, od prvog dana kada smo se pre tri godine okupili, osećali smo da možemo da napravimo velike stvari. Niko, naravno, nije mogao da garantuje titulu, u sportu je potrebno i da se neke stvari poklope.

Kako sačuvati ovu generaciju, mnogi talentovani igrači su nestali zbog preranih odlazaka u inostranstvo ili su se izgubili u moru mutnih odnosa koji vladaju srpskim fudbalom?

Ova generacija je stasala na Novom Zelandu, na turniru vrhunskog takmičarskog nivoa. Oni su diplomirali što se tiče omladinskog fudbala. Igrači su okončali ovu etapu svojih karijera na najbolji mogući način i sada im predstoji najteži korak, prelazak u profesionalne vode. Šta to znači? Ne mogu da generalizujem stvari, jer svako ko je spreman, ko je stasao i mentalno i fizički da ide na sledeći nivo, bilo da je u pitanju mlada ili seniorska selekcija, treba da učini taj korak. Ne treba ga sputavati i nema potrebe čuvati nekog ko je zreo. S druge strane, koliko god na terenu bili tim, oni su ličnosti za sebe. Iz tog ugla posmatrano, sa nekima ne treba žuriti i preterano ih forsirati, kako ne bi došli u situaciju da nečiji potencijal bude ugušen. Nema nikakve sumnje da se radi o momcima velikog potencijala, pred njima su velike karijere, ali od ovog trenutka mnogo toga je i na njima samima. Kad to kažem mislim i na to kako će čuvati svoje telo i kako će projektovati karijeru na duži period. Od toga će zavisti i dokle će razviti neosporni talenat. Dakle, koliko je na nama da im pomognemo, toliko je i na njima da povedu računa o sebi. Da bi postali vrhunski igrači neophodno je da pametno planiraju naredne korake.

Sa 18 godina ste otišli u inostranstvo i karijera vam nije išla očekivanim tokom. Šta biste iz ličnog iskustva savetovali svojim igračima otići ili ostati?

Najpre želim da napravim analizu, odnosno da tačno vidim šta za nas predstavlja ovaj rezultat i kako možemo bolje od ovog momenta. Nakon svega želim da sa direktorima reprezentacije napravim novi projekat, da vidimo šta je funkcionisalo kako treba i koje su potencijalne opasnosti. Jedna od tih opasnosti je samozadovoljstvo ove generacije postignutim. Mi ne možemo zadržati ove momke u zemlji, jednostavno živimo u takvom vremenu. Ali možemo da im pokažemo da ih Savez neće zaboraviti kad odu u inostranstvo kao što je mene zaboravio dok sam bio igrač. Sve vreme im govorimo da moraju da računaju na Savez, ali i Savez mora da vodi računa o njima. FSS mora da iskoristi ovu priliku da očvrsne svoje pozicije i popravi kredibilitet. Mislim da sam napravio grešku odlazeći premlad u inostranstvo, ali sam stekao iskustvo koje želim njima da predočim i da im ukažem na stvari u kojima sam grešio.

Postoji li, ipak, mogućnost da kad se euforija stiša, ovi momci budu prepušteni sebi i zaboravljeni?

Od kada sam u Savezu sa Savom Miloševićem i Mitrom Mrkelom, svake nedelje gledamo ko je igrao, koliko je igrao, da li je povređen ili ima neke druge probleme. Jednom mesečno se srećemo, a na društvenim mrežama smo u svakodnevnom kontaktu.

Postoji li opasnost da ih odlazak u inostranstvo i veliki ugovori promene?

Ne vidim problem u njihovom odlasku u inostranstvo, niti u tome što će zaraditi novac. Glavno pitanje je da li mogu da se izbore sa takvim stvarima. Umnogome to zavisi i od njihovog najbližeg okruženja. Sigurno je da će se naći pred iskušenjem. Kada su u našem okruženju, mi to prepoznajemo i dajemo im alatke pomoću kojih se prevazilaze takve situacije. Očekujem da taj recept usvoje i u inostranstvu. Apelujem na njih da dobro preispitaju svaku situaciju, sve ostalo je do njihove volje. Moraju da se klone poroka, razvratništva, pogrešne percepcije svojih karijera. Rešenje je da se pridržavaju vrednosti koje smo uspostavili u nacionalnom timu.

Šta očekujete, koliko igrača iz ove generacije može do seniorskog tima?

Ovi momci treba da konkurišu i za mladu i za seniorsku reprezentaciju. Samo selektor zna šta mu je potrebno. Igrač treba da ide u stariju selekciju zato što će igrati, a ne da bi popunjavao broj ili zato što je bio prvak sveta. Igrač mora da bude spreman za takmičenje na tom nivou. Verujem da već sada u ovom timu ima nekoliko momaka koji mogu da imaju zapažene uloge u seniorskoj selekciji, ali ne svi odjednom i ne po svaku cenu.

Nije tajna da stvari u srpskom fudbalu odavno ne funkcionišu, većina ovih igrača biće prepuštena volji čelnika klubova, menadžerima koji će prodajom gledati da odmah naplate ovaj rezultat. Može li ta činjenica da ugrozi njihove karijere?

Znate šta, to je prilično kompleksno pitanje. Kao i u svakom poslu, postoje oni koji rade dobro i oni koji rade loše. Postoje i menadžeri koji rade za dobrobit igrača. Stvari možemo posmatrati i ovako roditelji pojedinih igrača iz najbolje namere učine korake koji nisu najbolji za karijeru njihovog deteta.
Ne treba se baviti detekcijom i ispitivanjem ko je dobar a ko ne, već treba težiti razvijanju svesti i moralnih vrednosti kod igrača. Mi smo u timu uvek imali tri bazična postulata: spremnost na odricanje i žrtvu, međusobno poštovanje i odgovornost. Bilo koji problem koji bi se pojavio, rešavali smo pridržavajući se postulata o kojima sam govorio. Kada tako postavite stvari, lako je ići pravim putem. To važi za svakog igrača pojedinačno odgovornost i poštovanje prema sebi, porodici, saigračima, klubovima, trenerima, onima koji ih savetuju...

Problem najčešće i nastaje jer se nakon ovakvih rezultata pojavljuju raznorazni savetnici...

Jasno i glasno sam momcima rekao prvog dana ko god da je njihov savetnik, moraju od njega tražiti dugoročni projekat sopstvenih karijera. Šta to konkretno znači? Precizno isplanirani naredni korak koji će ih odvesti ka cilju, a njihovi ciljevi s obzirom na potencijal koji poseduju treba da budu najviši. Svaki drugi put nosi rizik da se ode u pogrešnom smeru.



Deo ove ekipe bio je pre dve godine šampion Evrope sa LJubinkom Drulovićem kao selektorom, sada su sa vama otišli korak dalje. Kako objašnjavate činjenicu da u mlađim kategorijama igramo ravnopravno sa najjačim svetskim reprezentacijama, a da nam se seniorski fudbal doslovno raspada?

Seniorskoj reprezentaciji nedostaje kontinuitet. Ova generacija donosi jednu osobinu koju prethodne nisu imale, a to je pobednički mentalitet. Ako hoćete, to je navika da se pobeđuje, da se osvajaju titule. Treba biti iskren i reći da rade u boljim okolnostima od svojih prethodnika. Imali smo selekciju koja je mogla do svetskog vrha, ali su se isprečile sankcije. Mislim da će generacije koje dolaze popuniti tu rupu i da ćemo, ukoliko nastavimo ovako da radimo i ponašamo se, sve ovo pretočiti u sistem. A tada vam niko ne može oduzeti ni uspeh seniorske reprezentacije.

Igrači koje ste doveli do svetskog vrha dočekani su od javnosti, pa i od Saveza, kao spasitelji srpskog fudbala. Da li se time na njih svaljuje preveliko breme i šta vi od njih očekujete kad jednog dana dođu do seniorske reprezentacije?

Ovo nije spasenje našeg fudbala, niti sme da bude breme za ove momke. Ovo je samo varnica koja treba da rasplamsa uverenje da možemo postizati uspehe i u fudbalu. Projekat reprezentacije nije da budemo samo šampioni u ovom uzrastu. Naš cilj je da napravimo dugogodišnju bazu koja će rezultirati stvaranjem seniorskih i mladih reprezentativaca. Mlađe kategorije koje dolaze posle ove generacije, a verujte imam uvid u to, neverovatno su talentovane.

Možemo li u dogledno vreme postići sličan rezultat i u seniorskoj konkurenciji?

Pre šest meseci sam rekao i stojim iza toga u narednih deset godina ćemo biti seniorski prvaci Evrope. To sam kazao pre prvenstva na Novom Zelandu imajući uvid upravo u generacije koje dolaze. Imamo sve, jedino je mentalitet oduvek bio naša boljka. Sada je taj mentalitet na probi. Govorim o ovoj generaciji. Oni ne smeju da pomisle da su sve uradili. Naprotiv, ovo ne sme da bude kraj, nego početak.

Već na početku trenerske karijere postigli ste fantastičan rezultat. Koliko to može da odredi vašu budućnost i šta je vaš sledeći profesionalni korak?

Idem korak po korak. Sve što je prethodilo ovom uspehu u prethodne tri godine funkcionisalo je dobro. Zadovoljan sam saradnjom sa FSS, podrškom koju smo imali. Moja dugoročna agenda završena je sa današnjim danom. Projekat koji sam postavio pre tri godine dao je rezultat. Tokom ove tri godine on je bio usmeren ka jednom cilju osvajanju titule šampiona sveta. Možda zvuči kao naknadna pamet, ali smo zaista od prvog dana i momci i ja verovali da možemo postići ovaj rezultat. U narednih deset godina sebe vidim kao trenera na profesionalnom nivou, a potom bih voleo da se oprobam kao sportski direktor.

Vidite li sebe kao selektora seniorske reprezentacije?

U ovom trenutku ne. Najpre, imamo izvanrednog selektora Radovana Ćurčića u koga imam neograničeno poverenje. Radio sam s njim i znam da može da vodi najbolju selekciju. Drugo, mislim da treba da nastavim da rastem kao trener, da se usavršavam da bih u daljoj budućnosti mogao da budem selektor A reprezentacije. n i n