Budžet na visokom naponu

Foto Zoran Ilić

Uprkos nameri države da pospeši poslovanje državnih preduzeća i ubuduće obezbedi stabilne i sve veće budžetske prihode od njihove dobiti i dividendi, na uplatu dobiti Elektroprivrede Srbije državna kasa očito neće moći da računa ni naredne godine, kao što je nije bilo ni ove. Iako još nema konsolidovanih bilansa za 2014, nadležni procenjuju da je EPS prošlu godinu završio sa gubitkom od oko 30 milijardi dinara, a za ovu se očekuje upola manji minus.

Krupniji rezovi u najvećem državnom sistemu tek se očekuju, jer je od svih najavljenih reformi do sada obelodanjena jedino smena 43 direktora. Plan finansijskog restrukturiranja je usvojen, ali javnost ne zna, a možda neće ni saznati šta u njemu tačno piše. Ko zna, možda je i bolje tako, jer bi njegovo objavljivanje sigurno iznerviralo građane zbog planiranih poskupljenja električne energije. No, šalu na stranu, taj dokument krije odgovore i na mnoga druga pitanja. Šta, osim poskupljenja struje, država planira sa EPS-om? Koliko je viška zaposlenih i da li su planirana otpuštanja? Da li će se smanjivati plate u EPS-u, za koje vlast često pominje da su znatno veće nego u drugim preduzećima? Kako će se rešiti problem nagomilanih potraživanja, koje EPS godinama ne može da naplati, pa i od državnih preduzeća u restrukturiranju? Mogu li se i kako smanjiti nepotrebni gubici na prenosnoj mreži?

Zbog svega toga, a pre svega zbog veličine kompanije i loših poslovnih rezultata, EPS trenutno predstavlja najopasniji rizik za javne finansije zemlje, upozorava Fiskalni savet. Finansijsko stanje se godinama pogoršava i mada do sada novac iz budžeta nije trošen na EPS, postoji rizik da država u budućnosti preuzme otplatu njegovog duga, za koji je garantovala. Rastuća potreba za kreditima za likvidnost više je nego alarmantna, navodi se u analizi Fiskalnog saveta. Ukupan dug EPS-a je oko milijardu evra, a država bi osim garantovanog duga, ukoliko EPS zapadne u probleme sa plaćanjem dospelih rata mogla na pleća poreskih obveznika da natovari i dug koji prvobitno nije garantovala, strahuju u Fiskalnom savetu i kao probleme koji ugrožavaju finansijsko stanje EPS-a navode nisku, neekonomsku cenu struje, preveliki broj zaposlenih, slabu naplatu potraživanja, gubitke na distributivnoj mreži i organizacione slabosti.

Za početak, dogovoreno poskupljenje struje od 1. avgusta za 12 odsto, za Fiskalni savet nije dovoljno, jer samo 4,5 odsto od povećanja ide na račun EPS-a, a ostatak će u vidu akcize završiti u državnoj kasi. Ovakva struktura poskupljenja ni približno ne donosi dovoljan porast prihoda EPS-u i uskoro će biti neophodno novo povećanje cene. Manje poskupljenje struje, ukoliko se još bude i odlagalo, vodiće daljem gomilanju dugova EPS-a, navodi se u analizi.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ne negira da je cena struje među najnižima u Evropi, ali ističe da su i zarade u Srbiji isto takve. Iz ugla građanina svako povećanje je atak na životni standard, ali je jasno da sa tako niskom cenom nema profitabilnog EPS-a. Naša je sreća u nesreći što je industrija toliko propala da i uprkos činjenici da u EPS nije ulagano gotovo 40 godina, on i dalje može da podmiri domaće potrebe za strujom. Ali ako planiramo rast, njega nema bez industrije, a ni bez ulaganja u nova energetska postrojenja i održavanja postojećih, kaže Savić za NIN.

Iako se protivi vođenju socijalne politike preko EPS-a, jer se tako subvencionišu i oni koji imaju novca da plate ekonomsku cenu struje, Savić ističe da je pre bilo kakvog poskupljenja neophodno promeniti organizacionu strukturu preduzeća, racionalizovati bespotrebne troškove i naplatiti dugove. Nije opravdano da urednim platišama i siromašnim građanima povećavate cenu struje, pre nego što ste od zaštićenih državnih preduzeća naplatili ono što vam duguju, tvrdi on. Savić se protivi i uvođenju akciza na struju, pogotovo što ovaj instrument, dogovoren sa MMF-om, ne primenjuje ni veliki broj zemalja EU. Razumno je povećanje cene, ali ako taj novac ide EPS-u za remont i investicije u nove kapacitete. Ovako će preživeti budžet, ali hoće li svi građani Srbije, pita se Savić.



Fiskalni savet smatra da je poslovanje EPS-a neodrživo sa postojećih oko 38.000 zaposlenih (od toga 4.500 na Kosovu i Metohiji), sa zaradama znatno većim od republičkog proseka i procenjuje da je između 5.000 i 10.000 radnika viška. Uprkos odluci Ustavnog suda iz 2010. da je sistem obračuna plata i naknada zaposlenima na KiM neustavan, njihove zarade - rastu. Još gore je što postoje indicije da se neka od ranije izdvojenih preduzeća iz EPS-a pokušavaju vratiti pod njegovo okrilje, a pritom se u njima proteklih godina broj radnika povećao, umesto da se smanjio. Fiskalni savet se oštro protivi bilo kakvom povećanju broja zaposlenih u EPS-u i ni u kom slučaju ne bi se smelo dozvoliti pripajanje ranije izdvojenih preduzeća. U najnovijem izveštaju se savetuje i da otpremnine za prekobrojne ne budu veće od 200 evra, kolike su i za radnike drugih preduzeća u privatizaciji. U protivnom, ukoliko se otpremnine budu obračunavale na osnovu zarada u samom EPS-u, one bi mogle iznositi i 800 evra po godini radnog staža. Konkretno, za radnike sa 35 godina staža otpremnina bi u tom slučaju bila 28.000 evra.

EPS prema sopstvenom priznanju ne naplaćuje 11 odsto svojih potraživanja, a najviše duguju preduzeća u restrukturiranju. Iako iz EPS-a niko nije za NIN želeo da komentariše najnovije analize Fiskalnog saveta, u nekim ranijom odgovorima EPS je upozoravao da je kroz subvencionisanu cenu građanima i privredi samo u poslednjih osam godina poklonio šest milijardi evra, koje su mogle biti uložene u nova postrojenja, kao i da mu veliki problem predstavljaju nenaplativa dugovanja. I Fiskalni savet smatra da bi neplatišama, pa makar oni bili i preduzeća od posebnog državnog interesa, trebalo obustaviti isporuku struje. Naravno, za EPS bi bilo bolje da država takvim preduzećima na transparentan način pomaže iz budžeta da plate utrošenu energiju, a da time ne opterećuje sam EPS.

Prostor za dodatnu racionalizaciju Fiskalni savet vidi u smanjenju gubitaka na distributivnoj mreži, koji su najveći u Evropi. Ovi gubici su oko 15 odsto i u narednih nekoliko godina mogli bi se smanjiti za pet odsto, a nastaju usled korišćenja zastarelih brojila, koji omogućavaju krađu struje i tehničkih problema zbog kojih do potrošača dođe manje struje nego što EPS isporuči. U Fiskalnom savetu podsećaju da se ovi gubici mogu gotovo eliminisati uvođenjem pametnih brojila, za koje je EPS još 2010. dobio dva kredita Evropske investicione banke i EBRD-a od po 40 miliona evra, ali da taj posao još uvek nije završen.

I na kraju, da sve bude još čudnije, EPS kome se finansijsko stanje rapidno pogoršava uplatio je u aprilu 2015. u budžet, preko Agencije za osiguranje depozita, sedam milijardi dinara! Iz EPS-a ne objašnjavaju zašto su baš sada platili dug državi, nastao od početka 2012. do kraja 2014. Vladimir Vučković objašnjava za NIN da je država Pariskom i Londonskom klubu plaćala dugove EPS-a i po tom osnovu EPS je državi za poslednje tri godine dugovao sedam milijardi dinara.

Osim što je nepoznato odakle EPS-u novac da sada namiri svoj dug, za Fiskalni savet je sporno i što taj priliv u budžet nije knjižen po međunarodnim računovodstvenim standardima. Kada je država umesto EPS-a otplaćivala glavnicu duga Pariskom klubu poverilaca to se nije knjižilo kao tekući rashod budžeta, što je u skladu sa priznatim standardima, pa zato ni sada uplatu EPS-a ne bi trebalo knjižiti kao prihod budžeta, objašnjava Vučković.

Da se pretpostaviti da je ovo urađeno zarad potrebe da se blistava slika srpskog budžeta učini još blistavijom. Jedini je problem što se na taj način dodatno pogoršava ionako loša krvna slika preduzeća, koja bi taj budžet trebalo da pune. Otuda i strah da bi jednoga dana država mogla na sebe da preuzme njihove dugove. I tako ukrug. Do nekog novog smanjenja plata i penzija.