Kako izbeći rat Kine i SAD

Foto AP

Možete da je ne volite, mrzite čak - u kom slučaju ste pripadnik globalnog kluba čije članstvo poslednjih decenija intenzivno raste - ali kad je Amerika u pitanju, jednu stvar sebi nipošto ne možete da priuštite: da je ignorišete. Možete, doduše, tako nešto da pokušate (videti pod: Milošević, Slobodan), ali će Ju-Es-Ej već naći načina da vam tu iluziju, pre ili kasnije, razbije.

Amerika u statusu i dalje jedine globalne supersile je, dakle, tu da ostane - s tim što u ovom kontekstu to tu istovremeno znači i ovde i tamo i gde god da se okreneš. I to bukvalno: po računici vašingtonskog profesora Dejvida Vajna, iznetoj u ovog proleća objavljenoj knjizi Base Nation, SAD u inostranstvu imaju blizu 800 (da, osam stotina) vojnih ispostava - od klasičnih, velikih baza, poput nama najpoznatijeg i najbližeg Bondstila, do manje upadljivih punktova u vlasništvu ili iznajmljenih za potrebe vojske.
A koliko stranih baza ukupno imaju sve ostale zemlje sveta? Otprilike 30.

Pa, kad već stvari tako stoje, nije zgoreg imati kakvu-takvu predstavu o tome kakvim načelima se rukovodi američka spoljna politika; koji su joj prioriteti; i kakva logika (a zapravo jedinstvena mešavina ogoljenog pragmatizma, besramnog cinizma i, ma koliko to mnogima bilo nepojmljivo, čistog idealizma) stoji iza toga. A onda, eventualno, uz malo angažovanje moždanih vijuga, doći i do zaključka čemu tu mogu da se nadaju i kako bi trebalo da se drže oni mali i nevažni poput nas.

Oni pak veliki i važni, poput Kine, i imaju s čim i znaju kako. Nešto o tome može da se sazna i iz dva teksta na temu američke spoljne politike - s posebnim osvrtom na strateški izazov koji interesima SAD predstavljaju ambicije Pekinga - koje objavljujemo na narednim stranicama.