Noć i grad

U poslednjoj rečenici najave filma Off prilikom njegove premijere u bioskopu Sinepleks, istaknuto je kako film pokazuje, između ostalog, da srpska kinematografija nije u ofu Rečenica duhovita, efektna ali i ne sasvim tačna kada su u pitanju nedaće s kojima se suočava srpski film u celini.
No, ova rečenica, sročena tako da predstavlja svojevrsni demanti aktuelnog stanja u ovdašnjoj kinematografiji, cilja, pre svega, civilizovano i suptilno, na kvalitativne sadržaje samog filma

Mora se priznati, Off ostaje kao prijatnije srpsko filmsko iznenađenje sezone. Iako film kojem se mogu uputiti prigovori koji baš i nisu mali, Off pokušava, i u tome jednim delom uspeva, da bude nešto drugačiji tip urbanog filma. Odnosno filma o Beogradu, koji je dobio retku i adekvatnu vizuelnu posvetu kroz priličan broj atraktivnih kadrova, prvenstveno onih iz vazduha i pretežno onih snimanih noću, što ga već čini malom konceptualnom anomalijom u odnosu na filmove slične provenijencije. Tandem Marko Krstić, scenarista (najzaslužniji za sadržaje filma) i Predrag Stojić, reditelj, defokusira interesovanja srpskih filmskih prethodnika sa uzroka na posledicu, i njih faktičko nasilje, korupcija, zanima kao zatečeno stanje a nikako kao narativni proces. Iregularni svet je već stvoren i svi junaci ovog filma, bez ikakve lamentacije tako i stupaju u njega, čime se, veoma vešto, s jedne strane izbegava svaki moralizam a s druge, traga za etičkim prostorom koji bi učesnike ponajmanje koštao, a nikako ih ne bi ostavio neuprljane i neobeležene.

Off je sumorna i mračna priča o braći (opsesivizmu Marka Krstića još iz nagrađenog romana Viktorija nagradom Branko Ćopić), u kojoj Mihajlo Lubarda (Nikola Đuričko) stariji brat, inače etablirani hirurg, pokušava da automobilskom vožnjom čiji je ulog veliki novac, odradi dug za ucenjenog mlađeg brata, kojeg ucenjuje niko drugi do inspektor policije
Marko Krstić je u jednom intervjuu Off definisao kao akcionu dramu sa elementima melodrame ali Off je pre svega film noarovske orijentacije, u kome zasade crnog realizma preuzima u potpunosti poetika surovosti.

Ako je to film u kojem je srpska stvarnost u sociološkom smislu posve izgubila svoj stabilitet i svela se na prilično amorfno, labilno ustrojstvo, on je isto tako očajnička i pesimizmom omeđena potraga za kodeksima, za minimumom reda u poretku koji je nered promovisao kao osnovno načelo.

Nikola Đuričko, u ulozi hirurga, za njega posve atipičnoj, te pogotovo LJubomir Bandović kao policijski inspektor, izvrsno se nose sa zahtevnim likovima. Nadasve cinični i britki dijalozi donekle imaju funkciju literarizacije ovog filma. Ma koliko ideja Marka Krstića bila bazična motorika filma, šteta je što povremeni višak teksta ( u of-u) narušava kohezivnost filma. Tim pre, što Predragu Stojiću i njegovom više nego funkcionalnom direktoru fotografije Daliboru Tonkoviću ne nedostaje imanentno filmskog dara za vizuelnu transpoziciju.

Uostalom, završnica filma nam upravo pokazuje kako je tekst po svaku cenu, ponekad odista remetilački faktor. Tamo gde tišina progovori, kao u poslednjem (ne)očekivanom kadru, Off postaje ubojitiji i kao film ali i kao dijagnoza.