Na sunce samo sa dobrom zaštitom

Foto shutterstock

Pod uticajem sunčeve svetlosti stimuliše se stvaranje vitamina D koji nam je dragocen za pravilan razvoj kostiju i jačanje imuniteta. Međutim, za stvaranje vitamina D, koji zadovoljava naše jednogodišnje potrebe, dovoljno nam je samo 5 do 15 minuta sunčanja dnevno, a ako želimo da budemo na suncu više od tog vremena, neophodno je da učinimo sve kako nam koža ne bi izgorela. Tamnjenje kože pod uticajem sunčevih zraka je prirodan proces, pa je postepeno izlaganje suncu izuzetno važno za prilagođavanje.

Na taj način smanjujemo šanse da koža izgori, jer se tada usled stvaranja tamnog pigmenta melanina u dubljim slojevima kože formira preplanula boja, koja bi trebalo da nas štiti od štetnih UV zraka. Najbolju zaštitu od sunca u jutarnjim i popodnevnim časovima predstavljaju kreme sa adekvatnim zaštitnim faktorom (SunProtectionFactor-SPF).

Kremu je najbolje naneti na kožu najmanje pola sata pre izlaska na sunce, jer je koži potrebno 20-30 minuta da je upije. Zaštitni faktor na kremi označava koliko više vremena možemo da provedemo na suncu u odnosu na vreme koje je potrebno da izgorimo.

Laboratorijska ispitivanja su pokazala da na proletnjem suncu možemo da provedemo 20 minuta, a da ne izgorimo, što znači da sa kremom sa zaštitnim faktorom 8 teorijski možemo da ostanemo na suncu 160 minuta (20 min x 8) bez rizika od opekotina. U stvarnom životu ne bi trebalo da koristimo ovu računicu kao apsolutno tačnu jer mi zapravo ne znamo koliko brzo naša koža gori, jer znoj, voda i način nanošenja kreme mogu značajno da umanje njenu efikasnost i stepen zaštite. Smatra se da zaštitni faktor veći od 50 ne postoji, iako neke kreme imaju natpise do SPF 90.

Nisu svi sunčevi zraci isti

Kada biramo kremu sa zaštitnim faktorom važno je da je na njoj naglašeno da ima zaštitu od UV-A i UV-B zraka. UV-B zraci prodiru samo do gornjeg sloja kože (epidermisa) i izazivaju povećano stvaranje melanina (zbog čega crnimo), ali i ubrzano deljenje ćelija kože. Zbog ubrzanog deljenja ćelija, nakon nekoliko dana dolazi do zadebljanja površinskog sloja kože i na kraju do njegovog ljuštenja. UV-B zraci su odgovorni za više od 80 odsto karcinoma kože.UV-A zraci prodiru u kožu dublje od UV-B zraka, dovode do uništenja elastičnih vlakana i usled toga koža gubi elastičnost, kao i mogućnost da zadrži vodu. Posledica je prevremeno starenje kože koja postaje suva i izborana.

UV-A zraci mogu izazvati alergije koje se javljaju u vidu osipa, kada smo duže na suncu. Kreme nas štite prvenstveno od UV-B zračenja, a paralelno sa saznanjima o štetnosti UV-A zraka počeli su da se menjaju i sastojci krema za sunčanje. Neki sastojci se ponašaju kao minijaturna ogledala, tako što odbijaju i rasipaju štetne zrake, dok drugi sastojci upijaju sunčeve zrake poput sunđera. Zbog učestalih alergija, savremene kreme za sunčanje ne sadrže mirise, boje, silikonska ulja, niti konzervanse i uvek su dermatološki testirane.

Oštećena koža brže stari

Poslednjih godina se govori i o štetnosti infracrvenih A zraka (IR-A) koji čine 30 odsto sunčevih zraka koji oštećuju kožu, dok UV-A i UV-B čine tek 7 odsto. Infracrveni A zraci su za nas nevidljivi, prodiru u najdublje slojeve kože, do hipodermisa i na tom nivou izazivaju oštećenja ćelija. Zato sada najsavremenije kreme imaju sastojke koji štite kožu i od IR-A zraka koji uzrokuju stvaranje slobodnih radikala i oksidativnog stresa, koji direktno dovode do smanjenje elastičnosti kolagena u koži, i kao krajnja posledica se javlja prevremeno starenje kože. Upravo je to razlog prevelikog broja bora kod mladih osoba koje provode previše vremena na suncu.
Koža lica nam je stalno izložena uticaju sunčevog zračenja, pa nam je obavezna svakodnevna zaštita lica kremom sa zaštitnim faktorom većim od 15, čak i tokom obične šetnje. Takođe, ne treba zaboravljati ni naočare za sunce.



I odeća može da pomogne

Oblačenje u periodima visokih temperatura često uključuje samo kratku i laganu garderobu, koja ne može da nas u dovoljnoj meri zaštiti od štetnog sunčevog zračenja. Idealno bi bilo da i leti nosimo odeću dugih rukava i nogavica koja će prekrivati veći deo tela, kao i letnji šešir. Tanke tkanine jednake su zaštitnom faktoru 15, koji je dovoljan za šetnju po gradu, ali ne i za plažu. To je razlog što vrlo lako možemo da izgorimo krijući se u hladu ispod platnenog suncobrana, ukoliko nismo namazani kremom sa visokim zaštitnim faktorom.
Tokom leta, naša koža dosta trpi i zbog povećanog gubljenja vode usled znojenja. Važno je da pijemo dosta vode da bismo nadoknadili gubitak i sačuvali meku i hidriranu kožu. Povećan unos voća i povrća je poželjan da bismo nahranili kožu i iznutra.
Dobijanje tamnog tena može da olakša i ubrza češći unos većih količina voća i povrća žute i narandžaste boje, pa sve do tamnozelene, kao što su šargarepa, paprika, dinja, bundeva, jabuka, spanać i blitva. Ovo voće i povrće bogato je beta karotenom koji povećava stvaranje melanina, uz to sadrži i vitamin Ce koji je snažan antioksidans.

Deci treba posebna zaštita

Posebnu pažnju treba da posvetimo zaštiti dečje kože u letnjem periodu. Bebe ispod jedne godine starosti ne bi trebalo da su direktno izložene sunčevom zračenju jer je njihova koža potpuno nepripremljena. Nakon prve godine života mogu da se koriste zaštitne kreme prilagođene uzrastu deteta bez parfema, konzervansa, veštačkih boja i mirisa, i koje imaju najviši zaštitni faktor (50+).
Korišćenje zaštitne kreme kod dece ne treba da bude ograničeno samo na boravak na plaži, već ih treba zaštititi prilikom svakog boravka napolju u letnjim mesecima.
Pored kreme za sunčanje, zaštiti od sunca doprinosi i odgovarajuća odeća. Deca treba da nose laganu, pamučnu odeću sa dužim rukavima i nogavicama koja ih dodatno štiti i nikako ne zaboraviti šeširić sa širokim obodom koji štiti lice, vrat i uši.

Tri mita o sunčanju

1. Kada pocrnim, mogu da koristim kremu sa nižim zaštitnim
faktorom.
Netačno! Ako je koža potamnela, to je znak da je već oštećena. Ne bi trebalo dodatno povećavati štetu smanjenjem stepena zaštite.
2. Kad je oblačno, ne mogu da
izgorim.
Netačno! Iako ne vidimo direktne sunčeve zrake, do 90 odsto UV zraka se ipak probije kroz oblake i njihova količina je više nego dovoljna da nezaštićena koža izgori.
3. Dovoljno je da nanesem zaštitnu kremu jednom, to će me štititi ceo dan.
Netačno! Kremu za sunčanje treba nanositi više puta dnevno, svaki put nakon izlaska iz vode, nakon preteranog znojenja, kada se krema skine sa kože usled brisanja peškirom...