Neće biti rezolucije o Srebrenici

Rezolucija poslata sa moskovske adrese mnogo više se bavi samom BiH nego Srebrenicom, poziva na očuvanje mirovnog sporazuma iz Dejtona i kažnjavanje zločina na svim stranama. Za razliku od britanske, u ruskoj rezoluciji uočiljivo je izbegnut termin genocid, teško prihvatljiv srpskoj strani. Zato Ivo Visković, bivši ambasador u Berlinu i profesor Fakulteta političkih nauka, ne vidi ni minimum šansi za kompromis između Rusije i Britanije. I veruje da će Rusija, ukoliko njen predlog bude odbačen, staviti veto na britanski. „Ipak, mislim da ni jedan ni drugi predlog neće proći. Neće biti rezolucije“, decidirano tvrdi. Iako ostavlja otvoren prostor da će Britanija pokušati da odgovori Ruse, veruje da u tome neće uspeti, jer Rusija ovo nije uradila slučajno. Ne želi da nagađa da li se Rusija dogovarala o svom predlogu bilo šta sa Beogradom, ili je reč o slučajnosti. Ipak, strahuje da se to može staviti u kontekst odnosa Zapada sa Rusijom povodom ukrajinskog sukoba i shvatanjem Zapada da nas Moskva stavlja pod svoj patronat, što se može nepovoljno odraziti na Srbiju. Ukoliko bi ipak bio prihvaćen britanski predlog rezolucije UN kojom bi 11. jul bio proglašen za dan sećanja na genocid, da li bi on mogao poslužiti za otcepljenje Srebrence od RS i formiranje disktrikta Srebrenica? Za Viskovića su to tek spekulacije. Interes Vašingtona, koji je uz Holandiju podržao inicijativu Britanije, Visković vidi u tome da SAD žele da istaknu surovost događaja iz 1995. i istovremeno izvrše dodatni pritisak na rukovdostvo RS, njegovo određivanje prema tom zločinu kao genocidnom, što nameće preuzimanje moralne i političke odgovornosti. Da li je primarni cilj disciplinovanje predsednika RS Milorada Dodika i ograničavanje njegovih aspiracija ka osamostaljenju RS? „Ne mogu to decidirano da tvrdim“, kaže on. Ubeđen da su u Londonu pri podnošenju rezolucije o Srebrenici prevladali lični interesi, ili su oni makar dominantni, navodi da je među inicijatorima i jedna dama, muslimanka iz Bosne, doskora visoko pozicionirana u kabinetu britanskog premijera, koja je u međuvremenu dobila titulu baronese. „Izuzetno angažovana na muslimanskoj strani, ona želi neku vrstu moralne satisfakcije za odgovorne za genocid“, navodi Visković. Čime će se rukovoditi poslanici Saveta bezbednosti UN, u slučaju da pred njima ove dve moćne države odmeravaju snage, zavisi od niza okolnosti. Neki bi mogli da glasaju iz ubeđenja, što je manje verovatno, drugi zarad vraćanja duga, u zavisnosti od toga kako se ranije neka od velikih sila odnosila prema njihovim predlozima. Ali Visković navodi da bi britanski predlog i da se nađe na glasanju mogao biti sabotiran podnošenjem neobično velikog broja amandmana na rezoluciju, tako da se od nje dobije ono što podnosilac nije hteo, i kao takvu je sam i povuče.