Raseljena prezimena

U 19. veku i kasnije mnogi Nemci su emigrirali u Ameriku, a po dolasku nacizma Jevreji s nemačkim prezimenima, ne samo iz Nemačke nego i iz istočne Evrope, potražili su spas preko okeana. Jevreja je oduvek bilo dosta i u Rusiji, a bilo je i Nemaca koji su se u Rusiju doseljavali još od 16. veka. Među poznatim „ruskim Nemcima“ bili su pijanista Svjatoslav Rihter, kompozitor Alfred Šnitke, reditelji Vsevolod Majerholjd i Sergej Ajzenštajn. Tu nastaje problem. Rusi su nemačko „ei“ usvojili u obliku „ej“, kao što se piše, a ne „aj“, kako se izgovara. Pravopisom iz 1960. bilo je predviđeno da se i kod nas prenosi prema ruskom izgovoru, dakle Mejerholjd, Ejzenštejn, Bronštejn i sl. Pripremajući Matičin Pravopis 1993. godine, Mitar Pešikan je tu normu izmenio, navodeći da je „u običaju samo Rubinštajn, Ajzenštajn, Bronštajn, Štajn, Bernštajn, tj. objedinjeni obrazac sa ova prezimena, bilo da dolaze iz Rusije bilo sa Zapada“. Napomenuo je da „i Rusi primenjuju objedinjeni obrazac“, tj. da nemačka prezimena sa Zapada izgovaraju jednako kao i „svoja“. Primera radi, ako Rusa pitate ko je tvorac teorije relativiteta, reći će vam „Aljbert Ejnštejn“. Isto pravopisno pravilo važi i danas. Nažalost, mnogi danas pišu „Mejerholjd“, „Ejzenštejn“, bilo što ne gledaju u Pravopis, ili što im to zvuči više „ruski“. Najgore je što su u poslednje vreme filmski kritičari i novinari uobičajili da pišu „Ejzenštajn“, što ni u kom slučaju ne može biti pravilno, jer se ne može isti dvoglas u istom imenu pisati na dva načina. Ako sad bacimo pogled na suprotnu hemisferu, tamo nemačko „ei“ ostaje „aj“, ali se „St“ čita „st“, ne „št“ kao u nemačkom. Otuda ćemo pisati (Gertruda) Stajn, (DŽon) Stajnbek (ne više „Štajnbek“, kako smo ga zvali u vreme kad se kod nas nemački mnogo više učio nego engleski), (Oskar) Hamerstajn, (Leonard) Bernstajn, (DŽozef) Stiglic (mada je to prezime nastalo od nemačke reči za češljugara, koju i mi imamo u obliku štiglic) i tako dalje.