Patriotsko špijuniranje

Foto AP

Poznato načelo demokratskih društava da je sve dozvoljeno što nije zabranjeno, neometano se pretvara u temeljno političko načelo koje sada glasi dozvoljeno je samo ono što je propisano. Sloboda je proterana isključivo u male zabrane propisanih zaštićenih prava ličnosti, a sve drugo je pod punom i neograničenom kontrolom države. Bez ikakave sudske kontrole i zaštite.

Koliko je nezajažnjiv apetit zemalja savremenog državnog uređenja kada je u pitanju kontrola svojih građana pokazuje Francuska sa najnovijim demokratskim dostignućima. Pre mesec danaFrancuska je usvojilarevolucionarni zakon kojim su građanima ove zemlje, ali i cele Evrope, u potpunosti uskraćena sva građanska prava. Naime, izglasan je zakon po kojem je evropska policija iznad prava svakog čoveka, čime je sloboda Evropljana zastrašujuće ugrožena. Tajne službe i policija bez ikakvog sudskog rešenja od pre nekoliko dana mogu da nadziru građane na sve moguće načine:prisluškuju telefone, čitaju mejlove, lociraju telefone, tajno snimaju i u stanove postavljaju prislušne uređaje. Osim toga, prvi put u istoriji ove zemlje, najviše sudsko veće nema više pravo, kao što je to dosad bilo, da odlučuje do kada će mere praćenja da traju. Dakle, svaki francuski i evropski građanin ostavljen je na milost i nemilostrepresivnim organima gonjenja i pre nego što o tome odluči zakonodvac.

Jan Filip Albreht, nemačko-francuski poslanik Evropskog parlamenta, sumnja da novi zakon čini zemlju bezbednijom: Jasno je da vlast Fransoa Olanda ovim pokušava da pokaže reakciju na napade na Šarli Ebdo i jevrejsku prodavnicu u Parizu. Ali ne doprinosi povećanju bezbednosti baš svaka mera koja je po zakonu moguća i politički izvodljiva.
Sve se dešava u zemlji koja je prva, pre dvesta godina izdala Deklaraciju o pravima čoveka i tako utrla put novoj, sekularnoj Evropi ali i celom čovečanstvu. Kako je nekad Deklaracija bila značajna za sve kasnije slobodarske zemlje i ovaj najnoviji zakon može biti neverovatno značajan za ostale zemlje Evrope! Da li je to Evropa gradila kuću na pesku? Prvobitni slogan deklaracije glasio je Liberte, egalite, fraternite ou la mort! Sloboda, jednakost, bratstvo ili smrt! Kasnije je la mort izbačeno ali prizvuk je ostao, ne samo zbog stravičnih pokolja razjarene rulje, jer, smrt i sloboda su i ontološki povezani. Može biti samo sloboda ili nesloboda, odnosno - smrt slobode.

Kako to izgleda u praksi možemo videti i na primeruSAD koji se dogodio nedavno kada su specijalci, naoružani do zuba uletili na imanje porodicesa desetero dece u Kentakiju, bez ikakve najave ili papira, roditelje uhapsili, a decu razdvojili i podelili ko zna kome, jer niko nije uspeo da ih locira nakon toga. Greše oni koji su pomislili da je razlog upada bilo zlostavljanje dece.Ne! Pravi razlog (čak i zvanično) je to što je ova porodicapreko društvenih mrežapromovisala jednostavan život sa mnogo dece, a koji uključuje sopstveniuzgoj povrća, voća, mesa i mleka, što su američke vlasti okarakterisale kao ugrožavanje zdravlja. Ovaj skandalozni čin policije koja ulazi i rastura jedan dom je ono što se događa na zapadu Evrope a o čemu svedoče mnoga dešavanja koja previše često prolaze neopaženo u medijima.

Vlade brojnih država EU smatraju da je francuski put ka više nadgledanja i pooštravanje zakona pozitivan i pripremaju se za povlačenje sličnih poteza. Derogacija međunarodnih prava o pravima čoveka ovde postaje samo nedostatak zakona i nikom ništa.
Stvara se jedinstveni EU- centar za špijunažu, ECTC koji će nadzirati sve tajne službe pojedinih članica i tako imati podatke o svim građanima EU na jednom mestu. Najnovija špijunska afera koja potresa Nemačku i preti da ozbiljno zaljulja kancelarku Angele Merkel u očima javnosti upravo to i dokazuje. Navodno je nemačka tajna služba po nalogu Amerike špijunirala strukture EU i Francuske, dok je istovremeno Amerika špijunirala Nemačku O ovoj i sličnim aferama već su dosta rekli dva najveća zviždača sveta, DŽulijan Asanž (Vikiliks) i Edvard Snouden, bivši američki obaveštajac.



Od 11. septembra 2001. godinesvetska politika dobija još jedan veliki teret koji sobom donosi tehničkotehnološka revolucija,kontrolukomunikacione tehnologije. Novi informacioni kanali stvorili suidealne uslove zarazmenu ali ikontrolu informacija. Mada se čini da je stvar pokrenuta 9. septembra 2001. godine, jasno je da je taj datum samo dao dodatne impulse merama nacionalne bezbednosti.Američki zakon, poznatiji kao Patriotski akt dobar je primer zakona koji se usvajaju preko noći bez učešća građana i institucija a koji udaraju direktno u pravne temelje jedne zemlje.

Usvajanje ovog zakona je ishodilo osećanja gneva većine američkih građana koji su ga smatrali neophodnim zbog posledica napada, tako da je predlog zakona usvojen bez ustaljene rasprave ili usvajanja od strane Komiteta. U stvari, samo jedan senator je bio protiv, Ras Feingold iz Viskonsina. Interesantna i indikativna je bila njegova primedba kojom je nagovestio da je bilo nemoguće jedan tako složen zakon doneti u tako kratkom vremenu, dakle odmah nakon napada 11. septembra, zbog čega sumnja da je on već bio spreman. Država, u kojoj je privatno vlasništvo simbol slobode, dobila je pravo da uđe u posed, da pregleda stvari i pritom ništa ne objasni. Država je osigurala uvid u medicinske beleške, sve internetske aktivnosti, do izbora knjiga u biblioteci, bez straha da će je neko tužiti. I tako 14 godina.

Tek ovih dan američki Senat nije produžio glavne odredbe ovog kontroverznog zakona i metode koje je javnosti otkrio bivši agent NSA Snouden. Deo Patriotskog akta koji je omogućavao ovakvu zloupotrebu više nije nasnazi, ali to neznači da će američka vlada prestati sa špijunskim aktivnostima. Novi zakon, Slobodarski akt, izglasan je uDonjem domu američkog parlamenta, apotom iu Senatu.

Za dobro upućene, prikupljanjem podataka ubuduće neće se direktno baviti američka vlada, već privatne korporacije, odnosno telekomunikacione kompanije.
Američka vlada će ubuduće morati daima sudsko odobrenje kako bi došla doovih informacija. Snoudenova otkrića pokazala su da je Bela kuća lako dolazila doobaveštajnih podataka zahvaljujući tajnim sudskim rešenjima. Kritičari novog zakona smatraju daneće suštinski ograničiti ovlašćenja američke vlade kada je reč ošpijuniranju građana naameričkoj teritoriji, a još manje van granica SAD.

Zadaci i ideali globalizacije kao savremene verzije supersmisla mogu se sagledati u savršenoj sinhronizaciji sa onima o kojima Hana Arent govori kao o totalitarnim: načiniti od svakog čoveka deo jedinstvenog čovečanstva čije je delanje usmereno na ubrzanje kretanja prirode i istorije, sa tom razlikom što planeri Globalistana raspolažu tehnološkim instrumentarijumom kojim se može ukinuti i poslednji, prirodno omogućen, izvor slobode identičan sa činjenicom da je svaki čovek novi početak sveta.