Na nivou pijačne trgovine

Glasanje u osam odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti je završeno, i izabrano je 32 kandidata za nove, dopisne članove SANU koji idu u finale. Oni su dobili potrebnu dvotrećinsku većinu i vizu za 6. novembar, kada će na Skupštini SANU biti izabrani novi dopisni i redovni članovi najuglednije nacionalne naučno-umetničke institucije. Za njihov izbor tada će biti potrebna natpolovična većina.

Prvi komentari iz ove kuće svedoče o iznenađenjima i pristrasnosti, što je po pravilu izuzetak, ako se podrazumeva da je većina odluka doneta na osnovu sigurnih vrednosnih parametara. Po opštem mišljenju iz nekoliko odeljenja, najviše neverice izazvao je podatak da je od deset redovnih i tri dopisna člana u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti, ubedljivo najviše glasova, devet, dobio arhitekta Spasoje Krunić, koji je široj javnosti ostao poznat kao jedan od najaktivnijih lidera nekada moćnog Srpskog pokreta obnove. Krunić je u vreme vlasti SPO u Beogradu bio 1997-2000. predsednik gradske vlade, a 2000-2001. potpredsednik republičke vlade. Teško je ne prisetiti se ovim povodom svojevremenih glasnih aluzija kako je Krunić postao profesor Arhitektonskog fakulteta zahvaljujući intervenciji današnjeg sekretara ovog odeljenja, arhitekte Milana Lojanice, koji će u vreme Krunićeve vlasti u Beogradu dobiti na konkursu gradnju hotelsko-poslovnog centra u Rajićevoj ulici u centru Beograda.

Na Odeljenju likovne i muzičke umetnosti prošli su još slikar i pisac Aleksandar Đurić; Milana Stojadinović Milić, magistar kompozicije na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, gde radi kao docent na Katedri za muzičku teoriju; slikar Miloš Šobajić, profesor na Megatrendu; kompozitor Svetislav Božić, profesor Fakulteta muzičke umetnosti i dr Petar Mitković, dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu.

Uz ova imena, treba reći da ugledni i uspešni srpski vajar, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Mrđan Bajić, ni ovog puta nije prošao u ovom odeljenju.
Ubedljivo najviše kandidata prošlo je na Odeljenju društvenih nauka ukupno njih sedmorica. Rečju, sedmorica akademika, četvorica redovnih i trojica dopisnih, budući da ih je ostalo veoma malo, potrudili su se da predlože što veći broj kako bi se nekako obnovili. Tako su izglasali - Rajka Bukvića, doktora ekonomskih nauka koji je u zvanje redovnog profesora biran 2005. i 2008. na Univerzitetu Megatrend; Branislava Đurđeva, profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu; Leona Kojena, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu; Slobodana Antonića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu; Slobodana Žunjića, nekadašnjeg profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, a od 1999. profesora filozofije na Univerzitetu Roud Ajlend u SAD; Vladimira Vodinelića, suosnivača, redovnog profesora i dekana Pravnog fakulteta UUB i Mikloša Biroa, profesora na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Najviše priče među upućenima izaziva izbor Slobodana Žunjića. Ovaj nekadašnji profesor Filozofskog fakulteta, objavio je prošle godine drugo, dopunjeno i ispravljeno izdanje svoje knjige Istorija srpske filozofije u kojoj je, po mišljenju profesora Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, izneo neshvatljive neistine i uvredljive, klevetničke ocene na račun Odeljenja i više njegovih članova. Žunjić, naime, tvrdi, da su analitičari sa Odeljenja za filozofiju oterali najbolje profesore, asistente, studente, odgovorni su za niz afera koje su sistematski proizvodili na fakultetu i urušili su svaki ugled srpske filozofije. Filozofija na FF-u u Beogradu ne postoji, otkad Odeljenje vode analitičari. Mnogo jači centri su Novi Sad i Niš. Članovi SANU biraće između njega i analitičara, ili će birati i njega i analitičare.

U Odeljenju jezika i književnosti, 12 redovnih i pet dopisnih članova, lako su se dogovorili da svoje glasove daju Zlati Bojović, Milovanu Danojliću i Jovanu Deliću. Zlata Bojović, istoričarka književnosti, profesorka Filološkog fakulteta na Katedri za srpsku književnost, dobila je 14 glasova. Središnji deo njenih naučnih interesovanja je dubrovačka književnost.

I Milovan Danojlić je dobio 14 glasova. On je sada član Odeljenja jezika i književnosti van radnog sastava, kategorija dopisnih članova koji ne žive u Srbiji. Jovan Delić (12 glasova) je profesor savremene srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i književni istoričar.
U ovom odeljenju nije prošao ni nagrađivani pesnik, autor desetine zbirki pesama, vrstan prevodilac (Morekazi, Sen DŽon Pers) i esejističar Borislav Radović. Kao da mu se ne zaboravlja da je u jednom trenutku bio član Gradskog komiteta SK Beograda, dakako, baveći se kulturom, dok bivšem funkcioneru SPO s početka ovog teksta, partijska pripadnost je očigledna prednost. Jedan glas manje od potrebnih dobio je pisac Milovan Vitezović.

U Odeljenju istorijskih nauka, 13 redovnih i dva dopisna člana izglasali su četvoricu kandidata Miodraga Markovića, redovnog profesora na Odeljenju istorije umetnosti; arheologa Marka Popovića; istoričara i sadašnjeg ambasadora Srbije u Rusiji Slavenka Terzića i vanrednog profesora na Odeljenju istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu Vojina Dabića. Petorica kandidata izglasano je na Odeljenju za matematiku, fiziku i geonauke Slobodan Marković, Tasko Grozdanov, Vladimir Rakočević, Stevica Ćurović i Vladimir Dragović. Odeljenje hemijskih i bioloških nauka opredelilo se za Velimira Popsavina i Miloša Đurčina, a Odeljenje tehničkih nauka za Milorada Bojića i Slobodana Vukasovića.

Potrebnu većinu glasova, od 16 redovnih i sedam dopisnih članova Odeljenja medicinski nauka SANU, dobila su samo trojica lekara Goran Stanković, Marko Bumbaširević i Bela Balint.
Profesor dr Goran Stanković dobio je najviše, 14 glasova. On je interventni kardiolog i jedan od vodećih evropskih eksperata za lečenje kompleksnih suženja na koronarnim arterijama i akutnog infarkta miokarda. Vanredni je profesor interne medicine i kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i jedan od prva tri istraživača u medicini sa najvišim impakt faktorom u Srbiji. Godine 2009. kao jedan od dvojice Evropljana, dobio je najvišu nagradu Američkog koledža kardiologa za doprinos razvoju naučno-istraživačkog rada Simon Dack Award for Outstanding Scholarship.

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Marko Bumbaširević (13 glasova) je otroped, mikrohirurg najvišeg renomea, koji je bio direktor Klinike za ortopediju Kliničkog centra Srbije sve do dolaska Miljka Ristića za direktora Kliničkog centra, koji ga je smenio zbog duge liste čekanja pacijenata na operacije. Bela Balint (12 glasova) je načelnik Instituta za transfuziologiju i redovni profesor Medicinskog fakulteta od 2002. godine.

Teško je ovom prilikom ne setiti se pisma, koje je uoči ovih izbora kompozitorka Isidora Žebeljan uputila članovima SANU, u kome je, između ostalog, upozorila:
Kao i mnogi od vas, tako sam i ja ovih dana izložena neprijatnim i nedostojnim pritiscima raznoraznih pojedinaca, koji bi po svaku cenu da postanu članovi SANU, tako da je već i sam čin izbora tih novih članova doveden na nivo pijačne trgovine. Razočarana sam, ali ne i iznenađena, time što neki od naših uvaženih kolega lako daju ono malo preostalog morala time što podržavaju članstvo u SANU onih osoba čiji kvalitet (stručni i moralni) ni u kom slučaju ne može i ne sme da bude smatran vrednim takvih obećanja, ako želimo da SANU očuva svoju suštinu kao elitne nacionalne institucije nauke i umetnosti.