Šta su to pekinške pantalone

Često se dešava da neke zgrade svojom likovnom pojavom, namenom, položajem ili nekim drugim svojstvima dobiju slikovite nazive podsmešljivog ili samo duhovitog prizvuka. Tako u Beogradu imamo Šest kaplara, Dva idiota, Kineski zid, Staklenac ..., a u svetu parisku Crnu udovicu, Glavicu kupusa u Bilbau, njujorške, nažalost srušene, Bliznakinje, čikaške Klipove kukuruza, sarajevske Momu i Uzeira... Poslednjih godina među ovakvim nadimcima ističu se Pantalone. Gde su i šta su Pantalone i kakva je to građevina kojoj može da se prikači tako neobičan nazivni privezak?

Radi se u ovom slučaju o Upravnoj palati Kineske državne televizije u Pekingu, izvedenoj po projektu Kolhasa, rođenog Holanđanina, a danas, po radnom angažovannju, građanina sveta. Ovu ogromnu građevinu, visoku 240 metara i sa površinom od oko 500.000 kv. metara, čine dva visoka razmaknuta soliterska stuba na vrhu spojena uglastim horizontalnim traktom, koji, isturen nad slobodnim prostorom, prkosi dosad znanoj konstruktivnoj logici. Svojim gabaritnim obličjem on zaista podseća na pantalone, pa mu ovaj popularni i svakako podsmešljiv naziv pristaje.

Kineski TV centar samo je jedan od primera širom sveta podignutih objekata dosad nezamislivih formi i visina koje je omogućio razvoj kompjuterske tehnologije i njena nezaobilazna primena u savremenoj projektantskoj praksi. Kina je kao plodno investiciono tle privukla mnoge strane istaknute arhitekte, pa su, uz radove njihovih domaćih sledbenika, u većim gradovima širom velike zemlje podignute brojne, uglavnom, javne građevine pred kojima zastaje dah od divljenja ili čuđenja. Razni skulptoralni ekstremi, neobični bioformni korpusi, zoomorfna podržavanja, geometrijski izvitopereni objekti - prerasli su u bizarna preterivanja, pa su tako naišli i na javna osporavanja, koja nisu imala neki bitniji značaj i efekat, dok oštro suprotstavljanje ovakvoj arhitekturi nije došlo sa najvišeg kineskog državnog vrha.

Kako je prenela agencija Sinhua, predsednik Kine Si Đinping je na literarnom simpozijumu održanom pre koji mesec, u Pekingu, posebno oštre reči uputio arhitektima i umetnicima koji grade stilski nakaradne avangardne građevine umesto da njihova ..umetnost bude kao sunčani sjaj sa plavog neba i prolećni povetarac koji inspiriše kreativne umove, unosi blagost u srca i doprinosi kultivisanju opšteg ukusa. Drugim rečima, govor je bio poziv za prekid sa praksom arhitektonske nazoviavangarde i za više oslanjanja na tradicionalnu kinesku umetnost, što znači za patriotski, socijalistički i nacionalno obojen pristup u novim kreacijama.

Arhitekturu su tokom duge istorije pratile raznolike i povoljne i nepovoljne okolnosti, pa i potpuna vrednosna poricanja. Osuda predsednika Si Đinpinga nije tako retka među vladarskim reakcijama na umetnička kretanja, pa je tako i kod nas šezdesetih godina prošlog veka Tito oštre prekorne reči uputio na adresu apstraktne umetnosti, a početkom sedamdesetih svojom negativnom ocenom direktno je uticao na skidanje dramatizacije romana Dragoslava Mihailovića Kad su cvetale tikve sa repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Kritičke reči kineskog predsednika, s obzirom na veličinu zemlje i ogromna investiciona sredstva koja se ulažu u osporena zdanja, naišle su svojim značajem na širok odjek i biće zanimljivo kakav će efekat imati na danas zahuktali arhitektonski egzibicionizam i, istovremeno, na budućnost kineskog graditeljskog stvaralaštva.