Kancelarija

Srpski turisti koji sada već tradicionalno, u stotinama hiljada, letuju u Grčkoj, oduvek su se u toj zemlji osećali kao kod kuće. Natpisi na srpskom jeziku, restorani koje drže naši ljudi, srpska muzika u lokalima, srpski jezik koji svako malo čujete na ulici, samo su neki od momenata koji čine da u Grčkoj budemo skoro pa domaćini sami sebi.
Ipak, sve vreme kao da je nešto falilo. I niko nije mogao da se seti šta. Sve dok Dragan Marković Palma nije otvorio kancelariju Jedinstvene Srbije u Paraliji. Tada su se svi udarili po čelu i dreknuli Pa, to, bre!

Poseban deo našeg nacionalnog kolorita su, morate priznati, stranačke filijale. Rasprostranjene su skoro kao kladionice, a s obzirom na to da je reč o privrednoj grani koja svakodnevno jača, nemojte se iznenaditi ukoliko uskoro budemo imali više stranačkih kancelarija nego banaka ili tradicionalno jakih ugostiteljskih objekata.
Ponekad su čak i jedna do druge, pa i više njih u istoj zgradi, ali kao i svakom zdravom biznisu, njima konkurencija ne smeta, naprotiv. Stranke čak i podstiču tržišnu utakmicu i konkurenciju tako što se cepaju na više stranaka, prave frakcije i slično. Svako od nas se bar jednom osetio vrlo čudno kada bi nekuda otputovao, osvrnuo se oko sebe i video da nigde u blizini nema neke stranačke kancelarije, Ili bar izbledelih partijskih postera sa nasmešenim likovima lidera.

Tako se i Palma osećao čudno u Paraliji, verovatno tokom sve 33 godine, koliko već, prema sopstvenom priznanju, letuje tamo. A onda mu je sinulo: Dobro, propale su nam namere da more dovedemo u Srbiju, onaj moj vodopad je najbliže tome što imamo, ali to nije dovoljno. Pa ako već ne možemo da dovedemo more kod nas, zašto ne bismo deo Srbije doveli na more?!
Rečeno učinjeno. Dok kažeš fontana od 122 metra, kancelarija je bila gotova. Fanovi već tu. Palma tu, naravno.

I sve je lepo objasnio. Kancelarija Jedinstvene Srbije će se naći svim našim turistima u Paraliji, ako im zatreba neka pomoć. Nije bitno iz koje su stranke, veli Palma. Bitno je da se ispomažemo bar kad smo van granica Srbije, pa makar to bilo i u inače vrlo prijateljskoj Grčkoj.

I onda neka neko kaže da Dragan Marković nije genije marketinga. Naročito onog subliminalnog. Evo primera. Dođeš, recimo, na letovanje u Paraliju, vidiš da u sobi, koja ne izgleda baš kao na slikama, nema polovine onoga što je obećano, između ostalog ni šporeta. A popila bi se jedna kafica posle dugog i napornog puta.
Skoknete iza ćoška.
Dobar dan, komšija!
Dobar dan, dobar dan, izvolte, šta treba? Šlepovanje auta možda?
Neka hvala, auto je dobro zasad, nego je l imate možda jedno kuvalo na zajam?
A, ima, komšija, evo, domaća proizvodnja, Ćira plast iz Jagodine, nema da fali, daćemo vam bez obzira na to iz koje ste stranke.
Hvala, komšija, spasli ste nas.

Letovanje je prošlo. Vratili ste se u Srbiju. Idete ulicom, razmišljate o otplati kredita za letovanje, kad odjednom ugledate predstavništvo Jedinstvene Srbije! Niste njihov član, ali vam je sve nešto toplo oko srca, kao ona srednja kafa s malo mleka iz kuvala Ćire plasta. Ulazite.
Izvinite, da nemate možda neke kredite za refinansiranje?
A imate li vi našu člansku kartu?