Suvereni vladari muzike

Četvorodnevni muzičko-emotivni stampedo protutnjao je Novim Sadom. Trijumfalno, rekli bismo. Sa više od 190.000 duša, oboren je rekord u posećenosti. A umorna Petrovaradinska tvrđava, zasuta smećem, kolateralna je šteta naše kolektivne sreće.

Ovogodišnja najava festivala svakako u startu nije bila obećavajuća za razliku od ranijih godina, te su očekivanja bila manja. Zato emocije, razmenjene sa omiljenim izvođačima, poznanicima, mnogobrojnim posetiocima 15. Egzit festivala, ljubomorno nosimo svojim domovima

Niko od najprominentnijih izvođača nije razočarao, štaviše. Lestvicu je podigla sjajna škotska pevačica i jedan od najtraženijih ženskih vokala danas, Emeli Sande. U tome joj je svesrdno pomogla fenomenalna publika, sa kojom je uspostavila toplu interakciju, kao i njen neosporan šarm.

Prvo veče bilo je upotpunjeno izvedbama raznih drugih izvođača. Imali smo prilike da čujemo Clean Bandit, Gobline, Eagles Of Death Metal, Roni Sajza, Partibrejkerse... Dens arena zaključala je obožavaoce tehna do prvih sunčevih zraka.



U momentu kada su oni postajali sve jači, posetioci su trezveno, ipak razmišljali više o Štrandu, nego o omiljenim elektronskim taktovima. Octave One, Adam Bejer i DŽozef Kaprijati, Kris Libing i Nikol Mudaber zaslužni su za nasmejana lica tog popodneva na gorespomenutom čuvenom novosadskom kupalištu. Bila je to tek najava za još burnije noći.

U slučaju Motorheda, tanušna očekivanja spasila su nas od potencijalnih razočarenja. Dali su sve od sebe. Aura postoji, ali ne i energija. Taj raskol između želja i mogućnosti glavnih zvezda druge festivalske večeri nije posetioce lišio ugođaja, ali im svakako nije doneo muzičku katarzu, kojoj su se mnogi nadali.

Lagani pop Tom Odela, razmahao je i raspevao mahom mlađu populaciju. Sasvim drugu ciljnu grupu vodili su kroz noć Eyesburn, Marčelo, Goldi. Hardvel jeste planetarno popularan mladi izvođač, ali kvantitet nikada nije bio garancija kvaliteta. Nama koji muziku pratimo, svakako je draže da tinejdžere gledamo uz Hardvela nego uz patetične žalopojke i refrene jeftinih folk kompozicija, ali se ipak nadamo da će ih muzičko evoluiranje odvesti u neke druge (muzičke) vode.

Jedna takva voda otelotvorena u sasvim drugačijem agregatnom stanju betonskom tunelu, tik pored Dens arene bila je No Sleep Novi Sad bina. Malobrojni, koji su uspeli da pobegnu od lasera i pištanja, nošeni ukusom ili prostom intuicijom, imali su prilike da uživaju u retkoj, pravoj elektronskoj izvedbi uživo.



Dvojac Avatism i Clockwork su uz Dejvida Augusta, Leftfilda (kojeg smo takođe imali priliku da čujemo) i Nikolasa DŽara, među retkima koji elektronskoj muzici dodatno unose život infuzijom perkusija i sijasetom drugih instrumenata. Kreativno koncipirana scena, samo je pojačala već pozitivni utisak. Iznenađenje večeri svakako je predstavljao beogradski amerikana bend On Tour. Ukoliko ste im kojim slučajem bili okrenuti leđima u momentu performansa, a pritom ste na trenutak zažmurili, a kreativni ste, muzika bi vas otpratila do Nešvila, do nekog od mnogobrojnih monumentalnih rok barova. Lagano biste se meškoljili na klupi, dok biste čekali autentični čizburger, kome je Tenesi rodno mesto. The Map, By The Sea samo su neke od sjajnih pesama sa albuma Folkrock. Za dašak pozitivne sete, ali i krajnje melodičnih nota, zaslužan je bend koji je po sopstvenom priznanju nastao spontano, kao rezultat bežanja iz škole, popodnevne kafe i kolača i ponoćnih projekcija špageti vesterna. U sastavu On Tour su Ivana Smolović, Vladimir Marinović i Marko Ćebić.

Raduje činjenica da možemo da se pohvalimo autorima koji neguju ovakav suptilan i tanan zvuk, Strej Dogom, Anom Ćurčin i drugima. Muzika prosto nosi ka drugom sistemu vrednosti, budi želju za iskrenom emocijom, koja je samoj sebi dovoljna. U maniru pesme Demijana Rajsa My Favourite Faded Fantasy, sa istoimenog albuma.

Subota je donela najavljenu buru. Zvuci džeza sjajnog Duška Gojkovića, uparenog sa Big Bendom RTS-a, vodili su nas ka DŽonu NJumanu, koji je pored zavidnih vokalnih sposobnosti, pokazao i ništa manje onih za ples. Svoj mačo imidž, balansirao je rečnikom koji često nije bio u skladu sa odelom koje je nosio na sebi, koje muškarca obavezuje na ono što kolokvijalno nazivamo gospodstvom. Ne zamerimo mu, mlad je.

Manu Čao. Ne, rečenica nije nedovršena, tačno tako je i zamišljena. Ukoliko se plašite starenja, pogledajte ponekad nastupe ovog odveć legendarnog umetnika. Ukoliko bismo mogli da biramo način na koji ćemo godine slagati, to bi bila lestvica Manu Čaoa, glasa Radija Bembe današnjice. Neponovljivo, euforično, životno i iskreno. Veliki prostori i brojnost publike nisu uspevali da oduzmu intimu i emociju Manu Čaou, uvereni smo da nikada i neće. Clandestino, Bienvenida a Tijuana, El Viento, El Hoyo, Politik Kills ukoliko sreća ima ukus, to veče, na usnama nam je bila do duboko u noć. Nadamo se da će nas se ponovo setiti, dok u kombiju za svoju dušu bude na turneji u Kolumbiji ili Argentini, spavajući na podovima kuća svojih prijatelja, umesto u hotelima od pet zvezdica. A mi ćemo ga čekati.

Sa takvim uvodom, izgovor oličen u reči umor, nije bio opcija ni za jednog posetioca poslednje festivalske večeri. Love Hunters i Milky Chance sa megahitom Stolen Dance napravili su lep uvod za kalifornijski Capital Cities i kultni sastav Faithless.



Capital Cities je već uvodnom pesmom Tell Me How To Live raspršio sumnje da su hit čudo od tri dana. Imaju i imaće ovi kalifornijski šmekeri još puno hitova i uspeha. Muzika često traži ambijent da bi došla u potpunosti do izražaja, da bi postala moćnija i prirodnija. Ambijent za Capital Cities definitivno je put pored mora, kabriolet, osoba koju volite. Da bi upotpunile ambijent, devojke mogu da ponesu maramu i jedan osmeh od koga staje vreme. Pesma One Minute More će ovaj scenario u potpunosti ispratiti. Da je bend Capital Cities prava asocijacija na ljubav i sreću, shvatio je i osnivač i direktor Egzita Dušan Kovačević, zaprosivši svoju devojku uz hit pesmu Safe And Sound na opšte odobravanje prisutne publike.

Grupa Faithless imala je sjajan nastup. Maksi DŽez, u crnom sakou na golo telo, diktirao je i modne trendove te večeri, a u prazničnom raspoloženju, kako je i dolikovalo jubilarnom Egzitu, ispratili su ga Rolo i Sister Blis, koji upotpunjuju čuveni trojac. Svaka nova izvedba pesme Insomnia, učini da je doživimo na neki drugačiji način, pa je tako bilo i ovoga puta.
Na kraju je hitom We Come One stavljena tačka na sjajan nastup, koji je euforičnu masu ispratio mahom na Dens arenu. Tamo je sačekala eklektika instrumenata i elektronike grupe Leftfild, asociravši na naučnofantastične filmove.

Nakon njih, na scenu su stupili Mateo Mileri i Karmajn Konte, dvojac Tale Of Us, suvereni vladari melodičnog tehna. U neformalnom razgovoru za naš list, izrazili su svoje oduševljenje publikom u Srbiji, njihovim poznavanjem svetske muzičke scene, a takođe su najavili i svoj album, koji će za nekoliko meseci izaći za etiketu Life And Death.

Berlinski muzički mag Dikson, u svitanje je uz času šampanjca, nakon sjajnog nastupa pult predao Simijan Mobajl Disku i Romanu Flugelu. Onako kako je Egzit započela Emili Sande svojim nastupom, tako su ga oni završili i priveli kraju. Uspešno.

Bili smo svedoci dobre organizacije. Nismo bili svedoci niti jednog incidenta. Egzit ima svoj imidž, a on je kao duga senka, čak i kada sunce zađe vidi se. Što je bitno, jer se to stiče godinama.