Partijska posla

NIN je u nedavnom istraživanju dokazao i modele povećanja broja zaposlenih u tom sektoru, na čije je plate, uprkos svim formalnim ograničenjima, taj iznos potrošen. Pa je, recimo, jedna uredba zaštitila prekobrojne tako što je ostavila rok za njihovo otpuštanje od dve godine. Jedna zabrana negirala je drugu, pa je povećanju broja zaštićenih doprineo i vakuum od tri meseca u kome nije bilo zabrane i ograničenja broja. Potom, izmene propisa su zapravo povećale, a ne smanjile, broj angažovanih (na određeno) tako što su procenat onih koje je dozvoljeno angažovati proširile sa 10 odsto od stalno zaposlenih na 10 odsto od ukupno zaposlenih. I tako redom do Komisije za zapošljavanje koja, navodno, ne postiže da odgovori na sve zahteve, zbog toga čekaju bolnice, vrtići, škole i centri za prihvat dece migranata, ali su predstavnici lokalnih samouprava za NIN svedočili da sa lakoćom dobijaju pozitivan odgovor za novozaposlene u administraciji.

I novi propis će omogućiti duplo veći broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi tako što broj od maksimalnih četiri zaposlena na 1.000 stanovnika povećava na 9,5. I to za jedinicu samouprave do 50.000 stanovnika. Za mesta od 50.000 do 100.000 to je 11,5, do 150.000 dozvoljava 14, a za gradove više i od toga - između 15 za Kragujevac i 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika za Beograd. Važeći Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi je, doduše, ostavljao i brojne mogućnosti za izuzetke, što je administracije u većini opština činilo većim od dozvoljenog, a po osnovu nekog izuzetka.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički branila je u Narodnoj skupštini Vladin predlog rešenja za preterani trošak glomaznog i neefikasnog aparata, koji hronično pati od viška administracije i nedostatka lekara, time što zakon neće nametati i zahtevati da se broj zaposlenih smanjuje svugde. On omogućava da odgovorni, uz jasne kriterijume, odrede gde je to gde možda nedostaju zaposleni.

Zato što ni opozicija ne negira da su se budžetske plate u Srbiji prethodnih deceniju i po sticale na osnovu partijske članske karte, ima smisla sumnjati da će i novi Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru promeniti suštinu i učiniti udomljavanje nemogućim. Uostalom, sve svoje zamerke na predlog ovog zakona opozicija je u skupštinskoj raspravi svela na brigu o 9.000 ljudi koji će ostati bez posla. Udovički obećava da će se smanjenje rukovoditi racionalnim kriterijumima i potrebama poslova, da će preko 3.000 zaposlenih otići u penziju, a da će viškovi, uz otpremnine od 200 evra po godini staža bez mogućnosti da se do 2018. ponovo zaposle u javnom sketoru, biti za neko vreme zbrinuti. I da će, najvažnije, to biti kraj partijske države. Štaviše, poslanici Srpske napredne stranke tvrde da u državnoj upravi gotovo da i nema zaposlenih iz njihovih redova. Na putu da im se poveruje, ipak, stoji činjenica da je samo u februaru prošle godine, a pred stupanje na snagu zabrane zapošljavanja, državna administracija porasla za 631, a lokalna za 992 nova radnika.