23.04.
2024.
Mlekara Slobodana celo selo ispratilo u zatvor: "Nemam novca, želim da odležim dostojanstveno"
Za policajce kaže da znaju šta je "seljačka muka", budući da su i sami sa sela.
Beograđanin Teofik Dedić samo je jedan od desetina hiljada stanovnika prestonice koji su bili više nego neprijatno iznenađeni onim što je pisalo u ovogodišnjem rešenju za porez na imovinu. Naime, njegov porez je, iako u međuvremenu nije bilo nikakvih promena, sem što su nekretnine godinu dana starije, povećan za više od 50 procenata. Na duplo veće iznose poreza žale se i Užičani i stanovnici Sremskih Karlovaca, dok se iz Uprave javnih prihoda Kragujevca može čuti kako će pravna lica koja imaju nekretnine u prvoj gradskoj zoni dobiti pet puta veći porez nego godinu dana ranije, zbog čega je i stigla inicijativa da se u ovoj opštini formira Radna grupa za utvrđivanje visine poreza na imovinu. Poništenje ovogodišnjih rešenja za porez traže i predstavnici Demokratske i Socijaldemokratske stranke, a najnovija inicijativa stigla je od beogradskog Udruženja sindikata penzionera koji su od gradonačelnika Beograda Siniše Malog zatražili da se rešenja o porezu za 2015. ukinu.
Oni ne prihvataju odgovor koji su promptno dobili od gradonačelnika da visina poreza na imovinu ne zavisi od lokalne samouprave već od Zakona o porezima koji donosi Vlada Srbije, ukazujući na činjenicu da je porez na imovinu već nekoliko godina u nadležnosti gradova i opština.
To uostalom piše u propisima na koje se poziva gradonačelnik Beograda, a za NIN ponavljaju i u Poreskoj upravi Srbije. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji kao što je porez na imovinu. Stopu, način i merila za utvrđivanje visine iznosa poreza određuju jedinice lokalne samouprave, pri čemu se zakonom može ograničiti visina poreske stope, odnosno utvrditi najviši i najniži iznos naknade. Pitanje poništavanja ovogodišnjih poreskih rešenja, kao i pitanje da li će se menjati način utvrđivanja zona su pitanja za lokalne samouprave, odgovaraju u Poreskoj upravi Srbije.
Pomenutim zakonom maksimalna poreska stopa je 0,4 odsto za osnovicu od 10 miliona dinara i povećava se sa povećanjem osnovice za oporezivanje, ali kako se te stope nisu menjale u prethodnoj godini, jasno je da na drastično veće iznose poreza nije uticala poreska stopa, već pre svega odluke opštinskih i gradskih vlasti. Zato u Udruženju sindikata penzionera upozoravaju da je do znatnog povećanja poreza u Beogradu došlo zbog odluke grada da promeni zone za oporezivanje i utvrđivanja netržišnih cena nekretnina.
Ovo kaže i Kaća Lazarević, suvlasnica agencije za promet nekretnina Alka. Porez je povećan zato što je urađeno prezoniranje grada i najveće povećanje imaju stanovnici ekstrazone, a sa druge strane nerealno je određivana prosečna tržišna vrednost nekretnina, jer cene su u poslednjih godinu dana pale, a ne porasle kako bi se moglo zaključiti iz rešenja o porezu.
Zbog ovih nelogičnosti, ali i drakonskog poskupljenja poreza u elitnim delovima Beograda, Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac, podneo je inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi koje regulišu porez na imovinu. On za NIN objašnjava da je deo opštine na čijem je čelu nepravedno svrstan u ekstrazonu jer tu postoje i ulice kroz koje prolazi saobraćaj, ali i one koje nemaju rešenu kanalizacionu mrežu, poput Šekspirove. Tačno je da imamo elitnih delova, ali na 200 metara od Užičke ulice imamo ulicu bez kanalizacije. Ekstrazona je određena preširoko. Kako jedna ulica može biti u petoj zoni kada je u pitanju čišćenje snega, a u ekstrazoni kada je potrebno platiti porez, kaže Dinčić za NIN.
Pozivajući se na član Ustava koji kaže da se porez mora utvrđivati na osnovu ekonomske moći onoga ko plaća, Dinčić kaže da su Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti odredbi koje se tiču metodologije kojom se utvrđuju zone i vrednosti nekretnina u tim zonama, ali i drugih nelogičnosti. Svako ko živi u nekretnini koja se oporezuje ima pravo na 50 odsto umanjenja, ali samo ako je to umanjenje manje od 20.000 dinara. Smatramo da je to nepravedno, odnosno da svi moraju imati umanjenje poreza na pola za nekretninu u kojoj žive, bez obzira na to da li je to manje ili više od 20.000 dinara. I treća stvar je oporezivanje zemljišta za one koji imaju više od 10 ari. Nepravedno je da onaj ko ima 9,9 ari ne plaća ništa, a onaj ko ima 10,01 plaća porez na sve to zemljište. Ako je 10 ari limit, onda bi porez trebalo da se utvrđuje samo za tu razliku iznad 10, kaže Dinčić.
NIN, međutim, iz Uprave javnih prihoda grada Beograda nije dobio odgovore na pitanja zbog čega je porez povećan, kako su se utvrđivale zone i cena nekretnina, iako smo pitanja poslali pre gotovo dve nedelje.
Sa druge strane, muke Beograđana, ali i gotovo svih drugih stanovnika siromašne Srbije, stigle su osim pred Ustavni sud, i do centralne države. U Ministarstvu finansija za NIN kažu da se zbog velikog broja reakcija poreskih obveznika trenutno razmatra mogućnost izmene sistema oporezivanja poreza na imovinu, kako bi se porez uskladio sa ekonomskom moći obveznika. U ovom trenutku odgovor na pitanje koje će biti najkrupnije izmene, bio bi proizvoljan i neprecizan, odgovaraju u Ministarstvu finansija.
I dok opštine i gradovi nedostatak novca u budžetu pokušavaju da reše povećanjem, pojedinima i drastičnim, poreza na imovinu, različita istraživanja pokazuju da je u Srbiji barem 25 odsto nekretnina neoporezovano, a pojedine opštine svoje baze poreskih obveznika nisu ažurirale više od deceniju. Uz to, legalizacija miliona nelegalno podignutih objekata traje gotovo isto toliko, iako se smatra da oko polovine vlasnika takvih kuća i stanova ne plaća porez, bilo da je u pitanju svesno izbegavanje ili pak uverenje da se porez na imovinu ne mora plaćati sve dok kuća ne bude legalizovana.
Po prečesto primenjivanom receptu, i ovoga puta kažnjavaju se oni koji su došli na šaltere poreznika da prijave svoju imovinu i plaćaju porez, dok oni koji izbegavaju ovu zakonsku obavezu i dalje ne snose nikakve sankcije. Pravdajući se nedostatkom novca ili kapaciteta za sprovođenje popisa nekretnina na svojoj teritoriji, opštinske vlasti uglavnom zbog udvoravanja biračima i sopstvene inertnosti godinama izbegavaju da utvrde ko su neplatiše poreza. Država, pak, sve vreme na to gleda blagonaklono dopuštajući im da povećavaju porez onima koji su pristali da ispunjavaju svoje obaveze. Pritom, ostaju gluvi i na predloge javnosti da se građani pozovu da u određenom roku prijave svoju imovinu i otpočnu sa plaćanjem poreza, dok bi za one koji to ne učine usledila nemala kazna. Umesto toga, pošteni poreski obveznici slušaju državne pridike kako je važno plaćati porez jer se od tog novca finansiraju obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura. A istovremeno, svedoci su izveštaja Državne revizorske institucije da se svaki peti dinar opštinskog novca potroši mimo zakona, a da je država nekome majka a nekome maćeha potvrđuju im i spiskovi poreskih dužnika među tajkunima. Ali i činjenica da i pojedine, mnogo bogatije države Evropske unije ne naplaćuju porez na imovinu za nekretninu u kojoj poreski obveznik živi, pa i susedi Hrvati tek sada razmišljaju da uvode ovu vrstu poreske globe.
Aleksander Grunauer, šef projekta u nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, priča za NIN o iskustvima opština na istoku Srbije koje su zbog popisa nekretnina i povećanja prihoda po tom osnovu čak i smanjivale iznos poreza. Ova organizacija završila je nedavno projekat sprovođen u devet opština istočne Srbije, upravo u vezi sa poboljšanjem naplate poreza na imovinu. Pet opština dobilo je milion švajcarskih franaka kao nagradu, a najboljom u prikupljanju poreza proglašena je opština Boljevac.
Namera švajcarske i nemačke vlade je bila da, u saradnji sa opštinama na istoku zemlje, povećamo obuhvat poreza na imovinu, da se u poresku evidenciju uvedu sve nekretnine koje se nalaze na tim opštinama a da se za uzvrat ne podiže cena poreza. Na početku smo shvatili da većina opština dugo nije popisivala imovinu, pa smo platili popisivače i oni su šest meseci išli od kuće do kuće i utvrđivali stanje na terenu. Tako je u jednom gradu popisano celo vikend naselje. Negotin je, na primer, u 2014. imao 3.161 novu i 3.240 izmenjenih poreskih prijava zbog povećanja kvadrature, kaže Grunauer, uz opasku da pomenuta opština od prošle godine oporezuje i zemljište, što je još uvek retkost u Srbiji.
On dodaje da ubiranje poreza nije popularno i da zbog toga pojedine opštinske vlasti ne žele da se zameraju biračima. To, nažalost, može da im pomogne da `prežive` jedan izborni krug, jer već nakon četiri godine birači će videti da lokalne vlasti ne brinu o svojim prihodima i da ne ulažu u poboljšanje infrastrukture i životnih okolonosti, uveren je ovaj sagovornik NIN-a koji kaže da će sva prikupljena iskustva sa ovog projekta predati Ministarstvu finansija, pošto je u planu izrada novog zakona o finansiranju lokalnih samouprava i po tom novom propisu, dogovorenom i sa MMF-om, novac iz državnog budžeta opštine će dobijati srazmerno svojoj uspešnosti u naplati sopstvenih prihoda, među kojima i poreza na imovinu. Iako smatra da je postojeći propis o porezu na imovinu pravedniji od prethodnog, Grunauer potvrđuje saznanje NIN-a da Ministarstvo finansija priprema reviziju ovog propisa u skladu sa nepravilnostima koje su uočili poreski obveznici.
Do tada, građani moraju ili da plate porez ili da se žale na svoja rešenja nadležnim organima, pa i republičkoj Poreskoj upravi kao drugostepenom organu.
NIN nije dobio odgovor ni na pitanje zbog čega se rešenja za porez na imovinu šalju tek polovinom tekuće godine, ali se zato od poreskih obveznika zahteva da i pre rešenja, avansno, uplate februarsku i majsku ratu, i to na osnovu prošlogodišnjeg iznosa poreza. Kako nam je odgovoreno u Službi za informisanje grada Beograda, novinarskih zahteva je previše pa ne mogu brzo da nam odgovore. Ažurni su i efikasni baš koliko i lokalne administracije koje broje previše ljudi i često primaju nezasluženu platu, ali sasvim sigurno nisu u stanju da na vreme izdaju poreska rešenja, a kamoli da popišu imovinu na svojoj teritoriji. Samo da ne bude kao u priči Petra Kočića, pošto su lokalni mediji nedavno javili da je u filijalu Poreske uprave u Čačku ušetao jazavac, zbog čega su poreznici morali da u pomoć zovu lovce. Ovaj jazavac mogao bi se osim pred državnim, naći i pred međunarodnim sudovima. A i siromašni građani mogli bi posegnuti za metodima Kočićevog junaka Davida Štrpca.
