Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   12.11.2019. 03:35
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Друштво
Пси Европе

За чије бабе здравље Мађари малтретирају средњоазијску сиротињу? Па, због тога су Хрвате и Мађаре и примили у ЕУ и због тога ће примити Србе, да будемо чувари пред вратима Њемачке, спремно режимо на нежељене придошлице, а ту и тамо некога и угриземо за гузицу

Националистички мит каже да су Хрвати били изабрани да зауставе ислам у шеснаестом стољећу. Папа Лав Десети лично им је дао да буду предзиђе кршћанства, Antemurale Christianitatis, а Хрвати су то објеручке, радосно прихватили, не марећи у тисућама пишати крв само да не изгубе ласкаво и звучно звање. И дан-данас се с поносом сјећају згоде, прешућујући како их је славна Отоманска империја тада ипак прегазила, и како је заправо слабоумно да су они чували земље својих хабсбуршких и млетачких господара, који су често били и окрутнији израбљивачи од Турака, и како им, напосљетку, по души говорећи, и није баш за хвалити се да су били маргиналци, и у дословном и у пренесеном значењу, остављени да умру на географском, политичком, социјалном, културном и сваком другом рубу једног свијета.

Такво биједно, слуганско понашање није, нажалост, заборављено у прошлости. Сви ми овдје на ободу Еуропе, и Хрвати и Срби и Мађари, улизивачки скачемо да заштитимо богате народе и земље на западу Старог континента. Погледајте само ову избјегличку кризу. Несретници путују мјесецима, често и годинама. Ходају из својих афганистанских и сиријских планина, скривају се као слијепи путници у влаковима и гуше под теретима на камионским приколицама. Прођу тисуће километара и они и њихова малољетна дјеца преко Блиског истока, Турске, Грчке, Македоније и Србије, да би их мађарски погранични полицајац зауставио насред непрегледне панонске равнице, затим кратко затворио у бараци окруженој бодљикавом жицом и напокон депортирао натраг у њихову нежељену домовину.

Колики шупак мораш бити да овако нешто учиниш? Задрхти ли икад рука бирократским чудовиштима кад уморном и необријаном човјеку и његовом малом сину једним ударцем печата пониште вишемјесечни труд и након дугог, предугог пута их врате на исходиште. Је ли им иједан од оних ојађених сиријских и афганистанских избјеглица икад довикнуо: „Зашто то радите, браћо? Која вам је, да опростите на изразу, пичка материна? Та и ми смо људи као и ви.“

Страшно је то за видјети. Стотинама километара бит ће, кажу, дугачак, четири метра висок зид који на граници са Србијом граде мађарске власти. Потрошит ће невиђене паре и запослити читав мађарски грађевински сектор, да би избјегличку најезду зауставили изван своје земље. Нештедимице ће улупати у материјалу и људском раду, колико би ваљда достајало за вртић или болничко крило, премда ниједан од оних одрпанаца без уредних папира заиста није пријетња ниједноме Мађару. Чак и да има истине у уобичајеним десничарским паранојама како илегални усељеници њиховом народу одузимају крух из руку и кров над главом, овдје је искључена свака могућност да би се нешто такво могло десити, јер се сиријске и афганистанске избјеглице у Мађарској не мисле заустављати. Они су ту само у пролазу, коначна су им одредишта богатије западне земље - Њемачка, Данска, Низоземска...

Шта онда то Мађарима треба, питате се? За чије бабе здравље они некршћански малтретирају гладну средњоазијску сиротињу? Па, ето, то се ваљда очекује од маргиналаца, од народа с руба континента. Да за безначајне паре будемо кретенски Antemurale Christianitatis, о који се обијају валови муслиманских избјеглица. Због тога су Хрвате и Мађаре највише и примили у Унију и због тога ће, прије ичега другог, примити Србе, да чучимо као будни чувари пред вратима Њемачке и Низоземске, спремно режимо на нежељене придошлице, а ту и тамо некога, за примјер другима, и угриземо за гузицу. Због тога мађарски премијер Виктор Орбан гради зид, да би из Уније рекли: „Пуци га, Викторе! Браво, Викторе! Добар цуко! Ево кост! К нози! Лези, Викторе!“

За коју годину исто ће очекивати и од нас и, не сумњајте, и ми ћемо спремно испунити задаћу. Дивље лајући тјерат ћемо избјегличке просјаке с прага Уније и бацати се под ноге нашим еуропским господарима, жудећи само за неколико часака њихове наклоности, тек да нам добаце кексић или нас почешкају по трбуху.



Анте Томић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бојан Пајтић, председник ДС-a

Желе силом да ме натерају да дигнем руке од политике и посветим се каријери универзитетског професора.

Прочитајте све мисли
bg