ZSO je vrsta uslovne autonomije

Foto EU

Šta je uopšte ZSO, šta bi njena izvršna ovlašćenja, na kojima insistira srpska strana, trebalo da znače? Uslovna autonomija? Entitet? Republika Srpska unutar Kosova? Hoće li to biti nešto poput Dejtonskog ili pre Erdutskog sporazuma, koji podrazumeva reintegraciju stanovništva? Bila je to enigma za njih i u ponedeljak, u danu kada su dvojica premijera, srpski i kosovski, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa u toj novoj rundi dijaloga, uz posredovanje EU, u Briselu dogovorili da Srbija ima svoju telekomunikacionu kompaniju na KiM, dok je formiranje ZSO bila i dalje jedna od njihovih vrelih tema.

I dok je pred njihov odlazak u Brisel Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, najavio već postignut kompromis pod pritiskom Vašingtona, srpski premijer je poručio da mnogi, pa ni kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači, ne znaju šta su izvršna ovlašćenja. Rekao je i da Srbija neće pristati da Kosovo bude suverena država poput Bosne i Hercegovine. Tači je najavio parafiranje sporazuma o ZSO u nastavku dijaloga, ali uz napomenu da ova asocijacija neće imati izvršna ovlašćenja. Srbija je uvek želela da stvori Republiku Srpsku na Kosovu, ali to se neće dogoditi, rekao je.

Šta znače izvršna ovlašćenja ZSO oko kojih Beograd i Priština dve godine lome koplja? U danu kada pregovori još nisu okončani, za NIN ovu dilemu razjašnjava analitičar Dušan Janjić: To nije Republika Srpska unutar Kosova. Nije to ni entitet. Ali to jeste neka vrsta uslovne autonomije. Ona će obezbediti očuvanje veza kosovskih Srba sa Beogradom, sufinansiranje zaposlenja, infrastrukture i ekonomskog razvoja, kao i vodeću ulogu u upravljanju srpskim obrazovanjem i zdravstvom.

Janjić tvrdi da je uz pritisak Vašingtona i pre odlaska srpskog i kosovskog premijera u Brisel dogovoreno da je Zajednica opština sa srpskom većinom mehanizam koji će u strukturi imati Izvršni odbor koji će činiti predsednici opština članica Zajednice. Zajednica će imati i Skupštinu i bord. Do sada Priština nije bila spremna da prihvati izvršne nadležnosti ZSO, ali su Brisel i Vašington izvršili pritisak da izvršne nadležnosti budu prihvaćene, što je dogovoreno, kaže Janjić.

Odgovarajući na pitanje šta tačno podrazumeva sintagma izvršna vlast kada je ZSO u pitanju, Janjić odgovara da sve piše u Briselskom sporazumu iz 2013. Prvo, da će ZSO imati neku vrstu nadzora, koordinacije u oblasti kulture, obrazovanja, socijale, zdravstva, ekologije i energetike, održivog razvoja. To nije izvršna vlast, niti upravna vlast. Nije to ni klasični savez gradova i opština na šta misli Tači kada kaže da je to NVO, to nije nikakva Republika Srpska, nego funkcionalna autonomija, vrlo uslovno. I ta funkcionalna autonomija će biti regulisana Briselskim sporazumom, što znači, kako zaključuje Janjić, da neće moći da se ukida kosovskim aktima, zakonima.

Mnogi srpski analitičari ipak smatraju da je ovaj dogovor najbliži Erdutskom sporazumu, koji je podrazumevao reintegrisanje srpskog stanovništva u Istočnoj Slavoniji u pravni poredak Hrvatske. S tim što bi ovaj sporazum, ukoliko bude parafiran, za Beograd doneo najverovatnije datum za početak pregovora sa EU i otvaranje poglavlja 35.