Čist mandat u prljavoj igri

Foto AP

Fenomen Aleksis Cipras ulazi u novu fazu. Osam meseci pošto je Siriza odnela ubedljivu pobedu i na biralištima zbrisala političke partije koje su se decenijama smenjivale na grčkoj političkoj sceni, a on stao na čelo nove vlade, Cipras je zaključio da je mandat koji je dobio došao do svojih granica i da je vreme za nove izbore. I podneo je ostavku. Pošto vlada nije izdržala godinu dana, predsednik Prokopis Pavlopulos je, kako već Ustav nalaže, poverio prvo mandat za formiranje novog kabineta najjačoj opozicionoj partiji - Novoj demokratiji. NJen lider, Vangelis Meimarakis, pozvao je Ciprasa kako bi se postigao nacionalni dogovor, ali je on taj poziv, naravno, odbio. NJemu u ovom trenutku dogovori nisu potrebni.

Meimarakis, kao što se i očekivalo, nije uspeo da formira vladu i vratio je mandat. Šansu je zatim dobila novoosnovana partija Narodno jedinstvo.
Ako i oni prođu kao njihovi prethodnici, mandat će dobijati druge partije, ukoliko nijedna ne uspe, imenovaće se tehnička vlada na čijem čelu je predsednik Ustavnog suda i biće raspisani novi izbori. To je scenario koji se očekuje. Svaka stranka ima na raspolaganju tri dana, ali je sasvim izvesno da u ovom trenutku nijedna opoziciona partija nema kapacitete za sastav nove vlade i da će Grci morati ponovo na birališta. Očekuje se da će bi to moglo da se dogodi krajem septembra ili početkom oktobra.

Sve u svemu biće to teći put ove godine da se od građana traži da se izjasne. Prvo su u januaru birali novu vladu, onda su se početkom jula odlučivali hoće li kreditorima reći DA ili NE, a sada će ponovo morati da se reše da li im je Ciprasova politika po volji. U međuvremenu došlo je do ozbiljnih promena te politike. Siriza je, početkom godine, glasove dobila jer se snažno protivila zahtevima kreditora, merama štednje i ucenama, kako su tada njeni čelnici nazivali zahteve trojke. Cipras je tada poručivao da će odbaciti varvarske mere, koje su nametnuli EU i MMF i da je pobeda njegove partije pokazala da je grčki narod protiv mera štednje, te da su dotadašnji dogovori o uslovima zajmova nelegitimni. Grčka će biti na čelu borbe protiv politike štednje, koja šteti Evropi, jača krajnju desnicu i evropsku ekonomiju vodi u recesiju, izjavio je on tada i poručio Evropi da je mirna revolucija počela.
Nemačka kancelarka Angela Merkel treba da zna da je politika štednje doživela ponižavajući poraz, pobednički je uzviknuo novi premijer.

Tako je bilo na početku.
Ubrzo se ispostavilo da niti je novi premijer tako beskompromisan, kako se činilo, niti su kreditori spremni na ustupke. U prvim susretima dobijeno je tek toliko da se omražena trojka prekrsti u institucije, a program štednje u dogovor. U međuvremenu Cipras je polako popuštao i u njemu se sve manje mogao prepoznati beskompromisni januarski pobednik.
Početkom jula građani su pozvani da se izjasne o paketu reformi koji su predložili kreditori i odgovor je bio ne. Hrabar odgovor, kako je prokomentarisao Cipras. Dokazali smo da se demokratija ne može ucenjivati, izjavio je u prvom trenutku, ali ubrzo potom pristao je na uslove za novu rundu pomoći.

To nije naišlo na dobar prijem unutar Sirize, počeli su ozbiljni sukobi, međusobna optuživanja, pa je odlučeno da se održi vanredni kongres stranke. Na tom kongresu, koji je trebalo da se održi u septembru, raspravljalo bi se kako je formulisano o daljoj politici vlade, a zapravo bio je to obračun u najavi. Stranka međutim nije izdržala do septembra, nezadovoljstvo je toliko naraslo da više nije bilo pomoći. Dan pošto je Cipras objavio da podnosi ostavku, objavljeno je i da se formira nova partija u koju će ući 25 poslanika Sirize. Na čelo novoosnovane stranke Narodno jedinstvo stao je Panajotis Lafazanis, bivši ministar energetike. On je najozbiljniji protivnik uslova kreditora i, kao i njegove nove stranačke kolege, nije podržao potpisivanje poslednjeg paketa pomoći. Lafazanis se zalaže i za noćnu moru Brisela - ukidanje štednje, napuštanje evra i povratak na drahmu.

Narodno jedinstvo sada je treća najjača stranka u zemlji, ali nije izvesno da imaju potencijal da ozbiljnije ugroze Ciprasa. Nije im, istina, ni ostalo previše vremena da se pripreme za izbore. Ciprasa su napustili i Janis Varufakis, bivši ministar finansija, kao i Zoe Konstantopoulou, predsednica parlamenta. Varufakis, koji je u početku bio glavni oslonac Ciprasu, sada ga optužuje da je postao marioneta EU. Cipras je na referendumu odlučio ne samo da se preda Evropi i trojci, već i da implementira sve njihove uslove. Zaključio je da je bolje da progresivna vlast koja prezire evropske pregovarače sama sprovede te mere koje bi ionako kasnije u Grčkoj sa entuzijazmom sprovodio neko iz Evrope, izjavio je Varufakis.

Ali sve to nije iznenađenje za Ciprasa, već je bilo jasno da ne može da održi jedinstvo u partiji i da je raspad neizbežan. Kao što je bilo jasno i da za poslednji dogovor sa kreditorima više ne može da računa na sopstvenu stranku od 149 poslanika, koliko Siriza ima u parlamentu, 32 člana partije su glasala protiv, dok je 11 bilo uzdržano. Sporazum je zato proguran uz pomoć opozicije.

Unutar Sirize neraspoloženje je sve više raslo, premijer je optužen za izdaju i najzad uradio je ono što je morao da uradi dao je ostavku i raspisao izbore.
Uprkos svim obrtima i prilično kratkom putu koji je prešao od januarskih beskompromisnih stavova prema kreditorima i merama štednje do prošlomesečnog potpisivanja istih tih uslova protiv kojih je bio, Cipras i dalje može da računa na podršku birača. Čak veću nego njegova stranka. Prema poslednjim istraživanjima on može da računa na 61 odsto podrške, dok Siriza uživa podršku tek 34 posto birača.

Ta podrška ohrabrila ga je da povuče poslednje poteze i odluči se za izbore. Razmatrana je i mogućnost da zatraži od parlamenta da glasa o poverenju njegovoj vladi, ali je ipak odlučio da podršku zatraži direktno od građana. Izvesno je da Cipras ostaje najjači kandidat na predstojećim izborima, a ta pobeda omogućiće mu da očisti stranku, oslobodi se protivnika i nastavi da sprovodi svoju politiku bez prepreka.

Svoju saglasnost sa uslovima kreditora objasnio je činjenicom da je 86 milijardi evra pomoći dobijeno pod najboljim mogućim uslovima. Ali nikome nije promaklo da je ostavku podneo odmah pošto je stavio taj potpis, kako bi se izbori održali taman u trenutku kada stiže novac, a pre nego što građani zaista osete mere koje je morao da prihvati u zamenu za taj novac. Pre nego što bude povećanja poreza, smanjenja penzija, povećanja PDV-a i obuzdavanja državne potrošnje.

To nije prošlo neprimećeno i nisu izostali komentari o kalkulantskim potezima. Slovački ministar finansija, Peter Kažimir, nije propustio da na Tviteru prokomentariše da poštuje Ciprasovu odluku da izađe na izbore, ali da ne može da se otme utisku da je malo cinično da izabere baš trenutak pošto je stigla prva tranša pomoći. Najvažnije je, ipak, zaključio je Kažimir, da nova vlada poštuje dogovor koji je postignut. Ali za evropske lidere potezi dojučerašnjeg grčkog premijera očigledno nisu novost. Angela Merkel, nemačka kancelarka, koja se u trenutku objavljivanja ostavke našla u Brazilu, na novinarsko pitanje, spremno je odgovorila: Ciprasova ostavka je deo rešenja, ne deo problema.

Sam Cipras takvo rešenje ovako je objasnio biračima: Borili smo se da ostanemo verni svojim uverenjima. Nismo na kraju postigli dogovor koji smo želeli, ali nismo ni očekivali tako snažan otpor iz EU. Ponosan sam na svoju vladu. Iza nas su dugi i teški pregovori. On je priznao da dogovor koji je postignut nije ono što se očekivalo na početku mandata, ali je svakako najbolje rešenje u ovom trenutku i daleko bolje od opcije napuštanja evra.
Imam čistu savest i od birača tražim čist mandat, rekao je.

Čist mandat značio bi da sve što je obećano kreditorima može biti i ispunjeno, a da pritom ne mora da se opravdava ni vladi ni partiji. To će najverovatnije i dobiti, tako da će u naredne tri godine nesmetano moći da sprovede program na koji se obavezao u zamenu za pristiglu pomoć. Tu pomoć, bez obzira na uslove pod kojima je dobijena, dojučerašnji premijer je nazvao najboljom mogućom ponudom. Kako sada stvari izgledaju, sve ide u korist Ciprasa.

Nova demokratija i Pasok beleže dramatični pad podrške, nisu im zaboravljeni nespretni potezi tokom ekonomske krize za koju ih u stvari mnogi građani smatraju odgovornim, nisu im zaboravljene decenije vlasti koje su rezultirale korupcijskim skandalima, a zatim i potpunim krahom u pregovorima sa kreditorima, nisu im zaboravljene mere koje su Grčku gurnule još dublje u propast

Sa druge strane novoosnovano Narodno jedinstvo nema mnogo vremena i može da očekuje onoliko koliko i svaka stranka koja se formira nekoliko nedelja pred izbore. Ono što oni nude upravo je program koji je doveo Ciprasa na vlast, ali su ga njegovi kasniji potezi na vlasti održali, tako da Lafazanis i njegovi partijski drugovi imaju pred sobom opasnog političkog igrača, koga nisu uspeli da nadvladaju ni dok su bili zajedno.
Analitičari se slažu da je izvesno da će Cipras posle ovih izbora izaći kao pobednik, zauzeti isto mesto koje je sada napustio, ali će tada imati snažnije pozicije i mogućnost da lakše sprovede reforme koje traže kreditori.

Što se glasača tiče, bivši premijer nudi svoje uspehe poput otpora koji je pružao Briselu. On će se u izbornoj kampanji pozvati na bolje uslove koje zemlja može da dobije za otplatu duga. On je, i posle svega, čovek koji je pokušao da se suprotstavi kreditorima, on je neko ko tvrdi da može da donese sigurniju budućnost, a to nije malo.

Koliko će ta budućnost biti stvarno sigurna pokazaće se tek kada se novac raspodeli. Veći deo od odobrenih 86 milijardi evra, tačno 54 milijarde potrošiće se opet na otplatu dugova. Od onog što ostaje nešto će dobiti grčke banke koje su na ivici opstanka, nešto će otići na krpljenje budžeta, a istovremeno sprovodiće se neprijatne mere štednje. Nije isključeno da će i ovaj paket pomoći samo produžiti grčku agoniju, koja će i dalje zavisiti od novih i novih paketa pomoći. Posle prethodna dva dug iznosi više od 300 milijardi evra, što je oko 170 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Zato se prošlog meseca MMF povukao, pošto nije bilo razumevanja za predlog da se Atini otpiše deo duga, iako je jasno da neće moći da ga otplati.
Sporazum Evrope i Grčke nije uopšte kraj procesa. To je pre početak neizvesne avanture, izjavila je Kristin Lagard. Ekonomske reforme, budžet na zdravim nogama, temeljno restrukturiranje duga sve su to uslovi za učešće MMF-a u bilo kom daljem spasavanju Grčke.
EU ipak ne odstupa ni za pedalj, što se njih tiče Atina će morati sve da vrati, a ključni argument je da otplata počinje tek 2023. godine. To možda zvuči daleko u ovom trenutku, ali grčka ekonomija do tada bi se mogla potpuno urušiti i sebi natovariti nove dugove.