Trodimenzionalni ubica u sado-mazo kostimu

Nekako se poklopilo da je, samo nešto duže od mesec dana posle našeg objavljenog teksta o inostranom digitalnom stripu (NIN br. 3272) i ovde u Srbiji iz štamparije izašao prvi srpski digitalni trodimenzionalni strip. Po svemu je kreiran u skladu sa pretpostavkama iz tog osvrta.

Naravno, ako izuzmemo ili relativizujemo činjenicu da su crteži iz njega reprodukovani u jednom trodimenzionalnom fizičkom predmetu, dakle u tvrdo ukoričenoj knjizi, ti crtani prizori nemaju i stvarno tri dimenzije. No, kao što odavno postoje (samo inostrani) 3D-filmovi kod kojih se privid dubine postiže gledanjem kroz specijalne naočari sa jednim crvenim i drugim plavim staklom (ili providnom plastičnom folijom), tako se kroz slične naočari, sa približnim optičkim efektom, posmatraju i ovakvi stripovi.

I dok je većina videla 3D-filmove, manje naše publike ne samo da je videlo, nego i zna da u svetu odavno postoje i 3D-stripovi. Do pre deceniju-dve crtani su klasičnim tehnikama likovnog, prvenstveno grafičkog izražavanja, da bi sada, gotovo bez izuzetka, bili stvarani samo kompjuterima.
Mala mana je što oni koji inače nose naočari sa dioptrijom za čitanje moraju da ih ostave na glavi, a da druge neprestano drže preko njih, jer filter-naočari najčešće nemaju dioptriju, pogotovo ne prilagođenu svakome.

Kako god bilo, tek konačno smo i mi dobili jedan domaći 3D-strip. Doduše, on nije sa previše razdvojenim, odnosno pomaknutim odštampanim bojama, e da ne bi bio odviše mutan na prvi pogled, da ne bi odbio nenaviknutu publiku i da bi bez naočara mogli da ga čitaju i kupci koji ih nemaju. Optička varka, koja se u ovakvom slučaju postiže naočarima je drugačija. Iako je i sada utisak dubine nesporan, u ovom slučaju je nešto slabiji, dok je snažnija posledica doživljaj likova i detalja kao uglačanih metaliziranih površina sa jakim odsjajem.

Autor, znan i kao Ugo, nekada bubnjar rok-grupe Bijesovi, umetnik koji živi u blizini Gornjeg Milanovca, na 48 kolor-tabli stripa radio je pune četiri godine. Pod rukovođenjem urednika Malagme Ilije Mirovića nastala je priča o hipotetičkom Despotovcu, koji liči na neki svetski velegrad, u kojem se pojavio serijski ubica žena, maskiran u sado-mazo kostim. Inspektor Jovan Marić (Sic!) bori se protiv njega.

Iako ne sadrži seks ili eksplicitnu golotinju, strip je u velikoj meri erotizovan fetišistički odevenim likovima, a i blago je pervertiran. U suštini, s jedne strane, ovo jeste nesporni kič, ali, s druge, pred nama je zaprepašćujuće visokoprofesionalno, odista na najvišem savremenom svetskom nivou likovno realizovano i na američkom formatu u punom koloru na najboljoj hartiji odštampano stripsko delo. Plus, što za nas ovde ima i istorijsku vrednost! Rečju, jedno odlično, tehnički gotovo perfektno žanrovski jasno određeno i narativno nepretenciozno ostvarenje! Po mnogo čemu je bez presedana u Srbiji!