Moji Doljevčani će lepo živeti

Na čelu opštine Doljevac je predsednik sa veoma zanimljivom ličnom i porodičnom biografijom. Mnoga događanja i splet negativnih okolnosti učinili su njegovo detinjstvo teškim, ali karakter, poslovna intuicija i upornost uticali su na to da je Goran LJubić Mađarac, danas, pored prepreka i lažnih optužbi, jedan od najuspešnijih predsednika i preduzetnika u opštini Doljevac. Ta činjenica da je uspevao da savlada sve prepreke koje su mu postavljane, verovatno je uticala na glasače kada su ga predložili još pre 11 godina, i izabrali za predsednika njihove opštine. U trećem mandatu osvojio je ubedljivu pobedu od 70 posto glasova.

Opštinu Doljevac čini 19.561 stanovnik, u 16 naselja. Jedna je od šest opština na područjuNišavskog okruga. Nalazi se na raskrsnici puteva. Po veličini teritorije je na poslednjem, a po broju poljoprivrednih površina i gustini naseljenosti na drugom mestu u okrugu. Kroz njenu teritoriju protiču tri reke i na koridoru je E-75. Sve ove činjenice i mnogi drugi potencijali nisu doprineli da se ova opština svrsta među razvijene. Tavorila je, ništa se nije obnavljalo. Zbog toga je prvo pitanje za predsednika Gorana LJubića Mađarca, šta je to što ga je motivisalo da pored uspešnog posla koji je obavljao u porodičnoj firmi Vodogradnja, dođe na čelo opštine koja je bila u velikim problemima:

Do pre jedanaest godina mene politika uopšte nije interesovala. Nisam znao ni ko je ministar, niti bilo koji političar u našoj zemlji. Bio sam privatnik i preduzeće je dobro poslovalo. Dosta sam putovao i video kako se u drugim delovima naše zemlje dešavaju promene nabolje. Bilo je neverovatno ali istinito u mojoj opštini se ništa nije decenijama događalo. Putna infrastruktura bila je u očajnom stanju. Put od mog sela Pukovca do Niša bio je katastrofalan rupa do rupe. I ne samo to, postojao je višedecenijski problem vodosnabdevanja koji se nije rešavao, u mnoge javne objekte skoro da se od izgradnje ništa nije ulagalo. Jednostavno, stanje nije bilo onakvo kakvo je trebalo i moglo da bude.

Glasači su vam ukazali poverenje i izabrali vas, jeste li smatrali da se takvo stanje može promeniti?

Jesam, ali na prvom kolegijumu dobio sam tačne informacije o stanju u opštini. Budžet opštine bio je, za tu godinu, 630.000 dinara, a dug je bio dva miliona. Tog momenta krenuo sam prema vratima rešen da napustim funkciju. Moji saradnici su me zadržali. Svi su od mene, kao uspešnog privrednika, očekivali čudo - da izvučem opštinu iz problema. Znaju da sam svojoj deci nešto u životu stvorio, pa su išli tom logikom da mogu i svojim građanima obezbediti nešto bolje uslove za život.

Ilustracije radi da kažem - koliko je bilo teško, tri godine smo vraćali dugove, uslovi za rad zaposlenih su bili takvi da smo imali samo jedan kompjuter i stari auto.
Odabrao sam tim sjajnih stručnih i vrednih ljudi, koje za svih 11 godina nisam menjao. Znajući sebe da nikako neću odustati, znao sam da ću sa svojim saradnicima uspeti da pokrenem mnoge aktivnosti, jer sam to sebi zacrtao i obećao građanima. To se i desilo. Danas, kada se sretnem sa građanima, mogu bez lažne skromnosti da im kažem da sam sve što sam u izbornoj kampanji obećao i ispunio.

Opština Doljevac već dugi niz godina nikome ne duguje ni žutu banku. Zgrada opštine je adaptirana i dograđene su nove prostorije i sve službe su kompjuterski potpuno opremljene.
Koliko smo uspešni i koliko nam i dalje građani veruju, govori podatak da je od 11.000 glasača, za mene, u trećem mandatu, glasalo njih 70 posto.

Po vama, koje greške pravi lokalna vlast u drugim opštinama zbog čega ne mogu da dostignu vaše rezultate?

Velika greška, ne samo u opštinama i gradovima već i na republičkom nivou, jeste to što političari dolaskom na vlast menjaju ljude koji 20 godina rade jedan posao. Idemo stalno u rikverc jer dovodimo nove ljude koji tek treba da se uče. Ne mogu oni više znati od onih koji godinama rade taj posao. Kod mene su ostali ljudi koji su i ranije radili isti posao.

Koje uslovi su bili presudni da se Leoni odluči da gradi fabriku baš u Doljevcu?

Ranije nisu dovoljno afirmisane prednosti koje Doljevac ima, a to je da se nalazi na raskrsnici - graniči se sa opštinama Merošina, Aleksinac, sa Gadžinim Hanom, Žitorađom i gradom Nišom. Nalazi se na putu E-75, koridoru i kroz njenu teritoriju protiču tri reke. Sve te prednosti smo prezentovali investitorima i Leoni je izgradio svoju fabriku u Doljevcu, doduše uz zalaganje tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, Verice Kalanović i tada, zamenika premijera Aleksandra Vučića. Radimo na tome da zainteresujemo još investitora.
U Leoniju danas radi 2.200 radnika i veoma sam srećan zbog toga. Nije bilo mnogo pregovora o tome da li da grade fabriku ili ne. Procenili su da smo mi odgovorni i ozbiljni ljudi. Verovali su u sve što sam im obećao, jer je tako zaista bilo, sve smo ispunili. Dobili su dozvolu za 15 dana. Sklopljen je ugovor i Leoni gradi još jednu fabriku koja će početi sa radom već 16. maja iduće godine. U Leoniju će tada raditi ukupno 4.500 radnika.



Da li ste do sada ispunjavali sve ono što ste obećali u izbornoj kampanji?

Veoma je ružno ako političar u kampanji obeća građanima neka rešenja, a kasnije ništa od toga ne ispuni. Ja mislim da sam mojim građanima pružio i više nego što sam mogao.
Radostan sam i zbog toga što ljudi ne odlaze od nas, naša sela se ne prazne, ne smanjuje se broj đaka u školama. Trudimo se da im obezbedimo zaposlenje, puteve, dobro vodosnabdevanje. Ravnomerno ulažemo u sva sela pa i ona najmanja. Ja ne razumem političare, a to se dešavalo, da kažu tamo nećemo ništa da radimo jer imamo mali broj glasača. Ja tako ne radim jer za mene su ljudi - ljudi, a ne brojevi. Naša mala sela, kao što su Perutina, i Rusna su dobila asfaltni put, vodovod, telefon, autobusku liniju, kao što su dobila sva sela. Na našoj teritoriji se trenutno gradi 11 kilometara asfaltnog puta.

Sve naše porodilje dobijaju 12 meseci novčanu pomoć, a sredstva smo obezbedili iz opštinskog budžeta.
Ja sam ponosan na moje građane što su ostali da žive ovde, što su mi verovali. Mnogo su pretrpeli od 90-ih pa do danas, a da ništa nisu krivi bombardovanje, inflaciju. Ostali su bez posla. Smatram da ništa gore od toga ne može biti nego dovesti porodicu u bezizlaznu situaciju. Šta da jedan roditelj koji je dobio otkaz kaže svojoj deci? Ja sam se toga bojao svih ovih 11 godina, ali na moju sreću, nisam bio u situaciji, ni kao preduzetnik, ni kao predsednik da nekom radniku dam otkaz.

Mnogi kritikuju državnu odluku o smanjenju broja zaposlenih u lokalnoj upravi, a ja pitam da li je država kriva što su neki predsednici pokazivali svoju moć tako što su zapošljavali mnoge ljude i sada imaju problem. Ponosan sam što u mojoj opštini radi 45 ljudi, koliko ih je bilo i pre 11 godina i mi nemamo višak zaposlenih.

Imate li neku investiciju koja će jednako obradovati građane i vas lično?

Imamo. Mnogo me raduje što će moji građani iduće godine imati akva- park. Ulazimo u ovu investiciju čija je vrednost 300 miliona, deo sredstava smo izdvojili iz budžeta a deo iz kredita. Sredstva su obezbeđena i izvođač će sigurno biti na vreme isplaćen. Akva-park će početi sa radom u maju iduće godine. Mnogi su se pitali zbog čega akva-park u Doljevcu. A ja se pitam zar i stanovnici opštine Doljevac nisu zaslužili da lepše žive kao i mnogi stanovnici u našoj zemlji. Ja kao predsednik osećam obavezu da im to obezbedim.