„Ludi avgust“ trese i Evropu

Foto profimedia.rs

Vang Đenlin nije kockar, a samo u jednom danu izgubio je 3,6 milijardi dolara. On je najbogatiji biznismen na azijskom kontinentu, a tog crnog ponedeljka, 24. avgusta, vrednost njegove kompanije Dalijan Vanda na kineskoj berzi pala je na 31,2 milijarde dolara. Pre nepunih mesec dana, kako javlja Si-En-En, njegove akcije vredele su čak 13 milijardi dolara više.

Možda i zbog toga ono što se minulih nedelja dešavalo na kineskoj berzi Blumberg opisuje poslovicom - ko visoko leti nisko pada. Samo u jednom danu nekoliko stotina evropskih kompanija izgubilo je više od 400 milijardi funti. O kolikim parama je reč možda najbolje ilustruje podatak da to predstavlja 550 milijardi evra, što odgovara sedamnaestogodišnjem bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije. Sve što naši građani i privreda stvore za 17 godina, vlasnici evropskih kompanija izgubili su, dakle, preko noći. Blumberg navodi da je vrednost akcija na kineskoj berzi tokom avgusta pala za ukupno 12 odsto. Zbog toga su termin crni ponedeljak svetski mediji već zamenili ludim avgustom, a početkom ove nedelje Blumberg je pisao kako zbog Kine sada podrhtava Evropa.

A zašto sve što se događa u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu treba da zabrine i nas, bez obzira na to što smo udaljeni nekoliko hiljada kilometara, objasnio je Majkl Boskin, profesor ekonomije na Stenford univerzitetu u autorskom tekstu za Project Syndicate, za koji NIN ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji.
S obzirom na kineski sistemski značaj u globalnoj ekonomiji, tamošnja nestabilnost mogla bi da predstavlja rizike daleko van njenih granica, upozorava Boskin i podseća da je Kina vlasnik američkih hartija od vrednosti, glavni trgovinski partner SAD, Evrope, Latinske Amerike i Australije.

Blumberg javlja da je vrednost akcija na berzama širom sveta, od 11. avgusta, kada je Kina iznenadila tržišta namernim slabljenjem juana, pala za više od 5.000 milijardi dolara. Sledeći sastanak američkih Federalnih rezervi (FED) zakazan je za 16. septembar, a analitičari su očekivali da će FED podići kamatnu stopu. Međutim, nakon što je Kina praktično otpočela novu rundu valutnog rata, ekonomisti procenjuju da će kreatori američke ekonomske politike sada odložiti rast kamatnih stopa. A to je trebalo da bude prvo povećanje kamatnih stopa u SAD još od 2006.

Geografski najbliže nama, strah od ludog kineskog avgusta oseća se u Nemačkoj. Tamošnji privrednici, na primer, već zbrajaju gubitke, jer su nemačke kompanije, predvođene proizvođačima automobila, minulih godina ulazile na kinesko tržište. Kina je bila izvor rasta za mnoge nemačke izvoznike. Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku, Kina je 2014. postala četvrto po veličini izvozno tržište za Nemačku. Sa druge strane zvanični Berlin uticaj kineskog privrednog usporavanja na Nemačku još vidi kao ograničen, a tamošnju poslovnu zajednicu uverava da nema razloga za brigu.
I na drugom kraju sveta - iz Brazila - stižu vesti da bi privredni oporavak mogao biti sporiji od očekivanog zbog situacije u Kini.

Kineske vlasti su u nedostatku tržišnog rešenja za smirivanje berze posegnule za administrativnom merom, odnosno vraćanjem berzanskog indeksa na 4.500 poena. Time su zapravo pokušali da obezbede meko prizemljenje, ali nisu uspeli da sakriju činjenicu da je brz privredni rast Kine istovremeno zaklonio mnoge ekonomske probleme. Očekivalo se da će ove godine tamošnja privreda rasti po stopi od sedam odsto, međutim, posle crnog ponedeljka sve veći broj ekonomista smatra da će privredna aktivnost porasti pet odsto ili čak i manje od toga.

Dodatni problem, koji je sada izašao na videlo, ogleda se u velikoj zaduženosti. I to ne države, jer je kineski javni dug relativno nizak i tek je nešto veći od 40 odsto BDP-a, već su prezaduženi građani i privreda.

Fajnenšel tajms piše kako se kineske banke suočavaju sa rastom loših kredita i stagniranjem profita. Četiri velike banke, koje su pod državnom kontrolom, prvu polovinu godine, kako javlja ovaj dnevnik, završile su u neznatnom plusu. Uprkos tome što je Centralna banka Kine relaksirala svoju monetarnu politiku, smanjenjem kamatnih stopa i smanjenjem obaveznih rezervi bankama, kineski analitičari ocenjuju da se kreditori trenutno suočavaju sa najtežim tržišnim uslovima u poslednjih nekoliko godina. Novim merama kineske monetarne vlasti pokušavaju da presipaju likvidnost, odnosno oslobode sredstva bankama. Međutim Patricija Čeng, analitičarka iz Kine, za Fajnenšel tajms kaže da je to isto kao da šutirate konzervu niz put i tako pokušavate da je pokrenete. Kako kaže, Centralna banka se nada da će na ovaj način upumpati sredstva bankama, ali da će pare biti preusmerene ka privredi kroz jeftinije kredite, da će firme na taj način povećati produktivnost i moći da se razduže. Rejting agencija Mudis procenjuje da će ove mere povećati likvidnost banaka za 94 do 110 milijardi dolara.


Foto AP

No, za Nurijela Rubinija, šefa Rubini globalne ekonomije i profesora ekonomije i biznisa na Univerzitetu u NJujorku, poznatijeg kao doktor katastrofa, jer je predvideo i globalnu krizu 2008, upravo su rejting agencije jednim delom zaslužne, za neizvesnost u kojoj se Kina sada našla. Na ovom primeru se, zapravo još jednom pokazalo koliko rejting agencije loše rade svoj posao. Zato Rubini smatra da je svetu danas, više nego ikad, potreban sistem za rano upozoravanje od rizika. Jer, podseća Rubini, bilo je ljudi koji su predvideli i inicijalnu krizu iz 2008. Oni su i tada upirali prstom u političare, bankare i međunarodne finansijske institucije, piše Rubini za Project Syndicat.

A kako je sve počelo objašnjava Bendžamin Koen, profesor međunarodne političke ekonomije na Univerzitetu Kalifornija. U autorskom tekstu za Project Syndicate on tvrdi da je ranija odluka Centralne banke Kine da namerno oslabi juan umalo mogla da dovede do globalnog urušavanja finansijskih tržišta. Monetarne vlasti toj meri su pribegavale i ranije, prvenstveno zato što se na taj način stimulišu izvozno orijentisane kompanije, jer stranu valutu koju zarade izvozeći mogu da zamene za više juana.

Koen, međutim, kaže da ovoga puta motivi ulaska Kine u valutni rat nisu samo uskonacionalni i ne završavaju se samo na nameri da se pomogne privredi. On spekuliše da je strateški cilj zvaničnog Pekinga da juan postane peta valuta u korpi od četiri valute preko kojih Međunarodni monetarni fond (MMF) određuje vrednost specijalnih prava vučenja (SPV). A upravo SPV praktično ima ulogu novca, jer se koristi kao sredstvo plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama, pa taj obračunski novac zovu i papirno zlato. Inače, u korpi valuta sada se nalaze američki dolar, evro, japanski jen i britanska funta. Da bi neka valuta ušla u tu korpu potrebno je da ispuni dva uslova, podseća Bendžamin Koen. Prvi je da zemlja u kojoj se ona štampa bude među najvećim svetskim izvoznicima, što za Kinu nije ni najmanji problem. Kamen spoticanja je, međutim, drugi uslov, koji podrazumeva da valuta mora biti u širokoj međunarodnoj upotrebi i da se njome slobodno trguje. Koen se poziva i na jedan izveštaj MMF-a u kome se kaže da juan još nije spreman za svetsku premijeru u globalnoj ekonomiji. Ipak, u jednoj drugoj analizi MMF-a ,čije delove Koen takođe prenosi, navodi se da bi vrednost kursa specijalnih prava vučenja bila bliža tržišnoj ako bi i juan bio uključen u korpu valuta.

Kineske vlasti preduzele su niz koraka kako bi povećale upotrebu juana, uključujući i potpisivanje sporazuma sa više od 20 zemalja za aktivno podsticanje of-šor zona da depozite i obveznice drže u juanima, navodi Koen i dodaje da se krenulo i sa opreznim otvaranjem domaćeg tržišta kapitala.
I dok je svojim potezom zvanični Peking svet uvukao u novi valutni rat, profesor na Univerzitetu Kalifornija zaključuje da Kina ovoga puta izgleda ima dobru strategiju čiji je konačan cilj ubacivanje juana u korpu valuta.

Čini se, ipak, da su neki Amerikanci prozreli nameru zvaničnog Pekinga. Čarls Šumer, demokratski kongresmen, predložio je još sredinom avgusta da MMF Kini zabrani pristup globalnoj korpi valuta, preneo je tada Fajnenšel tajms. Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp bio je, čini se, najglasniji u osudi kineskih monetarnih vlasti. Devalvacija juana imaće razorne posledice po američku privredu. Oni nas uništavaju. Obaraju juan dok ne dobiju ono što žele... Kina se obogatila na nama. Obnovili su sebe novcem koji su izvukli iz SAD i poslovima koje su uzeli od Amerike, izjavio je Tramp za Si-En-En.
Kako sada stoje stvari, biće dobro da se ovo završi samo kao još jedna bitka u novom valutnom, a ne nekom drugom ratu.

Kum valutnog rata

Izraz valutni rat smislio je bivši ministar finansija Brazila Gvido Mantega, u jeku finansijske krize 2010. Reč je o pojavi kada države, izvozni rivali, namerno obaraju vrednost svoje valute kako bi stimulisali izvoz i profitirali u spoljnoj trgovini.