Eho islamske renesanse

Foto AP

Poslednjih meseci svetski mediji, među njima i najugledniji, sve češće pišu o islamskom verskom radikalizmu u Bosni i Hercegovini. Uglavnom su to manje-više ozbiljna prebrojavanja ovdašnjih mladića, pa i devojaka, koji se bore u formacijama Islamske države. Ima, dabome, i ozbiljnijih analiza stanja stvari, pa tako britanski Bi-Bi-Si nedavno iznosi tezu da je Bosna kolevka modernog džihadizma. Beleže se i reportaže iz nekih ovdašnjih sela i zaseoka koja, po opštoj oceni, deluju kao eksteritorijalne zajednice sledbenika vehabizma.

U samoj Bosni i Hercegovini, osim retkih trenutaka, o svemu ovome se ćuti. Iz miljea srpskih i hrvatskih političkih, intelektualnih i verskih elita uglavnom dolazi objašnjenje da bi, verovatno, bilo kontraproduktivno, pa i nepristojno da oni prvi otvore ozbiljniji dijalog o ovome. Time praktično pozivaju svoje bošnjačke kolege da otvore priču o ovom fenomenu. Odgovora, zasad, nema. Bar za opštu javnost. Bolje obavešteni, međutim, znaju da unutar bošnjačkih političkih, intelektualnih i verskih elita postoje ozbiljni sudari - jedni su za potpuno otvaranje dijaloga o ovoj temi i formulisanje jednog sveobuhvatnog odgovora, dok su drugi za ćutnju o svemu, pa ih zato, verovatno, i sumnjiče da ozbiljno koketiraju sa tim novim jakim muslimanima kako ih je nazvao donedavni vrhovni verski poglavar reis Mustafa Cerić.

Običan svet je, međutim, prilično isprepadan. Setimo se, nedavno kamenovanje Vučića u Srebrenici počelo je uzvicima Alahu ekber, istim rečima iz muslimanske molitve počeo je i onaj nedavni napad na policijsku stanicu u Zvorniku u kojoj je smrtno stradao jedan, a ranjena dvojica policajaca. Po istom ritualu se dogodio i pre pet godina napad na policijsku stanicu u Bugojnu gde je takođe stradao policajac, ali bošnjačke nacionalnosti. Bio je i napad na američku ambasadu, zaklana je i cela hrvatska porodica u jednom selu kod Konjica, u Mostaru je eksplodirao automobil bomba, pre više od deceniju, takođe pred policijskom stanicom. Uvek su izvršioci pripadnici vehabijskog pokreta ili ljudi bliski njima. Interesantno je, međutim, da se i unutar tog pokreta događaju obračuni. Kod Zavidovića jedan vehabija je ubio drugog zato što mu nije dao devetogodišnju kćerku za ženu. Na periferiji Sarajeva pre više od decenije zabeleženo je da je jedan mladić zaklao svoju majku samo zato što je klanjala i ispovedala veru na tradicionalan način ovdašnjih muslimana, a ne kako je to tražio njen sin. Kod Velike Kladuše je tri puta napadnut lokalni hodža, uboden nožem i jedva je živu glavu izvukao, samo zato što je javno tražio da se mladići ne šalju u formacije Islamske države.

Svi ovi i drugi slični događaji u bosanskohercegovačkoj javnosti su prikazivani kao izolovani pojedinačni slučajevi koji međusobno nemaju veze akt pojedinca ili grupe uglavnom otkačenih ili čudnih ljudi.

Sociolog iz Banjaluke Slobodan Nagradić kaže da u najnovijim događajima vidi eho islamske renesanse u Aziji i Africi, ali i podseća da se u toliko citiranoj Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića često previđa teza u kojoj on traži osetniju islamizaciju celog bosanskohercegovačkog društva, muslimana posebno. Nagradić veruje da će kad-tad doći vreme kada će se društveni dijalog o ovoj temi morati otvoriti, kako islam ne bi bio zloupotrebljavan za terorističke i druge svrhe.

I akademik Esad Duraković iz Sarajeva veruje da se tema verskog radikalizma neće moći predugo držati po strani, jer preti unutarbošnjački sukob ukoliko se sve ne razjasni. On posebno zamera Islamskoj verskoj zajednici jer deluje prilično neodređeno.

Islamski teolog Muhamed Jusić svojevremeno je, ne umanjujući značaj bezbednosnih službi, upozorio da je njihovo i najbolje delovanje nedovoljno i da odgovor na narastajući i sve opasniji problem moraju dati svi od porodice, škole, verskih zajednica. Po Jusiću, moraju se naći koreni, a ne baviti se samo pojavnim oblicima.

Već dugo u Sarajevu postoji priča kako sami vrhovi i malih i velikih političkih partija ozbiljno namiguju i koketiraju sa ekstremnim grupama jer, eto, svi su birači. Najviše se za takvu rabotu sumnjiči najveća bošnjačka politička partija - Stranka demokratske akcije.

Razne bezbednosne agencije u BiH o celom problemu progovaraju samo kad moraju - dakle, vrlo retko i obično na parče, bez pokušaja da nađu zajedničku nit u nizu sve dramatičnijih događaja. Istina njih donekle amnestira činjenica da je BiH i dalje zemlja pod snažnim nadzorom, pa i upravom onih koji se obično podrazumevaju pod pojmom međunarodne zajednice. Tu su mirovne trupe Evropske unije (EUFOR), misija NATO, a ovde, nije preterivanje, razne velike svetske obaveštajne službe deluju kao kod kuće. Dabome, oni drže pod kontrolom sve ovdašnje službe i stanje stvari im je dobro poznato, verovatno mnogo više i bolje nego što domaći i strani mediji mogu da istraže.


Foto Đorđe Kojadinović

Još pre tri godine Kancelarija za borbu protiv terorizma američkog Stejt dipartmenta iznela je i ovakvu ocenu: Ekstremni islam je najveća pretnja u BiH. Ni to nije bilo dovoljno da na domaćem terenu pokrene ozbiljniju akciju. I ovih dana, kažu dobro obavešteni, između Amerikanaca i bošnjačkog političkog vrha traje veliki sukob. Reč je o imenovanju novog direktora Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH (OBA). Bakir Izetbegović ima svog favorita koji se ne dopada američkoj ambasadi koja gura neke druge ljude. Upućeni veruju da će od ishoda tog nadgornjavanja zavisti hoće li i kakvog sudara biti države sa ekstremnim islamskim grupama kojima veću pažnju pridaju svetski nego domaći mediji.

Najnovije je da su neki sajtovi bliski vehabijskom pokretu u BiH objavili karte budućeg, ali skorog, napada na Republiku Srpsku. Vojni stručnjaci kažu da to nije neka igrarija dece na internetu jer uočavaju da je kartu pravio neko ko, ipak, ima ozbiljna vojna znanja. Spomenute štokakve bezbednosne i obaveštajne agencije o svemu verovatno znaju znatno više, ali se ne oglašavaju. A običan svet je uplašen.

U pritvoru je i dalje Bilal Bosnić, neformalni vođa vehabijske zajednice u BiH. Suđenje ide sporo, najviše ga terete za regrutovanje i slanje mladića u formacije Islamske države. Uhapšen je prošle godine, neposredno nakon što je italijanskoj štampi rekao da će Vatikan biti meta muslimana.
I još jednom o analizi britanskog Bi-Bi-Sija. Oni tvrde da je ovo vreme kada se pravi front za, kako kažu, Balkanski kalifat.