Svi naši reketaši

Srbija je, dakle, zemlja u kojoj neki tajkuni ne prezaju ni od pokušaja da reketiraju predsednika Vlade. Kao da su na Vimbldonu. Kladionice su već počele da spremaju kvote za klađenje kome je uopšte na pamet pala tako glupa ideja da reketira najmoćnijeg čoveka u zemlji. I čaršija je počela da nagađa o kom se tajkunu radi. Da li je opet na Aleksandra Vučića udario Miroslav Mišković, ljut što je osam meseci proveo u pritvoru? Takve sumnje podgrejao je i sam premijer izjavom za TV Pink, da je sa američkim potpredsednikom DŽozefom Bajdenom razgovarao i o tome „da su pojedini tajkuni tražili da mi se ukaže da protiv njih ne mogu da se vode sudski procesi, pa su očekivali da će to biti ukazano iz vrha SAD“. Time se, međutim, krug kandidata proširio. Da nisu, možda, u pitanju Miroslav Bogićević, Goran Perčević ili Željko Žunić, koji teško mogu da se pomire sa činjenicom da su se njihove, doskora moćne privatne imperije, za Vučićevog vakta srušile kao kule od karata, a njima se stavlja na teret da su ojadili banke za desetine miliona evra? Čaršija je tipovala i na još neke moćne biznismene, koji se do sada nisu, bar ne javno, suprotstavljali premijeru, ali im navodno smeta što njihovi konkurenti, koji su se napredno prestrojili na pravu stranu, rastu brže od njih. Ispostavilo se da su sve to bili „ćorci“. Premijera je, objavili su neki poslovično dobro obavešteni mediji, pokušao da reketira - rođak jednog ministra! Dan posle je to potvrdio i sam Vučić. I opet su krenula nagađanja. Ko bi od ministara u Vladi Srbije mogao da ima takvog rođaka, koji ne preza ni od čega? Hm, a za koga biste ruku u vatru stavili da u svom okruženju nema bar nekog nećaka, sestrića, bratanicu, stričevića, pašenoga, svastiku, pastorka, zeta, ujaka, teču ili ujnu sa sumnjivim biznisom, spremnim na sve zarad ličnog bogaćenja? Ma, mnogi ni svojoj rodbini ne veruju. Uostalom, stara poslovica kaže – ako hoćeš da zadržiš prijatelja nemoj sa njim da krećeš u biznis. Na sreću, pre nego što su svi u Nemanjinoj i bližoj okolini postali sumnjiva lica, dilema je rešena i svi su mogli da odahnu. Reketaš zapravo i nije direktni, krvni srodnik, već indirektni rođak, zet ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, koja je, kako je javno priznala, bila spremna i na ostavku ako joj premijer zbog toga više ne veruje. Na opšte zadovoljstvo, bar do dugo najavljivane, a isto tako dugo i odlagane rekonstrukcije Vlade, svi mogu da odahnu, jer je premijer zadovoljan reformama koje sprovodi Kori Udovički. A, ruku na srce, ona svakako nije ni mogla da bira zeta. A i da jeste, ko bi rekao da će mu na pamet pasti ideja da reketira njenog šefa? A još više da će joj Vučić jednog dana biti šef? Priču o reketašu lansirao je sam premijer, koji je rođaka ministra optužio da je dostavio pismo grupi američkih kongresmena u kojem se za korupciju u Srbiji optužuje, kakva koincidencija, takođe rođak jednog člana Vlade. Ali ne tamo nekog ministra, već lično premijera. I ne zet, nego brat. „Američkom potpredsedniku DŽozefu Bajdenu poslato je pismo grupe kongresmena, koje nisu oni ni pisali. Oni su dobili to pismo, iza koga ne stoji nikakav bosanski kokus u Kongresu. To su odavde organizovali i u to je bila umešana jedna američka kompanija i rođaka jednog našeg ministra“, izjavio je premijer posle povratka iz Vašingtona. Time su, zajedno sa Sorajom, Stanijom i ostalim starletama iz Parova, Farmi i Velike braće na naslovnim stranama, u drugi plan potisnuti rezultati razgovora premijera Vučića sa potpredsednikom SAD DŽozefom Bajdenom. Barem koliko i Soraja, za to je kriva i Evropska komisija, koja je preko portparolke Nataše Berto saopštila da sve zemlje EU kolektivno imaju Sporazum o readmisiji, po kome mogu u Srbiju da vrate izbeglice iz Sirije i drugih afričkih i azijskih zemalja koje ne dobiju azil u EU. Berto je precizirala da Mađarska, na primer, može u Srbiju vratiti sve izbeglice kojima je omogućeno da prođu kroz našu zemlju na putu ka EU. Ako je i od EU, mnogo je! Ispostavi li se da je ovo zvanični stav EU, mora se jasno i glasno postaviti pitanje koje već dugo lebdi u vazduhu: ima li iko normalan u Briselu? Ili je i ovo samo još jedan pokušaj reketiranja Srbije?