Kad orlovi rano polete

Foto AP

Hrvatska je članica EU i Srbija, čak i da hoće, ne može uvesti nikakve mere Hrvatskoj, jer ima ugovor sa EU. Sve što Srbija napravi ili pomisli napraviti, radi protiv EU, pa sam siguran da oni to neće uraditi, nezapamćeno pompezno udario je o zid hrvatski premijer Zoran Milanović. Ubrzo, pošto je izgovorio ovu i druge ponižavajuće rečenice o Srbiji, Srbijancima i Srbima, a svega nekoliko dana od kada je blokirao prolaz kamionima, potom svima sa srpskim tablicama, a na kraju i sa pasošima, Evropska komisija zahtevala je da povuče mere kojima je želeo da kazni južnog susjeda zbog priliva izbeglica u Hrvatsku.

I premda je u prvoj rundi borbe petlova Zorana Milanovića i Aleksandra Vučića izgledalo kao da se Srbija povlači i preti praznom slamom, jer je najavila, pa odložila primenu kontramera, signal iz Brisela Beograd je, izgleda, dešifrovao na vreme. Tek Evropska komisija je započela istragu o tome da li je Hrvatska prekršila SSP i dan kasnije preko portparola saopštila da izgleda jeste. Kada je, u petak, Zagreb povukao sve blokade, i Beograd je ukinuo kontrameru, koja je na snazi bila jedan dan, a blokirala je sva hrvatska, ali i druga transportna vozila sa hrvatskom robom.

Krizna situacija nastala zbog toga što su se po zatvaranju mađarskog zida izbeglice sa Bliskog istoka okrenule od Subotice ka Šidu, nazvana je čak carinskim ratom, a hrvatski premijer optužio je Srbiju da šuruje sa Mađarima i usmerava na hiljade izbeglica prema Hrvatskoj. Sa stampedom izbeglica krenuo je i diplomatski stampedo između dva suseda, pa je osim za šurovanje Srbija optužena da takoreći pljačka izbeglice, da na njima zarađuje, da ima ispotprosečne državnike, a nenormalne medije, da nije civilizovana i da je varvarska. Rešenje je ponudio velikodušni komšija u vidu stotinak autobusa koji bi izbeglice prevozili tamo gde ovi ne žele da idu.

Ni srpska vrhuška nije ostala dužna - uočila je i skenirala svaki neevropski kapilar u izjavama hrvatskog premijera - da izbeglice oslovljava sa to, kao da su krompir, da je neozbiljan, pa mu je do šale u nevreme, da ne mari za elementarnu slobodu kretanja. I na nižim nivoima vlasti, u policiji i režimskim medijima, nepogoda se širila. Te su se policije bezmalo optuživale za krijumčarenje migranata preko Dunava, a mediji se razbacivali hiljadama izbeglica koje su već ušle u Hrvatsku, ili pitanjem da li ih uopšte ima na blokiranim prelazima.

Svega je bilo u deset dana septembra, koji će izvesno ostati upisani u analima odnosa dveju zemalja, makar zbog note Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje je upozorilo Zagreb da ne poseže za merama kakve su viđene samo u vreme fašističke vladavine u NDH, a koju je ambasador te zemlje u Beogradu odbio da primi.

U privrednim analima, ali i rezultatima za ovu godinu, tih deset dana, ostaviće ozbiljniji trag. Hrvatska gospodarska komora je u apelu na svog premijera da otvori granice i spreči krah tamošnje privrede, navela da Hrvatska od izvoza u Srbiju zarađuje 509 miliona evra, što znači da je svaki dan blokade šteta za njih bar 1,4 miliona evra, ne računajući blokadu robe koja je samo trebalo da prođe kroz Srbiju. Pošto Srbija, prema podacima PKS, u toj trgovini ima suficit i pride su kamioni sa ovdašnjom robom stajali danima, šteta je za srpske izvoznike još i veća. Tim pre što dve trećine srpskog izvoza u druge zemlje ide preko Hrvatske.

Posrednu štetu, po privrednike i njihove zaposlene, ali i po potrošače i građane, izvoznici će možda i pokušati da naplate na sudovima, a srpski ministar trgovine Rasim LJajić kaže da će ih država u tome podržati. Privrednoj komori se sa tim zahtevom zasad prijavilo 60 firmi.

Država, međutim, neće tražiti formalno zadovoljenje zbog toga što je Hrvatska, zapravo EU, grubo prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U pismu upozorenja koje je poslao evropskim zvaničnicima, Vučić je i sam naveo kako je susedna administracija prekoračila granice ovog sporazuma i carinske unije, ali se nakon okončanja krize na to više nije osvrtao.

Slobodan Samardžić, profesor evropskih odnosa i EU na master studijama Fakulteta političkih nauka, objašnjava za NIN da je u pitanju kršenje sporazuma već zbog same činjenice da je Hrvatska jednostrano prekinula slobodu kretanja. Isto bi bilo da je to učinila Bosna i Hercegovina, s kojom isti dogovor imamo u okviru CEFTA.

Samardžić kaže da odluka o ovom slučaju neće biti izvesna, bez obzira na izjave portparola, sve dok je EK zvanično ne usvoji. Unija se trenutno nosi sa velikim problemom masovnog kršenja propisa iz oblasti migracione politike, što ju je učinilo okruženjem labavog prava. Ovo je stoga jedan u nizu prekršaja, koji samim tim gubi na značaju. Zato se izjave o tome prepuštaju portparolima, a odnos je nemaran. To je unutrašnja politika koja se gradila od Šengenskog ugovora 1985. preko Dablina i devedesetih, a posle 1998. postala i deo pravnog sistema Unije i funkcionisala sve do pre koju godinu, podseća Samardžić da nije tako davno Francuska pokušala da zatvori granice sa Italijom, kada joj je EK naložila da to ne čini.

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin je, izgleda, pucao iz prazne puške kada je upozoravao Hrvatsku da ne dolazi u obzir zatvaranje puteva i da ćemo zaštitu svojih ekonomskih i svakih drugih interesa zatražiti pred sudovima, jer je malo verovatno da nije znao da za takvu zaštitu nema suda.

U ovom slučaju Evropski sud pravde ne bi bio nadležan, jer se predmet tiče EU i Srbije. Moguća je međunarodna trgovinska arbitraža, a za trgovinska pitanja članica odgovornost je u potpunosti na EU. Ali priča o sudskom ili parasudskom načinu da se Srbija obešteti je šarena laža, jer se mi u ovom procesu ponašamo kao slabiji partner, iako to ne mora biti tako, kaže Samardžić.


Foto RAS

EU je ignorisala SSP i kada je Hrvatskoj ostavila četiri puta veće kvote za izvoz cigareta u Srbiju (kakve je imala po CEFTA sporazumu), pod izgovorom da je običaj da se novim članicama daje vreme da se prilagode okolnostima. Ne bi bilo prvi put, međutim, ni da EU i Srbija međusobno čine još veće ustupke i gledaju kroz prste uoči mogućih izbora. Finale bi bilo otvaranje prvih poglavlja krajem godine. To bi bio dovoljno dobar razlog naprednjacima da ne pokreću pitanje kršenja SSP-a, jer se politika Unije da stavlja šlag na tortu kampanje stranke za koju procenjuje da će sa njom najbolje sarađivati, pokazala efikasnom. I kad je 2008. potpisan SSP, i kad su započeli pregovori prošle godine.

Naša strana mora da se angažuje, a ne da čeka na automatizam EU. Reč je o političkoj inhibiciji i neodgovornosti, jer im je otvaranje poglavlja glavni štih, iako su sami pregovori na dugom štapu. Propagandno to ima smisla, ali pregovori su otvoreni 1. januara prošle godine, a strategija Unije je da daje seckanu šargarepu koja se stalno secka na sve manje delove i da koristi razne sofizme da objasni odlaganja koja su duga, dok zemlja trpi, smatra Samardžić. Trebalo je, recimo, da zatražimo u Briselu analizu štete koju bi nam donela ukidanje kvote za poljoprivredne proizvode, pa da onda ztražimo odlaganje te mere na još godinu dana i pomognemo proizvođače. Mi to nismo učinili, a kad nezadovoljni evropski proizvođači protestuju u Briselu, dobiju subvencije.

Savet za stabilizaciju i pridruživanje, telo koje se sastoji od ministara Vlade Srbije i komesara EK, trebalo bi redovno da se sastaje i donosi zaključke u vezi sa sprovođenjem SSP. U ovom slučaju to telo bi čak moglo da donese zaključak i izrekne vrstu mere Hrvatskoj, ali ni to nije opcija.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže da je to sada najmanje bitno, kad sporazum iz Dablina više praktično ne postoji, a da je najvažnije da je Srbija prepoznata kao neko ko doprinosi rešavanju krize i ko je spreman s tim da se nosi. I sve to u atmosferi kada su odnosi sa Hrvatskom sve gori iz dana u dan. Zato bi Srbiju trebalo uključiti u proces odlučivanja o krizi. Za nas je najvažnije da nam je Evropa dala za pravo i više od toga ne treba očekivati zato što to nije u duhu Evrope.

Ako duh Evrope još postoji, nevladine organizacije iz Srbije i Hravatske očekuju da bi ga trebalo zadovoljiti na Evropskom sudu za ljudska prava i pozivanjem Hrvatske na odgovornost zbog kršenja ljudskih prava i slobode kretanja. Aleksandra Joksimović smatra da je važnije da je Srbija poentirala. Kriza je izazvala turbulencije i nesnalaženje mnogih, ali svakako ima razlike kada iz Srbije dolaze antihrvatski ispadi od vanparlamentarne partije bez uticaja i iz Hravtske antisrpski od samog premijera, kaže ona.

Taj premijer, Milanović, čiji mandat ističe, nesumnjivo je mislio na predstojeće izbore, koje predsednica Kolinda Grabar Kitarović još uvek nije raspisala, kada je Srbe nazvao varvarima. Da li birači njegove Socijal-demokratske partije smatraju da je preterao, i da li ga neopredeljeni nacionalisti ili možda čak i birači Hrvatske demokratske zajednice, na koje je očigledno ciljao, sad još manje cene, jer se ipak povukao pred Srbima, pokazaće izbori. Ali, oni, po mišljenju Đorđa Pavićevića, profesora na Fakultetu političkih nauka, u svakom slučaju neće biti tako izvesni kao što većina analitičara ovog trenutka ocenjuje. Služeći se Milanovićevim rečnikom po njima je orao pao i sve uprkos činjenici da mu je podrška rasla kada je, u avgustu, nakon uspešne turističke sezone, odlučio da kredite u švajcarskim francima konvertuje u evre po kamatnoj stopi i po kursu na dan uzimanja kredita. Te da je, pride, određenim kategorijama građana smanjio cenu struje.


Foto AP/Darko Vojinović

HDZ-ovo biračko telo je prilično stabilno. Prognoze, ipak, kažu da će borba biti teška, jer je Milanovićev rejting rastao pre krize sa izbeglicama. Nikome nije bilo u interesu da se granice zatvore, ali mi ne znamo da li je naša vlada nešto obećala nekome. Možda smo u paketu rešili ovu situaciju, uz obećanje da nećemo pokretati pitanje SSP-a, i otvaranje prvih poglavlja. Pavićević podseća da se na nivou cele Evrope političari dogovaraju kako će nastupati jedan prema drugom u skladu sa unutrašnjim potrebama. Ne zaboravite da smo se pred hrvatski referendum dogovorili da nećemo otvarati pitanje povratka izbeglica. Ili da su se Ivo Sanader i Borut Pahor dogovarali kad će ko koga da napadne. Te je dilema i koliko je Milanović gubio kompas, a koliko je sve deo agende.

Blokiranje procesa integracija Srbije za Hrvate je atraktivan adut, ne samo u kampanjama, nego i na događajima važnim za identifikaciju nacije, kakva je poslednja proslava Oluje. Da će i carinski rat još biti aktuelan na izborima jasno je iz toga što je Milanović zatvorio svaku komunikaciju sa Vučićem, samo dan nakon što je otvorio granice.

Što je red kamiona na hrvatskoj granici sa Srbijom bio duži, bilo je jasnije da se kilometri zapravo nižu na predizbornom marketingu lidera SDP-a. To ne znači pak da ta gužva, planirana ili ne, nije dobro došla i Vučiću, na kraju vrelog leta punog njegovih trijumfa u odnosima sa susedima. Uključujući i ovaj poslednji koji, po običaju, sam nije hteo da nazove pobedom, ali je to, po običaju, umesto njega učinio Dačić, a mogao je biti i Vulin.

Ovo Vučiću jeste išlo u prilog i sada bi izbori odgovarali i njemu, i jednom delu SNS-a, jer bi to bili i unutarstranački izbori, objašnjava Pavićević. Dobro bi mu došlo da se raščisti situacija u stranci, a možda i da se oslobodi nekih koalicionih partnera. On na svakim izborima kupuje još vremena na vlasti. Ali, za raspisivanje izbora u Srbiji važno je i koliko čvrsto će MMF, EU i strane ambasade insistirati na tome da ih ne bude, kao i još nekoliko okolnosti. Kako će se, na primer, pravno naći način da se održe izbori i u onim opštinama u kojima su u međuvremenu održani. Kako će se dogovoriti sa Ištvanom Pastorom koji već pokušava sebi da podigne ulog, jer je rekao da neće pre zakonskog roka raspustiti vojvođansku skupštinu. I konačno, ako se žele i predsednički izbori, Tomislav Nikolić bi morao da podnese ostavku ili da Skupština pokrene njegovu smenu. Pošto će se prepucavanja nastaviti, Vučić će opet stajati na istoj poziciji, a javiće se Vulin ili Dačić da odgovore Milanoviću, kaže Pavićević.

Milanovićev Vulin, ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić, doprineo je diplomatskoj pobedi Srbije možda i više nego pismo srpskog premijera briselskim zvaničnicima, kada je demonstrativno napustio ministarski sastanak u Briselu, na kome, navodno, nije bilo reči o srpsko-hrvatskoj granici. U kasnijem pokušaju da se povuče sa pozicije nacionaliste, možda pod pritiskom EU, možda pod pritiskom stranke, a možda zato što scenario tako nalaže, Milanović je podsetio da je njegov deda branio Srbe od ustaša, a da je Ostojić lično kroz Crveni križ pomagao žrtvama Oluje. Ipak, situacija je bila toliko apsurdna da su na smirivanje strasti ovog socijaldemokratu pozivali hadezeovci.

Srbija verovatno ima svoje favorite u Hrvatskoj, kaže Pavićević. Pretpostavljam da je lično i politički odnos između dvojice premijera ozbiljno narušen, ali ne vidim da će to dovesti do ozbiljnijih poremećaja. Neke štete će biti, ali važna komunikacija se svakodnevno odvija na nižim nivoima.

Milanovića bi, ne samo u biračkim glavama, nego i u novcu, srpsko-hrvatska kriza mogla da košta na izborima. Predstavnike 200 hrvatskih kompanija, koje posluju u Srbiji, u jeku svađe, nazvao je - srpskim, jer porez plaćaju Beogradu. Bogate račune pretežno esdepeovih simpatizera tako je potencijalno preusmerio ka HDZ-u, ali to se pitanje da zadržati iza graničnog prelaza Bajakovo. Čak i ako ih hermetički zatvori, granice, međutim, odavno prevazilaze ljudska prava i činjenica da je hrvatski predsednik vlade varvarima nazvao Srbe, manjinski i narod nad kojim je njegova država učinila stravične zločine. I sama daleko od evropskih vrednosti i duha, EU se na to neće osvrnuti. Ali će se, dok god postoji, držati pravila trgovinskih odnosa. Zašto onda i Srbija ne bi insistirala na poštovanju SSP-a?


Foto Oliver Bunić

Deset dana septembra

15.
Mađarska završila zatvaranje ograde na granici sa Srbijom
17.
Masovan priliv izbeglica na srpsko-hravtsku granicu
18.
hrvatska vlada zatvorila je granični prelaz u mestu Tovarnik
21.
Zagreb je zatvorio granicu za teretni saobraćaj iz Srbije, a za putnička vozila ostao je otvoren prelaz Šid
22.
Srbija zapretila kontramerama čiju primenu je odložila za jedan dan
23.
Beograd pisao zvaničnicima EU
24.
Srbija zabranila ulazak za teretna vozila sa hrvatskom registarskom tablicom i vozila koja prevoze hrvatsku robu
Zagreb odgovorio zabranom ulaska putničkih vozila i građana sa srpskim pasošem
MSP uputio notu zbog zabrane ulaska građana sa srpskim pasošem u Hrvatsku, u kojoj se taj postupak poredi sa postupcima NDH. Ambasador u Beogradu odbio da je primi.
EK započela istragu o tome da li je zabrana ulaska teretnih i privatnih vozila iz Srbije u Hrvatsku u skladu sa SSP
25.
Hrvatska je povukla odluku o blokadi, a par sati za njom i Srbija