Bežanje iz razreda

Foto Zoran Ilić

Pojedini gradonačelnici zarađuju više od šefa države. Sekretarice u nekim državnim agencijama imaju i po 120.000 dinara mesečno. Plata kurira u nekim delovima javnog sektora veća je od zarade srednjoškolskog profesora. Savetnici u ministarstvima zarađuju mesečno 67.000 dinara, u agencijama 109.000, a u javnim preduzećima 169.000 dinara. Da li je uopšte potrebno navoditi da većina direktora državnih gubitaša mesečno primi gotovo 200.000 dinara, a najčešće pored uspešnog rukovođenja državnom firmom ti isti ljudi sede u još nekoliko upravnih odbora i različitih tela sa pozamašnim mesečnim apanažama. Poznato je i da direktor najvećeg među gubitašima, Srbijagasa, ima i najveće mesečne prihode, veće od dva miliona dinara. A bivši ministar u nekoliko vlada i različitih resora Mlađan Dinkić svojevremeno je zapanjen medijima preneo kako pojedini direktori državnih agencija mesečno inkasiraju i pola miliona dinara.

O svemu ovome, ministri u različitim vladama poslednjih godina su redovno obaveštavali javnost, iako se od njih pre očekivalo, a i dalje se očekuje, da u najmanju ruku ove nepravde isprave i ove apsurde reše.

I mada se godinama govori o zakonu o platama u javnom sektoru, a njegovo usvajanje je ozbiljno najavljivano krajem prošle godine, javnost još nije videla ni nacrt ovog zakona.
U nadležnom Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da bi već narednih dana ministarka Kori Udovički trebalo da predstavi plan za novi zakon, čim on bude usklađen sa ostalim resorima, te da pre toga nije uputno odgovarati na naša pitanja. I mada još uvek nema ni nacrta dugo očekivanog zakona ili barem on još uvek nije predstavljen javnosti, a tek bi onda trebalo da usledi javna rasprava i usaglašavanje sa predstavnicima sindikata u javnom sektoru, NIN saznaje da je plan da Vlada već polovinom ovog meseca usvoji Predlog zakona o platama i pošalje ga u skupštinsku proceduru, pogotovo što je rok za njegovo usvajanje prema obećanjima datim Međunarodnom monetarnom fondu istekao još polovinom ove godine.

I ako ste na trenutak pomislili da će se novim zakonom ispraviti silne nepravde i rešiti pomenuti apsurdi, to se, po svoj prilici, neće desiti. Direktorsku platu većine državnih gubitaša koji se direktno ili indirektno pomažu novcem poreskih obveznika jedan hirurg, ma koliko čuven i vrstan, i dalje će moći samo da sanja. Jer, Zakon o platama, koji bi trebalo da uvede platne razrede ili platne grupe, neće se odnositi na zarade u javnim preduzećima, već će njime država pokušati da utvrdi jednu ili manji broj osnovica, kao i manji broj koeficijenata i dodataka na mesečnu zaradu za preostali deo javnog sektora.

Kako je ranije najavljivala ministarka Udovički, umesto šume naknada i osnovica, nasleđenih iz davnih vremena, kako bi se uspešno krilo ko, koliko i za šta tačno zarađuje, država će novim propisom urediti da oni koji rade isti posao u javnom sektoru sa istim kvalifikacijama budu isto i plaćeni. A ne kao danas, da savetnici u ministarstvima zarađuju između 54.000 i 76.000 dinara, a da zato u pojedinim agencijama sekretarice imaju više od toga.

Analizirajući sistem zarada u javnom sektoru, analitičari Svetske banke, u svom najnovijem istraživanju o srpskim javnim finansijama, otkrivaju da strukturne slabosti u kontroli plata u javnom sektoru rezultiraju sa više od 2.200 opisa radnih mesta, 71 dodatak na zaradu, oko 900 različitih koeficijenata i više desetina zakona i podzakonskih akata kojima se regulišu plate u 11.000 budžetskih institucija.

Iako već deceniju Srbija ima Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, on se odnosi isključivo na zaposlene u administraciji, a oni čine tek pet odsto javnog sektora. Sa druge strane, ostali delovi tog preglomaznog sektora, pa i mnogobrojne i često suvišne državne agencije, ali i obrazovanje, zdravstvo, vojska, policija i javna preduzeća svoje zarade regulišu nekim drugim propisima, imaju drugačije osnovice i potpuno drugačije koeficijente. Baš zbog toga, u pojedinim ministarstvima za NIN odgovaraju da su zarade kod njih znatno manje od zarada u drugim delovima javnog sektora.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović odavno upozorava da se savetničke zarade u administraciji, agencijama i javnim preduzećima drastično razlikuju. U Ministarstvu finansija za NIN odgovaraju da je plata mlađeg savetnika sa završenim pripravničkim stažom 34.700 dinara, dok je plata višeg savetnika sa više od sedam godina radnog iskustva tek 67.700 dinara. Osim toga, oni se pozivaju na zapažanje Fiskalnog saveta da su kadrovski problemi sa kojima se susreće sektor budžeta Ministarstva finansija eklatantan primer neadekvatnog vrednovanja zaposlenih u okviru državnog sektora. Budući da je sektor za budžet operativni centar iz koga se rukovodi i unapređuje čitav budžetski sistem, ali i nadzire funkcionisanje budžetskih sektora ostalih državnih ustanova, jasno je da struktura zarada u državnom sektoru mora omogućiti da uslovi rada u njemu budu bolji od uslova koje pružaju budžetski sektori u ostatku države. U suprotnom, ovaj sektor neće moći da zaposli i zadrži adekvatne kadrove. Ključno je da se ovaj problem reši u okviru najavljene reforme pravnih razreda zaposlenih u državnoj upravi, kažu za NIN u Ministarstvu finansija.

Poređenja radi, zamerke ministra privrede Željka Sertića na rad i visinu plata u Agenciji za privatizaciju s proleća ove godine poslužile su da javnost sazna da direktor te institucije zarađuje 156.000 dinara mesečno, a da zaposleni sa visokom stručnom spremom imaju nešto više od 100.000 dinara, pa zato i ne čudi što odugovlače sa završetkom privatizacije, svesni da će tako ostati barem bez tolike zarade, ako ne i bez radnog mesta.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ne mogu se pohvaliti tolikim zaradama, jer prema podacima koje su za NIN dostavili, osnovna zarada tržišnog inspektora kreće se od 43.000 do samo 54.000 dinara, iako ovoliko zarađuju vozači ili ćate u pojedinim agencijama. I kada smo već kod vozača, apsurdna je činjenica da se i njihove plate u različitim delovima ove prevelike države prilično razlikuju, valjda zbog činjenice da im se razlikuju i zanimanja. Bar na papiru. Ministarstvo Kori Udovički objavilo je tek prošle nedelje nacrte kataloga radnih mesta za više sektora države, ali je poznato da je Srbija jedna od retkih zemalja koja još uvek nema ovakav dokument, koji bi na precizan način utvrđivao i opisivao radna mesta svih kojima je poslodavac država.

Srđan Svirčev, stručnjak za javni sektor u kancelariji Svetske banke u Beogradu, kaže za NIN da je upravo nepostojanje ovakvog kataloga jedan od osnovnih problema nesrazmernih zarada. Za ista zanimanja koriste se različiti nazivi i kreiraju radna mesta koja su onda i različito plaćena. Tipičan primer je posao vozača, koji se vodi i pod nazivom upravljač motornog vozila ili upravljač motornog vozila velikog tereta i slično, zbog čega vozači u različitim delovima javnog sektora imaju značajne razlike u platama, kaže on.

Svirčev smatra da bi novim zakonom o platama trebalo da se uvedu principi transparentnosti i uporedivosti zarada za iste ili slične poslove u javnom sektoru, što sada nedostaje. Mi smo prebrojali oko 80 različitih dodataka na platu, a trebalo bi da ih ima maksimalno 14 do 20, jer se ovako onemogućava adekvatno praćenje i kontrola isplata zarada.

Nije nikakva tajna da pojedini delovi javnog sektora smatraju da njihovi poslovi, a time i zarade, nisu uporedivi sa drugima, kao da je bilo i onih koji su povećavanjem koeficijenata i napredovanjem na lestvici pokušavali da prevare zakon i ograničavanja zarada u javnom sektoru. Tako smo, bez obzira na zamrzavanja, imali rast mase zarade svih zaposlenih u državi.

Javni sektor i ovoga puta očekuje da im propis o platnim razredima donese povećanje plata, barem onaj njegov deo koji veruje da je sistem duboko nepravedan i da su oni duboko oštećeni. Najbučniji među njima svakako su prosvetari, koji već sada preteći podsećaju da su se svojevremeno, tokom višemesečnog štrajka, sa resornim ministrom Srđanom Verbićem dogovorili da će platni razredi njima doneti povećanje, po njima, niskih zarada. Doduše, isto je tada tvrdio i Verbić. I da su oni potplaćeni za svoj rad, kao i da će zakon o platnim razredima to rešiti. Prosvetari upozoravaju da i uprkos drugačijem dogovoru nisu učestvovali u izradi nacrta zakona o platama, a ukoliko obećanje o većim platama ne bude ispunjeno, prete novim štrajkom, a moguće i tužbom protiv države.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da bi zakon o platama, čija se primena očekuje od početka naredne godine, kada bude usvojen i novi budžet, trebalo da bude fiskalno neutralan. Drugim rečima, da se postojeća masa zarada drugačije rasporedi, bez daljeg povećanja ukupnih rashoda, ako već ne donese neke dodatne uštede na platama u javnom sektoru. On očekuje da će se neke zarade smanjivati, dok će neki drugi delovi javnog sektora dobiti nešto veće plate, ali bez drastičnih razlika, jer za to nema novca u državnoj kasi.
Arsić dodaje da famozni zakon o platnim razredima kasni, jer je njegovo usklađivanje izuzetno komplikovano i teško, pogotovo kada nema novca za usklađivanje plata naviše, mada je njegov osnovni cilj da omogući pravičniju raspodelu, ali i mnogo bolju kontrolu zarada u javnom sektoru. Do sada su se različiti delovi javnog sektora borili da kroz posebne zakone za sebe izbore poseban status, a to je onda otežavalo kontrolu zarada. Ovim zakonom bi te posebne statuse trebalo ukinuti, a zarade za isti posao i iste kvalifikacije izjednačiti, kaže Arsić.

Za sada će svoje nepravedno stečene statuse zadržati direktori javnih preduzeća, pa i onih silnih preduzeća u restrukturiranju, koja možda ne plaćaju poreze, doprinose, struju ili grejanje, ali zato na platama direktora najčešće ne štede. A ništa manja nije ni dilema da li će država uspeti ovim propisom da uredi tu neurednu šumu zarada i dodataka na plate, kako se i dalje ne bi dešavalo da zaposleni u ministarstvima, javnim preduzećima, službama i agencijama zarađuju kao da rade za različite države, kako to jednom reče jedan od glasnih zagovornika zakona o platnim razredima, zaštitnik građana Saša Janković.