Krivična odgovornost za duple funkcije

Foto Dejan Živančević

Nakon vesti da su u poslednje dve godine protiv 27 direktora javnih preduzeća podignute prijave i pokrenuti postupci pred nadležnim sudovima, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić zatražila je izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi se lakše bavili njenim uzrocima, a manje posledicama. Koje bi bila dodatna ovlašćenja Agencije?

Najvažnije je da Agencija dobije pravo na neposredan i neometan pristup službenoj evidenciji i dokumentaciji organa javne vlasti, drugih pravnih lica i preduzetnika. Time bi se izbeglo administriranje i u velikoj meri olakšalo i ubrzalo vođenje postupaka. Tražimo i da se novim zakonom uvede obaveza službenih i odgovornih lica u organima javne vlasti da se odazovu na poziv Agencije i da se lično izjasne ili odgovaraju na pitanja u prostorijama Agencije. Naše iskustvo takođe pokazuje da odbijanje banaka da Agenciji dostave podatke o računima funkcionera i sa njima povezanih lica u velikoj meri otežava kontrolu imovine i prihoda funkcionera, pa novim zakonom treba propisati ovu obavezu banaka, u pogledu koje se ne bi primenjivale zabrane i ograničenja iz drugih propisa. Agencija, inače, ima ovo ovlašćenje kada kontroliše finansiranje političkih subjekata, pa nema razloga da isto ne važi i kada je u pitanju kontrola imovine i prihoda funkcionera, kaže Babićeva za NIN.

Hoće li te izmene sprečiti niske novčane kazne od 25.000 dinara kojima su kažnjeni neki od direktora JP?

Agencija predlaže da se povećaju propisani minimumi novčanih kazni. To je, međutim, i dalje nedovoljno da značajnije doprinese smanjenju broja prekršaja, jer samo propisivanje oštrijih kazni bez oštrije sudske kaznene politike ne znači ništa. Pa i sada imamo nemali broj slučajeva u kojima su izricane kazne ispod zakonskog minimuma.

Koje bi kazne bile adekvatne?

Umnožavanje funkcija, samo po sebi, narušava obavezu funkcionera da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje svih funkcija. I nije to, kako će neki reći, samo floskula i nekakva maglovita obaveza funkcionera. Nepoverenje građana u funkcionere i institucije nanosi vrlo opipljivu štetu društvu. Najadekvatnija kazna bila bi naknada štete nanete javnom interesu, prekršajna ili krivična sankcija i isključenje mogućnosti obavljanja funkcija u određenom periodu. Zbog toga bi kao jedan od uslova za obavljanje funkcije trebalo da se uvede i to da prethodno funkcioneru nije izrečena preporuka za razrešenje ili doneta odluka da je povredio zakon. Veoma važno je i da se precizno uredi obaveza funkcionera da vrati sva primanja koja je ostvario po osnovu nezakonitog obavljanja funkcije i da se uvede obustava isplate svih primanja ako bi i po konačnosti odluke Agencije nastavio da nezakonito obavlja više funkcija.

Jeste li komunicirali s nekim iz Vlade povodom najdrastičnijih slučajeva kršenja zakona zapošljavanja dece odbornika koji su glasali za odabir direktora, zaključivanja ugovora sa rodbinom?...

Kod preporuka za razrešenje zbog nepotizma, najveći problem imamo sa školskim odborima, zbog odbijanja da razrešavaju direktore škola, zbog čega je pre izvesnog vremena održan sastanak sa ministrom prosvete upravo na tu temu. Međutim, i njihova ovlašćenja u tom pogledu su ograničena, pa se taj problem, ne samo u školama, već uopšte, mora rešavati na sistemski način, pre svega odgovarajućom zakonskom regulativom. Tu smo ukazali na još jedan problem, a to je ponovni izbor istih lica na iste funkcije, i tu Ministarstvo prosvete može da reaguje tako što neće dati saglasnost za izbor.