Talasanje i glasanje

Zaista, u Matičinom rečniku, za „talasati“ je pod „b“ data definicija „izazivati ustalasanost, uzburkanost, nemir“, s primerom „Ne talasaj, ne podbadaj masu!“ Opet na Radio Beogradu, samo na Drugom programu, u zanimljivoj emisiji „Put reči“, Vlado Đukanović (ne onaj iz Skupštine, nego lingvista) ispričao je kako je u riječkom „Novom listu“ neki splitski domoljub napao premijera Milanovića što mu je jezik pun srbizama. Između ostalog, zamerio mu je što je nekome rekao „Ne talasaj!“ Po mišljenju domoljuba, trebalo je da kaže „Ne valičaj“, „Ne ljuljaj“ ili „Ne bibaj“. Hrvati zaista kažu val pre nego talas, ali od te imenice nema glagola („valičati“ je očigledno izmišljotina samog domoljuba), pa su morali da pozajme srpski glagol. I mi svakodnevno upotrebljavamo na stotine hrvatskih reči, ali nam to ne smeta i ne tražimo im „čisto srpsku“ zamenu. Rečenica „Čuje se glasanje zveri“ iznenadila je našeg čitaoca V. Lepojevića kad ju je čuo na televiziji „Diskaveri“. U zemljama večite izborne kampanje kao što je naša, čovek bi pomislio da neko glasače suprotne strane naziva zverima. Ne, ali glagolska imenica je ista i od glasati i od povratnog glasati se „oglašavati se, odavati svoje prisustvo (glasom)“. U istom značenju javlja se i glasiti se. Na istoj televiziji isti čitalac je čuo i „Porodila se majmunica u zoo-vrtu“ i „Najodgovorniji za izgled zamka je...“, gde je reč o arhitekti koji je zamak obnovio i ukrasio. Ovo poslednje je očigledno bukvalan prevod engleskog responsible, ali u srpskom za dobre rezultate nismo „odgovorni“ nego smo zaslužni. Što se tiče majmunice, mislim da je glagol dobro upotrebljen, jer su majmuni slični ljudima i jer glagol okotiti se, po Matičinom rečniku, važi za „ženke nekih životinja“, ali ne svih. To vidimo i po tome što imenica porod, prema istom rečniku, znači ne samo „dete, potomstvo“ nego i „mladunče, mladunčad kakve životinje“.