Festival savremenog nemačkog filma GeteFEST biće održan u Beogradu od 8. do 14. oktobra, nakon čega se program seli u Niš i Novi Sad. Kao i u prethodna tri izdanja, festival će ponuditi najsvežije od nemačke filmske trake, uključujući tu i Viktoriju, koja je ove godine bila glavna zvezda ceremonija Nemačke filmske nagrade, a polovini od dvanaest filmova sa menija Nemačka akademija za ocenjivanje filmova i medija dala je status naročito vrednih. Naziv festivala, Sećanja i nade, otkriva osovinu ovogodišnjeg programa - težak teret trauma, i tuđih i sopstvenih, sa kojima se Nemačka i danas suočava. Crnoj prošlosti posvećeni su filmovi Feniks (o Jevrejki koja se iz logora vraća u Nemačku), Elzer 13 minuta (o neuspešnom atentatu na Hitlera iz 1939), U lavirintu ćutanja (koji je metonimija nebrojenih slučajeva u kojima su se nacisti Zapadne Nemačke provukli nekažnjeno), a crvenoj Smrt hipicima, živeo pank! i Kada smo sanjali, rađen po romanu Klemensa Majera, nagrađivanog pisca rođenog u Lajpcigu. Majer za NIN objašnjava kako je raspad crvene uticao na njegov život.
Vreme nakon ujedinjenja bilo je veoma anarhično, puno promena, sila i energija, i dobrih i loših. Mnogi iz moje generacije, kojima je tada bilo 12, 13 ili 17 godina, izgubili su kompas, droga je ušla u zemlju, kao i zločini o kojima smo ranije samo slušali. Cela je zemlja nestala, to je bila velika istorijska avantura koja je trajala godinama.
Moglo bi se zaključiti i da ta velika istorijska avantura traje i dalje. Ako vek i po nakon ujedinjenja i dalje postoje dve Italije, severna i južna, ni od Nemačke se nije moglo očekivati da za četvrt veka postane jedinstvena.
Nekakva granica i dalje postoji. Ako odete u sela i gradiće, i dalje ćete naći Istočnu Nemačku. Biće potrebno još decenija da se sve to spoji.
Tri pomenuta filma, plus Mladi smo i jaki, bave se nemačkom krivicom, krivicom sa velikim K. Nacistički guverner Poljske Hans Frank tokom Nirnberškog procesa je rekao da će proći hiljadu godina i da krivica Nemačke još neće biti izbrisana. Nije imao razloga da se boji, jer nije prošlo ni pedeset godina pre no što je Nemačka opet postala dominantnom evropskom silom. Odnos današnjih Nemaca prema Krivici time je važniji.
U bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici antifašizam je bio jak: ,Mi smo prava Nemačka, druga Nemačka, socijalistička i antifašistička; mi stojimo pored naše slovenske i istočne braće Nismo imali bivše naciste u politici, policiji i pravosuđu. Ali pogledajte šta se dešava na neonacističkoj sceni Nemačke od devedesetih do danas. Nacionalsocijalističko podzemlje raširilo se istokom Nemačke, a ima ga naravno i na zapadu. Bilo je rasizma i u NDR, reč ,Jevrejin postala je pogrda među huliganima, a sećam se da je i jedan crnac ubijen kada je bačen iz voza kasnih osamdesetih, ali su zvaničnici sve to gurali pod tepih. I sve je to izašlo na videlo nakon što je zid pao. LJudi brzo zaboravljaju, ali ako putuješ Evropom, pogotovo istočnom, ne možeš zaboraviti da si Nemac. I ne treba.
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Pitanje je kako je najlakše ostvariti obećanu predaju Kosova, a da ne bude velike štete po armaturu vlasti? Pa u haosu, kako je to uradio Milošević sa krajiškim Srbima. Može biti da zato Vučić sad najavljuje potencijalni egzodus Srba sa Kosova
Šta očekivati u zemlji u kojoj je u nedelju na Pinku prilog o gazdi te televizije Željku Mitroviću trajao deset puta, a u ponedeljak dva puta duže nego o sukobima na severu Kosova u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno duplo više ljudi
