Amaterske bubice za profi ucene

Foto shutterstock

Tip sa kojim sedim nikada me do sada nije prevario i prilično mu verujem. A i, drugi su, kasnije, potvrdili ono što je za jednog od bivših najviših državnih funkcionera sasvim ordinarna stvar. U Beogradu postoji više ilegalnih privatnih prislušnih centara, iz kojih se presreću i prikupljaju informacije. Sasvim sigurno znam za najmanje dva. Jedan je u vlasništvu jednog tajkuna, a drugi u vlasništvu jedne partije, kaže on. I nije jedini koji tvrdi da takve, paralelne sisteme koriste i kriminalci, ponekad i same službe, kako bi izbegli zakonska ograničenja i neometano prisluškivali bez sudske odluke, dolazeći do materijala pogodnog za ucene i trgovinu.

I dok se još nije slegla prašina na aferu snimak sa Ivicom Dačićem u glavnoj roli, usledila je nova, sa liderom DS-a Bojanom Pajtićem u centru pažnje, kada je na sajtu Telepromptera objavljen transkript telefonskog razgovora pokrajinskog premijera i Lidije Udovički. Sestra ministarke Kori Udovički i predstavnica američke kompanije Kontinental vind partners požalila se Pajtiću da Nikola Petrović, direktor EMS-a i kum Aleksandra Vučića, traži dva miliona evra kako bi se vetropark te kompanije priključio na mrežu EMS-a. Usledile su kontraoptužbe, da je ta kompanija pokušala da reketira državu, pozivi na detektor laži Svi su reagovali, osim - tužilaštva. Još nema ni najave istrage koja bi utvrdila ko je koga prisluškivao i reketirao. Afere se množe, tužilaštvo ćuti. Ni jedan od ovih slučajeva nije dobio sudski epilog, a prikupljeni materijal neiscrpno je sredstvo ucena i manipulacije. To je mehanizam funkcionisanja srpske politike.

U svom izveštaju za Evropsku komisiju italijanski ekspert Mauricio Varaneze o napretku Srbije u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije nedavno je naveo da ne postoji potpuna kontrola nad radom BIA, koja bi podrazumevala obavezno korišćenje sudskih naloga pri primeni mera za uvid u nečiju komunikaciju. Ta činjenica može dovesti do pritajenog spoljnog mešanja BIA u krivične istrage. I takav uticaj BIA potencijalno može ugroziti nezavisnost istražnih organa i poverljivost istrage, posebno izražen kod prisluškivanja telefona, kaže on.

Može li, onda takva BIA razrešiti poslednju aferu, nazvanu srpski Votergejt. Srpski premijer Aleksandar Vučić poručio je da će se ispitati sve, i ko je prisluškivao i ko je koga reketirao, i naglasio da slučaj neće ostati nerazjašnjen. Pre toga Pajtić je ocenio da država u kojoj se to događa nije ni pravna, ni demokratska.

Ostaje nejasno zašto Vučić nije insistirao da se reši slučaj iz novembra 2013, kada ga je BIA obavestila da je MUP izdao nalog da mu prisluškuju telefon. A i da predsednika Srbije Tomislava Nikolića prisluškuju duže vreme. Mi smo upali u zmijsko gnezdo, među ljude koji koriste visoke funkcije u mnogim službama kako bi gospodarili životima, među ljude koji su se drznuli da prisluškuju najpre mene pa onda i Aleksandra Vučića. To će morati da se istraži do kraja, tako u Srbiji ne može da se živi, rekao je tada Nikolić. Slično je govorio i tadašnji PPV. Biće pokrenuta opsežna istraga i vrlo brzo ćemo utvrditi o čemu se radi. Neko je sigurno očekivao da ću da živim u žabokrečini, da ne menjam ništa i da se ne zameram nikome. A, mnogima sam se zamerio, rekao je tada Vučić.
Dve godine kasnije tu aferu prisluškivanja više niko i ne pominje, ali je nekako u njenom jeku usledila smena u vrhu policije, a analitičari su uvereni da je prisluškivanje bilo samo dobar alibi za to.

Ko i kako može da prisluškuje? Želim li imati uvid u vašu elektronsku poštu, lozinke, privatne telefonske razgovore i plaćanje karticama, dovoljno je da stisnem par tipki, priznao je Edvard Snouden britanskom Gardijanu, nakon što je otkrio tajne CIA i NSA. Sagovornik NIN-a, koji je želeo da ostane anoniman, a svojevremeno je optuživan za nabavku i korišćenje prislušnih sistema, kaže: Vidiš, ako imaš samo ovu malu spravicu, mobilni, imaš sve. Možeš da znaš sve što te zanima, poziciju i mesto gde se osoba nalazi, s kim i o čemu razgovara, možeš da koristiš njegov mobilni na daljinu kao kameru, možeš da pratiš svu njegovu komunikaciju, SMS-ove i mejlove. A, ako baš i želiš, možeš da ga koristiš i za sopstvene razgovore, priča insajder. On kaže i da mogu da mu pružim ceduljicu sa brojem osobe koja me zanima, kao što te ceduljice često dodaju političari i dobiću informacije, a ako baš želim sa mog broja, ili ma kog drugog, toj osobi može da stigne poruka koju izdiktiram sama.



Ako imaš bolji operativni prislušni centar možeš istovremeno da pratiš razgovore stotine i hiljade ljudi na bilo kojoj tački sveta. Ali, dovoljno je da imaš TV priključen na kablovsku mrežu i možeš biti meta zainteresovanih, koji mogu da prate sve što se dešava u tvojoj dnevnoj sobi kao u `Velikom bratu`. Svaki kabl koji ti donese informaciju, može i da je odnese , kaže on.

Ne morate biti pripadnik obaveštajnog centra, ilegalnog ili legalnog, da biste saznali ko, šta i s kim razgovara, kuda se kreće. Dovoljno je samo da ste vlasnik amaterske špijunske opreme, koju možete kupiti čak i preko malih oglasa za 50 do 100 evra, u sasvim legalnoj prodaji. Tako možete ući u tu igru, koja ima tako malo veze sa očuvanjem bezbednosti države i gotovo sve sa dominacijom i moći. Ta igra koja podrazumeva i novinarske tekstove samo je dokaz da je ovo mala zemlja za velike obaveštajne podvale.
Zakon je dao ovlašćenje isključivo BIA, VBA i policiji za upotrebu mera prisluškivanja, uz striktna ograničenja, koja podrazumevaju obaveznu odluku suda. Ali korisnici tajnih informacija na crnom tržištu nabavljaju i komplikovane softvere preko tajnih kanala kojima se distribuiraju narkotici ili, pak, oružje. Rezultati tajnog snimanja postaju materijal za ucene, iznude. Ponekad političari na to reaguju, ali umeju i da ih ignorišu.

Pitanje je i zašto je premijer Vučić tako dugo ćutao pre nego što je prethodne sedmice ministar policije Nebojša Stefanović otkrio da već godinama postoje koferi sa hiljadama stranica prisluškivanih Vučićevih razgovora, snimljenih između 2008. i 2012. Za to je i direktno optužio prethodnu vlast, konkretno Borisa Tadića. I tu je, po ko zna koji put, sve stalo, umesto da se sporni materijal kao krucijalni dokaz preda tužilaštvu i da krivci za nelegalno prisluškivanje budu kažnjeni. Ako ih uopšte ima. Ovako, bez procesuiranja i reakcije suda možemo samo da nagađamo šta je od svega plod nečije mašte, podmetanja, šta možda i stari, poznati rukopis odmetnutih delova ili frakcija tajnih službi... Da nagađamo da li još uvek, i u 21. veku, svaki srpski, iole značajniji političar ima svog profesionalca, Luku Labana, koji ga kao dragstor prati 24 sata dnevno.

Ustav je jasan, on uspostavlja visok standard i jemči tajnost komunikacija od koje se može odstupiti samo u slučaju krivičnog dela i ugrožavanja nacionalne bezbednosti, s tim što odluku o odstupanju može doneti samo sud, kaže za NIN poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Ali, Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost kaže nešto drugo. Danas svako na carini može legalno da uveze i koristi uređaje za prisluškivanje i snimanje. Mnogi biznismeni i kompanije koji primenjuju ekonomsku špijunažu, legalno uvoze opremu za tajni nadzor i koriste je, ali nema pouzdanih podataka ko sve poseduje tu opremu, rekao je Stojanović nedavno, na sednici Odbora za bezbednost.

Koliko je reč o nekontrolisanom sektoru potvrđuje tvrdnja zaštitnika građana Saše Jankovića da je Srbija zemlja u kojoj je privatna firma pozajmljivala državi uređaje za presretanje komunikacija i da se ta oprema i dalje nalazi u rukama pojedinaca.