Procedure za kršenje

Evropska komisija nije odložila usvajanje ovogodišnjih izveštaja o napretku kandidata za članstvo zato što ne zna šta bi sa kandidatima, nego zato što ne zna šta bi sa sobom. Migrantska kriza biće prioritet Saveta ministara 14. oktobara, pa izveštaji o napretku Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Turske i Kosova, prema zvaničnom obrazloženju, ne bi dobili pažnju koju zaslužuju. Odlaganje za 21. oktobar izveštaja, koji se u zemljama kandidatima čekaju kao dugoročno merilo unutrašnjeg odnosa prema integracijama, još je jedan znak da će proces pridruživanja za preostale zemlje biti haotičan, promenljiv i uveliko neizvesniji od procesa kroz koji su prošle novije članice. Ne samo zato što se sa svakim ciklusom prijema Unija uči na sopstvenim greškama, nego i zato što je kao nikada pre odveć opterećena unutrašnjim problemima.

Brojnim eufemizmima se evropska birokratija služila dok je obrazlagala sve češće odlaganje datuma za otvaranje prvog poglavlja, ne želeći u početku da prizna da je dogovor Beograda i Prištine uslov svih uslova. Otkad je konstruktivnost Beograda u ispunjavanju tog uslova prva rečenica u obraćanju srpskim novinarima, od tad su se evropski zvaničnici u svojim posetama Srbiji usudili da kažu da očekuju da će do kraja godine dva poglavlja biti otvorena. Da bi to trebalo da budu poglavlje 32, o finansijskoj kontroli i poglavlje 35, o Kosovu i Metohiji, sugerisali su Johanes Han, komesar za susedstvo i proširenje, Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Kristijan Danijelson, generalni direktor Direktorata za susedsku politiku i proširenje EK Izgleda da će u decembru, skoro dve godine nakon što su prvom međuvladinom konferencijom, u januaru 2014. zvanično započeli pregovori sa Srbijom, i prva poglavlja biti otvorena. Ali šta to znači za građane Srbije, kojima se EU odavno udaljila toliko da evropske vrednosti tumače gotovo isključivo kroz odnos Evropljana prema migrantima sa Bliskog istoka? I da li će se tempo integracija ubrzati pre nego što se podrška ulasku u EU smanji ispod granice atraktivnosti te teme, recimo, za predizbornu kampanju?

Po briselskim kuloarima već teku pripreme da se sve dogodi na visokom nivou, uz prisustvo svih ili većine ministara spoljnih poslova ili evropskih integracija, kaže Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji. I dobro je što će pregovori započeti jednim već usklađenim, poglavljem 32 i jednim teškim - 35, koje će biti otvoreno tokom celog procesa. To je u skladu sa novijom praksom Unije, a i logično je, jer se ne može otvarati samo poglavlje 35, koje je još uvek nepoznanica i stranama u pregovorima. Sa druge strane, proći će, na primer u odnosu na Crnu Goru, previše vremena od formalnog otvaranja pregovora da bi bilo otvoreno samo jedno poglavlje. Živahnom diplomatskom aktivnošću je naša strana uspela da izdejstvuje da Kosovo bude u jednom, a ne tema svih poglavlja, premda ne znači da se neće desiti da ga bude i u drugim.

Skrining (snimanje stanja i predstavljanja Komisiji) trajao je godinu i po. I to bez poglavlja 35, koje se formalno vodi kao ostalo, a u slučaju Srbije pretežno se odnosi na Kosovo i o kome ništa još ne znaju ni dve strane u pregovorima. Za to poglavlje uobičajena procedura ne važi, ne očekuje se inače obavezna pregovaračka pozicija, a ne zna se ni koji će biti kriterijumi njegovog zatvaranja. Na našu štetu nije bilo ni skrininga na kome bi Srbija mogla da podvuče svoju konstruktivnost u dijalogu s Prištinom, smatra Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans.

Da bi poglavlje bilo otvoreno, osim skrininga, potrebno je da Vlada Srbije pošalje, a Evropski savet usvoji, akcioni plan i pregovaračku poziciju za svako od poglavlja. EK je pripremila i Savet usvojio većinu izveštaja sa skrininga. Srbija je pripremila samo jednu pregovaračku poziciju (32) i dva akciona plana (23 i 24). Uz rogobatnu birokratiju, komplikovani proces odlučivanja u evropskim telima i političko usklađivanje među članicama, posao kandidatima usložnjavaju i novi proceduralni izumi kakvi su akcioni planovi, pa čak i podakcioni za manjine ili migracije. Proceduralne trice lako će postati zamke. Štiplija objašnjava da je EK nedavno pozitivno ocenila akcione planove za poglavlja 23 i 24, čime su ispunjena merila i za njihovo formalno otvaranje. Konačnu odluku donosi Evropski savet i ako je suditi po ovoj dinamici, ona mogu lagano biti otvorena u martu 2016. Ali i to zavisi od toga kako će se Hrvatska i Rumunija odnositi prema akcionom planu za nacionalne manjine.

Slovenija je, podsećamo, Hrvatskoj blokirala 13 poglavlja koja su se doticala spornog dela granice između dve zemlje. Uopšte, pridruživanje Zapadnog Balkana menjalo je pravila tako da je svaki naredni kandidat prolazio stepenik ili kriterijum više od prethodnog. Pravo i pravda dobijaju na značaju nakon prijema Bugarske i Rumunije, a potom postaju obavezni u ranoj fazi pregovora i u stručnoj se javnosti smatraju teškim. Lakim se tretiraju poglavlja čija oblast je u pravnom smislu već usklađena sa regulativom EU. Otvaranje jednog lakog poglavlja na početku može se posmatrati i kao novo parče šargarepe za Srbiju, kakvo je već znala da dobaci ovdašnjim partijama, nakon čega bi usledila duga pauza do sledećeg, ma kakvog, stepenika u pridruživanju.

Štiplija podseća da je Hrvatska tri godine posle otvaranja pregovora 2007. imala 20 otvorenih, samo dva zatvorena, a poglavlja 23 i 24 nisu ni bila otvorena. Tek na jesen 2008. kreće dinamičniji rad i ubrzo se većina poglavlja zatvara, a na kraju ostaju samo 23 i 24, zajedno sa poglavljem 8, politikom konkurencije.

Maja Bobić kaže da otvaranje poglavlja 23 i 24 na proleće zavisi i od toga da li će u Srbiji biti izbora i kroz koje će još krize prolaziti EU. Mada, imamo i primer Crne Gore gde krize, poput ukrajinske, nisu ometale njihovu dinamiku otvaranja poglavlja. Kad taj ritam krene, proces postaje tehnički, stručan i nije dominatno politički. Po svim dosadašnjim analizama, na proleće bi mogla da budu otvorena poglavlja 23 i 24, odmah za njima 25 i 26, nauka i obrazovanje, koja, takođe, nisu teška. Objašnjava i da se pod teškim poglavljem obično misli na ona koja ne podrazumevaju čvrsta pravila. Ona koja nisu sasvim precizna su teška za usklađivanje, a to su poglavlja 23 i 24, oblasti koje ne postoje kao evropsko zakonodavstvo, za koje ne postoje pravila ni model koji se prepisuje. Reč je o kulturi ponašanja pojedinca i institucija. U reformi pravosuđa mi, na primer, treba da pronađemo svoj model da bismo obezbedili efikasnost rada sudova, pravičnost, nezavisnost sudija. Ima još takvih poglavlja, kao što su nauka i obrazovanje i kultura, gde takođe nisu razvijena pravila, ali nisu ni uslovi. Tek postoji minimum, koji Srbija već dostiže.

Na svakodnevni život građana direktno će najviše uticati poglavlja 11 i 12, o poljoprivredi i bezbednosti hrane, 28 o zaštiti potrošača i 27 o zaštiti životne sredine. Ovo poslednje nosi dodatnu vrstu tereta, jer se procenjuje da će usklađivanje u ovoj oblasti koštati čak 10 milijardi evra. Skupo bi Srbija mogla da plati i usklađivanje sa poglavljem 15, o energetici, a najskuplje paradoksalno jedno, inače veoma lako poglavlje. Kad pregovori započnu, njihov tempo će zavisiti i od toga kada će EU pred Beograd staviti poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, a Srbiji ne ostavlja mogućnost da bira hoće li se okrenuti protiv Rusije ili ne. Kakve god sankcije da budu na snazi i koja god bila trenutna unutrašnja kriza Unije.