19.04.
2024.
Koliko košta poljoprivredno zemljište u Srbiji: Gde je najskuplja, a gde najjeftinija parcela
Prosečna cena po hektaru prošle godine bila 8.200 evra a dostizala i maksimalnih 50.000 evra.
Foto Nenad Mihajlović
Godine prebrojavanja, nekoliko zakona, mnogo uredbi, dva registra i jedna sudska odluka nisu bili dovoljni da poreski obveznici Srbije saznaju precizno koliko je onih koje finansiraju, iako nadležni tvrde da su ih prebrojali. Da jesu, umesto ovonedeljnih medijskih naglabanja i demantija imali bismo javnosti dostupnu i ažurnu bazu podataka koliko je zaposlenih u javnom sektoru, tačnu u broj. I ne bi kolega Bojan Cvejić, iz dnevnog lista Danas, čekao godinu dana i odluku Upravnog suda, kome je u martu tužio Vladu Srbije, da sazna koliki je broj zaposlenih, odnosno koliko je novih radnih mesta odobrila vladina Komisija za davanje saglasnosti za dodatna zapošljavanja, osnovana upravo da bi se strogo kontrolisalo zapošljavanje kod države, pošto je od januara 2014. na snazi zabrana zapošljavanja.
Pre podnošenja ove tužbe nadležni su se oglušili na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja, a ni novčana kazna nije bila dovoljna da medijima dostave tražene informacije. Iako su po zakonu bili dužni da objašnjenja svojih odluka objavljuju na sajtu Vlade, kako bi se znalo kome je i iz koje nužde dozvoljeno da zaposli nove ljude u trenutku kada je na snazi zabrana.
Ni taj, godinu dana iščekivan, odgovor nije sasvim precizan. Naime, suprotno ranije dobijenim podacima od samih ministarstava, koja navode da je saglasnost za zapošljavanje u državi dobilo oko 13.500 ljudi, Komisija je zvanično obelodanila da je od 24. januara 2014. do 15. septembra ove godine dala saglasnost za zapošljavanje 8.744 radnika, ali da ne raspolaže podacima o tome koliko je ljudi zaista i zaposleno.
Nemoguće je, pritom, ne zapaziti da je broj novozaposlenih gotovo identičan s teškom mukom napravljenoj proceni države o viškovima u javnom sektoru i najavi da će oko 9.000 ljudi ove godine ostati bez posla. Baš onoliko koliko je država zaposlila tokom gotovo dvogodišnjeg trajanja zabrane zapošljavanja.
Da sve bude još zapetljanije, u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje bi ubuduće trebalo da preuzme sve nadležnosti i obaveze o prebrojavanju zaposlenih u javnom sektoru, objašnjavaju da saglasnosti za nova zapošljavanja ne znače da je za toliko povećan broj zaposlenih tokom trajanja zabrane, pa je u javnom sektoru zapravo oko 7.000 ljudi manje. Podatke vladine Komisije demantovao je i sam premijer Aleksandar Vučić izjavom da su tvrdnje o oko 9.000 novozaposlenih besmislene i da u javnom sektoru ima manje ljudi no što ih je bilo kada je zabrana zapošljavanja uvedena. Podaci koje je dnevni list Danas dobio nakon godinu dana i sudske odluke, NIN-u, međutim, nisu dostavljeni do zaključenja ovog broja.
Zabrana zapošljavanja ističe krajem ove godine i država nema nameru da je produžava, jer dok jedni sede i ne rade ništa, država kuburi sa kadrovima u nekim drugim resorima. Zato je umesto zabrane usvojen niz novih propisa koji bi trebalo da uvedu red u preglomazan i očigledno neprebrojiv javni sektor Srbije. Poslednjeg dana jula poslanici su usvojili i Zakon o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, ali i Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, koji trenutno vodi Uprava za trezor Ministarstva finansija, ali bi on najkasnije do avgusta naredne godine trebalo da pređe u ruku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Do tada, međutim, jedini način da svaki poreski obveznik ove zemlje sazna makar i delimičan broj onih kojima finansira zaradu jeste Registar zaposlenih u državnoj i lokalnim samoupravama, koji se neredovno objavljuje na sajtu Ministarstva finansija, shodno zakonima o maksimalnom broju zaposlenih u državnim i lokalnim organima donetim još 2009. Ali daleko od toga da se uvidom u njega može otkriti stvaran broj zaposlenih, jer su mnogi u javnom sektoru bili oslobođeni obaveze da dostavljaju podatke o zaposlenima. I takav kakav jeste, kako je NIN već pisao u nekoliko navrata, dokazuje da država i dalje zapošljava nove ljude uprkos zabrani, baš kao što i najnovija NIN-ova analiza pokazuje da lokalne samouprave od januara prošle godine, kada je stupila na snagu zabrana, do maja ove godine, jer je to poslednji objavljeni podatak, na svojim platnim spiskovima imaju 273 zaposlena više i veće troškove za njihove zarada od 172 miliona dinara. Ako je verovati i ovim podacima, jer osim što su nam iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju i ranije tvrdili da su podaci koje objavljuje Ministarstvo finansija za zaposlene na KiM netačni, sličan odgovor je NIN dobio iz nekoliko opština u centralnoj Srbiji. Naime, u opštini Vrnjačka Banja jednom od rekordera po povećanju zaposlenih (procenat povećanja je čak 86 odsto, odnosno sa 228 na 425) objašnjavaju da oni u opštinskoj upravi imaju zakonom propisani broj radnika, daleko manji od onoga koji stoji u Registru zaposlenih, ali isto tako kažu i da nisu odgovorni za zapošljavanja u lokalnim javnim preduzećima.
Sudeći po tvrdnjama većine opština sa kojima je NIN kontaktirao, najveće zapošljavanje i jeste u javnim preduzećima, a nezvanično u opštinskim upravama ne libe se da priznaju i da ima obilatog partijskog zapošljavanja, kao i da ima i veliki broj onih lokalnih samouprava koje krše postojeće zakone i prekoračuju dozvoljeni broj zaposlenih.
Da Registar zaposlenih koji objavljuje Ministarstvo finansija nije tačan, tvrde nam i u opštinskoj upravi Titel, koja je broj zaposlenih od januara prošle godine povećala za 70, sa 96 na čak 166. Svi podaci su vam pogrešni. Naši podaci o broju zaposlenih se redovno šalju u Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu i u Ministarstvo finansija i on je 121 zaposleni u svim organizacionim oblicima sistema lokalne samouprave Titela. Zapošljavanja nije bilo u poslednje dve godine, iako smo mnogo zahteva slali, jer smo ispod svih nivoa funkcionalnosti. Nismo dobili dozvolu mada smo jedna od retkih opština koja ima takav manjak zaposlenih, kaže za NIN Aleksandar Biberdžić, načelnik opštinske uprave Titel. I u opštini Aranđelovac kažu za NIN da se u Registru zaposlenih potkrala greška, te da njihov broj radnika nije veći od 149, a ne 331 koliko stoji u Registru, ali ne objašnjavaju zbog čega u njemu piše da oni imaju 444 zaposlena, odnosno 94 više no što su imali januara prošle godine.
Otkud ove razlike u tvrdnjama opštinara i zvaničnim državnim podacima i dalje ostaje nejasno, ali u Ministarstvu finansija, koje objavljuje Registar, kažu da za tačnost podataka odgovaraju korisnici javnih sredstava i upućuju na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koje po zakonu još uvek nije preuzelo vođenje Registra.
U gradovima poput Subotice koja je povećala broj zaposlenih za 333 ili Beograda koji ima 428 ljudi više nego januara 2014, nismo dobili odgovore zbog čega su povećavali broj ljudi, da li za to imaju saglasnost Komisije, kao i da li su podaci iz Registra tačni.
Registar izuzev ovog povećanja zaposlenosti u opštinama širom Srbije, od Subotice do juga, beleži i nestvarna povećanja mase zarada koje su isplaćene u pojedinom opštinama, pa i tamo gde je broj ljudi u međuvremenu smanjen. Tako je u Kragujevcu, iako ima 41 zaposlenog manje u maju ove godine u odnosu na januar prošle, masa zarada povećana sa 42,7 na čak 63,4 miliona dinara, da bi se u Bečeju, koji je takođe smanjio broj ljudi u opštinskoj upravi i javnim preduzećima, masa zarada povećala više od pet puta, sa dva na 11,2 miliona dinara!?
Tu se, naravno, spisak opština čijim zaposlenima je isplaćeno, ako je verovati Registru Ministarstva finansija, daleko više nego pre godinu i po dana, ne završava. Podugačka je i lista onih koji se još uvek oglušavaju na zakonski propis da broj zaposlenih na određeno i broj angažovanih radnika za privremene i povremene poslove ne sme biti veći od jedne desetine onih koji su u stalnom radnom odnosu. Samo ilustracije radi, u već pomenutom Aranđelovcu, ali i u Čačku, broj angažovanih skoro je jednak broju zaposlenih na neodređeno, dok je primera radi, u Bosilegradu taj broj duplo veći.
Da je partijska knjižica iznad zakonskih propisa i državnih mantri, naročito na lokalu, dokazuju i izveštaji Državne revizorske institucije. Revizija opštinskih budžeta za 2014. u samo tri beogradske opštine pokazuje da sve one imaju daleko veći broj zaposlenih nego što je navedeno u preporuci koju su dobile od gradonačelnika Beograda o maksimalnom broju, ali i da je opština Grocka u prošloj godini, iako ima dvostruko više zaposlenih za stalno od broja iz pomenute preporuke, bez saglasnosti Komisije zaposlila jednog čoveka.
Isto potvrđuju i revizije iz 2013. U Boru su državni revizori otkrili čak 70 zaposlenih više od dozvoljenog maksimuma, dok je u Velikom Gradištu pet ljudi zaposleno bez odobrenja vladine Komisije. I opština Ruma je imala oko 40 ljudi više od dozvoljenog maksimuma, a pritom je u evidenciju zaposlenih zaboravila da uvrsti one koji rade u mesnim zajednicama, kao i 33 lica koja su angažovana po ugovoru. A Vrbas je u toku 2013. zaposlio 32 lica bez saglasnosti države i mimo zakonskih propisa, utvrdio je revizor. Drugim rečima, u Srbiji gotovo da i nema opštine u čijim papirima revizor neće naći pozamašan nesklad između stvarnog i dozvoljenog. A država iako ima mogućnost da odgovorne za prikazivanje lažnih podataka kazni, a opštine privremeno ostavi bez transfera iz državnog budžeta, ukoliko se ne pridržavaju propisanih kvota, to uglavnom ne čini.
Kako onda verovati da će u najnovijem obaranju ruku države, njenih propisa i institucija i partija na vlasti, ovi prvi odneti prevagu i da će kazne početi da se primenjuju, a registar sadržati tačne, ažurne i javno dostupne podatke o zaposlenima kod najboljeg srpskog poslodavca - države. Pogotovo ako nam se smeši još jedna izborna utakmica.
